Iako je porasla vidljivost lezbijskog, gej, biseksualnog, transrodnog i međupolnog (LGBTI) pokreta na Kosovu, zajednica i dalje nema jednak pristup pravima. Izveštaji i aktivisti zajednice stalno izjavljuju da su LGBTI osobe izložene nasilju, rasprostranjenom govoru mržnje i diskriminaciji u svim društvenim slojevima, od zdravstvene zaštite, preko obrazovanja, do zapošljavanja.
Lideri u ovoj zemlji kažu da “podržavaju” inkluzivno društvo i prava LGBTI zajednice samo na sastancima sa predstavnicima međunarodne zajednice. Prošle godine, na sastanku sa specijalnim izaslanikom američkog State departmenta za ljudska prava LGBTI osoba, Rendijem V. Berijem, odlazeći premijer Isa Mustafa je rekao da je “Kosovo posvećeno stvaranju društva u kom su ljudska prava poštovana i u kom postoje jednake mogućnosti za sve”. Na posebnom sastanku sa Berijem 2016. godine, bivši predsedavajući Skupštini Kosova, Kadri Veselji, izjavio da će “LGBTI osobe na Kosovu biti poštovane”. Ipak, ni Mustafa ni Veselji nisu govorili o ovim obavezama koje su preuzeli na sebe pre ovih sastanaka, ni posle njih. Iste godine, procureli prisluškivani razgovor je otkrio Veseljija da koristi homofobičnu uvredu ‘peder’ opisujući opozicionog lidera Aljbina Kurtija.
Nije on jedini visokopozicionirani zvaničnik koji je uhvaćen da koristi ovu uvredu. Ramuš Haradinaj, aktuelni kandidat za premijera koga je predložila predizborna koalicija sastavljena od PDK-a, AAK-a i Nisme, govorio je o čelniku Državne komisije za graničnu demarkaciju sa Crnom Gorom, Muratu Mehi, upotrebljavajući istu reč kao uvredu. Aktivisti LGBTI zajednice tvrde da je Haradinaj pospešio stigmatizaciju i diskriminaciju s kojom se ova zajednica suočava, na šta je on odgovorio da se “izvinjava ako se neko osetio uvređenim, ali da rečnik koji je koristio nije bio ni uvredljiv ni za jednu kategoriju ljudi ili LGBT zajednicu”.
Do sada su na Kosovu održana tri protesta protiv homofobije, bifobije i transfobije, a prisustvovalo im je i nekoliko predstavnika političkog establišmenta, iako, obično, u svojstvu građana, a ne predstavnika svojih stranaka. Godine 2016. Je bio najveći odziv političara dosad, a sam predsednik Hašim Tači je vodio marš.
Međutim, do danas nijedna politička partija nije istupila sa zajedničkim stavom podrške LGBTI osobama. Nikakva politička literatura, bilo da je platforma, program ili manifest bilo koje stranke — nikada nije pomenula LGBTI zajednicu, a poslanici nikada o ovom pitanju nisu govorili javno u parlamentu u toku skupštinskog saziva.
Zbog toga je K2.0 pristupio ovom izbornom pitanju na malo drugačiji način. Stupili smo u kontakt sa pet stranaka kosovskih Albanaca koje su bile predstavljene u prethodnom skupštinskom sazivu, postavljajući im istih šest pitanja kako bi doznalo kakvi su njihovi stavovi prema LGBTI pravima. Ovo su njihovi odgovori.
Kakve radnje biste preduzeli da regulišete pitanje braka između dveju osoba istoga pola?
Ustav Kosova navodi da svi imaju pravo da se venčaju i pravo da zasnuju porodicu u skladu sa zakonom (ne pominjući pol), dok Porodični zakon Kosova navodi da je brak zakonski regulisana zajednica dveju osoba različitih polova, što znači da je zakon u nesaglasju sa ustavom.
Demokratska partija Kosova (PDK): Bez odgovora.
Demokratska liga Kosova (LDK): Bez odgovora.
Samoopredeljenje: “Sve što garantuju ustav i međunarodni dokumenti o ljudskim pravima jeste direktno primenjivo na Kosovu. Zakoni mogu da budu samo logički rezultat ustava i relevantnih međunarodnih norma primenjivih na Kosovu. Dužnost je skupštine da harmonizuje zakone sa duhom ustava.”
Alijansa za budućnost Kosova (AAK): Bez odgovora.
Inicijativa za Kosovo (Nisma): Bez odgovora.
Šta biste učinili da zaustavite diskriminaciju i nasilje nad LGBTI osobama, da zaustavite zlostavljanje u školama koje nad LGBTI osobama sprovode i učenici i nastavnici, i kako biste sprečili porodično nasilje koje se dešava zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta člana porodice?
PDK: Bez odgovora.
LDK: Bez odgovora.
Samoopredeljenje: “Naša partija poštuje i štiti ljudsko dostojanstvo, ljudska prava i slobode svim sredstvima dostupnim u demokratskom društvu. Prevencija diskriminacije nad osobama i ugroženim društvenim grupama nije samo pitanje političke ili zakonske kulture jednog društva, već i pitanje političke kulture koje društvo ceni i kultiviše. To su političke i legalne radnje jednog demokratskog društva sa aktivnim građanstvom. Aktivno građanstvo je parola Samoopredeljenja.”
AAK: Bez odgovora.
Nisma: Bez odgovora.
Šta planirate da uradite sa predlogom organizacija civilnog društva o izmenama krivičnog zakonika, a kako bi se kriminalizovali govor mržnje i zločin iz mržnje na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta?
Organizacije koje se bave LGBTI pravima su januara 2017. dale predlog sa konkretnim preporukama o izmenama Krivičnog zakonika. Ovaj predlog je dobio podršku niza organizacija civilnog društva i bio je poslat bivšoj ministarki pravde Durati Hodža i zvaničnoj radnoj grupi za amandmane krivičnog zakonika.
PDK: Bez odgovora.
LDK: Bez odgovora.
Samoopredeljenje: “Dvostruka kriminalizacija određenih radnji nije dozvoljena u demokratskom društvu i pravi više štete nego koristi. Pitanja koja regulišu zakoni se mogu promeniti ako nisu u skladu sa stvarnošću. Međutim, zasad moramo da zahtevamo, bez izuzetaka ili relativizacije, poštovanje i sprovođenje zakona protiv diskriminacije koji su trenutno na snazi, posebno Zakon o borbi protiv diskrimiancije. To je zakonska i politička obaveza svih institucija Republike Kosovo. Pravedna država je jedna od tri stuba modela upravljanja Samoopredeljenja.”
AAK: Bez odgovora.
Nisma: Bez odgovora.
Da li biste učestvovali u maršu protiv homofobije, bifobije i transfobije koji organizacije civilnog društva održavaju svake godine?
PDK: Bez odgovora.
LDK: Bez odgovora.
Samoopredeljenje: “Pravo na protest je garantovano ustavom.”
AAK: Bez odgovora.
Nisma: Bez odgovora.
Zašto vaša stranka dosad nije javno pružila podršku LGBTI pravima?
PDK: Bez odgovora.
LDK: Bez odgovora.
Samoopredeljenje: “Ova generalizacija je samo pretpostavka.”
AAK: Bez odgovora.
Nisma: Bez odgovora.
Kako bi vaša partija reagovala na diskriminatorno ponašanje vaših članova prema LGBTi osobama, a koje bi bilo u suprotnosti sa postojećim zakonima? Kakve mehanizme biste upotrebili protiv ovog fenomena u parlamentu ili vladi?
PDK: Bez odgovora.
LDK: Bez odgovora.
Samoopredeljenje: “Ovo je hipotetička situacija koja nema konkretni sadržaj. Samoopredeljenje ima za cilj da stvori pravednu državu. Zakon je jednak prema svima. Nisu dopuštene hipotetičke situacije kada postoji potreba i odlučnost da se stvori pravedna država.”
AAK: Bez odgovora.
Nisma: Bez odgovora.
U slučaju PDK-a, K2.0 je stupilo u kontakt sa poslanicom PDK-a u proteklom skupštinskom sazivu, Medžide Majku-Topali, koja je radila u Komisiji za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestale osobe i peticije. Majku-Topali je uzvratila na zahteve K2.0, ali nije odgovorila na naša pitanja.
U slučaku LDK-a, K2.0 je kontaktiralo sa 4 kandidata LDK-a za skupštinu na predstojećim izborima: Sokolj Havoli, bivši savetnik odlazećeg premijera Ise Mustafe, Arban Abraši, ministar za rad i socijalna pitanja u proteklom skupštinskom sazivu, Ljirije Kajtazi, koja je bila predsedavajuća Komisiji za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestale osobe i peticije, i Vljora Dumoši, koja je bivša šefica kabineta premijera u prošlom skupštinskom sazivu. Nismo dobili nijedan odgovor od kandidata.
Odgovore Samoopredeljenja smo dobili od Samija Kurtešija, bivšeg zaštitnika građana Kosova i kandidata Samoopredeljenja za skupštinu na predstojećim izborima.
U slučak AAK-a, K2.0 je stupilo u kontakt sa Heroljindom Zarićijem iz kancelarije ove partije za medije. Zarići je uzvratio na zahteve K2.0, ali nije odgovorio na naša pitanja.
U slučaju Nisme, K2.0 je stupilo u kontakt sa Valjdete Bajrami, šeficom parlamentarne grupe ove partije u prethodnom skupštinskom sazivu. Nismo dobili odgovor.
Za više informacija o stavovima kosovskih stranaka, pogledajte video K2.0 o ideologiji i pročitajte prethodne članke o predizbornim pitanjima, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, vojsku, rodnu ravnopravnost, zdravstvo i sport.
