Afrim*, muškarac od 50 i kusur godina, lutao je od jedne do druge prostorije u Hitnoj službi. Ponekad je zastajao da bi popričao sa lekarima koji su prolazili; s vremena na vreme je uzimao telefon da pozove nekoga.

Dva sata ranije, hitno je doveo svoju osamdesettrogodišnju majku. Imala je kašalj, poteškoće pri disanju i patila je od letargije, zbog čega joj je bilo nemoguće da stoji na nogama. Aparat za merenje vrednosti zasićenja kiseonikom — koja se kod zdravih osoba kreće od 95 do 100 posto — pokazivao je 32 odsto na monitoru.

Sumnjali su da je zaražena virusom SARS-CoV-19, koji uzrokuje kovid 19.

Hitna služba je glavna stanica za pacijente kojima je neophodno hitno lečenje, a na putu ka Univerzitetskom kliničkom centru Kosova (UKCK). Nakon dijagnoze i lečenja akutnog stanja, ova klinika upućuje pacijente kojima je potrebno dugoročnije lečenje na druge klinike pod upravom UKCK-a.

Međutim, ubrzani rast broja zaraženih kovidom 19 doveo je do porasta broja pacijenata koji su došli na UKCK da potraže pomoć, zbog čega je postalo teže premestiti pacijente iz Hitne službe na klinike koje su sada poznate pod nazivom “kovid”.

“Lekari kažu da nema slobodnih kreveta”, priča zabrinuti Afrim. “Gledam da joj nađem mesto na Klinici za plućne bolesti, preko jednog poznanika.”

Afrimova majka je morala veći deo dana da provede u Hitnoj službi. U jednom trenutku u toku večeri, primljena je na Kliniku za plućne bolesti.

Direktor Hitne službe na UKCK-u, Basri Lenjani, kaže da pacijenti koji dođu na ovu kliniku obično tu borave od četiri do šest sati. Ipak, dodaje da je u poslednje vreme sve teže obezbediti mesta pacijentima na klinikama na kojima se leče osobe zaražene kovidom 19.

“Često smo primorani da satima čekamo dok se kreveti na nadležnim klinikama ne obezbede, u zavisnosti od vrste problema”, kaže Lenjani. “Problem je posebno izražen u poslednje vreme u odnosu na osobe za koje se sumnja da su zaražene kovidom 19 ili koje su pozitivne na taj virus, a usled ograničenog prostora.”

Prema rečima vršioca dužnosti direktora Univerzitetske bolničko-kliničke službe Kosova (UBKS), Valjbona Krasnićija (Valbon Krasniqi), trenutno je na UKCK-u i u regionalnim bolnicima dostupno oko 700 kreveta za potrebe lečenja pacijenata zaraženih kovidom 19. Kaže da je više od 600 već zauzeto.

Taj broj je u porastu. Do ponedeljka (10. avgusta), broj kreveta na kojima leže pacijenti pozitivni na kovid 19 ili za koje se sumnja da od njega boluju iznosio je 654.

Dramatičan porast broja zaraženih i umrlih od kovida 19 

Kriva sveukupnog broja pozitivnih na kovid 19, i sa njim povezanih bolesti, poprimila je dramatične razmere u poslednjih nekoliko sedmica.

Broj novoobolelih, koji se svakodnevno objavljuje, redovno premašuje 200, dok je dnevni broj smrtnih slučajeva, kao posledice virusa, često dvocifren.

Od juna je prisutan oštar porast broja novozaraženih, što se podudara sa ublažavanjem mera za ograničenje kretanja i sa promenom Vlade.

Mere preduzete u borbi protiv pandemije kovida 19 počele su postepeno da se ublažavaju u maju mesecu, što je u delo sprovela bivša Vlada u ostavci, na čelu sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti). Određeni poslovni sektori ponovo su pušteni u rad, raspored za kretanje građana je proširen, verski objekti su se otvorili, dok su karantinski centri zatvoreni. Granice su otvorene 1. juna, dok su Vladini zvaničnici nastavili da apeluju na poštovanje preporuka o bezbednosti, kao što je držanje fizičkog rastojanja, nošenje maske i praktikovanje higijene.

Nakon što je formirana nova Vlada, na čelu sa Avdulahom Hotijem (Avdullah Hoti), 3. juna stupila na dužnost, ograničenja su u kontinuitetu ublažavana. Jedna od prvih odluka Hotijeve vlade bila je da ukine policijski čas, koji je ranije uveden za period od 21.00 do 05.00č. Tada je bilo negde oko 1.100 osoba kod kojih je potvrđen koronavirus i 30 sa njim povezanih smrtnih ishoda.

Dva meseca kasnije, na osnovu podataka sa Narodnog instituta za javno zdravlje Kosova (NIJZK), zvaničan broj pozitivnih slučajeva iznosi 10.500; od ovog broja, više od 4.000 je aktivnih. Smatra se da je prava brojka viša od ov, jer se broj testova nije povećao, s obzirom na to da ih se dnevno sprovede nešto više od 400.

U međuvremenu, u trenutku objavljivanja ovog teksta, 341 osoba je preminula nakon što je zaražena koronavirusom.

Razlog za ovaj rast, prema rečima aktuelnog ministra zdravlja, Armenda Zemaja, jeste ravnoteža između javnog zdravlja i “privrednog i mentalnog zdravlja”.

“Kada sam preuzeo dužnost ministra zdravlja, u vreme kada su mere ublažavane, bio sam svestan toga da će broj zaraženih kovidom 19 porasti. Bio sam svestan pritiska koji će razni sektori izvršiti da bi bili pušteni u rad”, Zemaj je izjavio na konferenciji za novinare održanoj početkom avgusta.

“Jedna je stvar kada upravljate pandemijom i kada je sve zatvoreno, a sasvim druga kada imate otvorenu privredu. Mi smo se opredelili da održimo javno zdravlje, ali i privredno i mentalno zdravlje.”

Bolnice se, u međuvremenu, pune pacijentima. Vršilac dužnosti direktora UBKS-a Krasnići kaže da imaju veliki priliv pacijenata sa teškim simptomima izazvanim ovom bolešću, a kojima je hospitalizacija neophodna.

“To stvara veliki pritisak na naš sistem, da moramo da povećamo broj kreveta. Pored povećanja broja kreveta, uz to ide i veliki broj zdravstvenih radnika koji moraju da se angažuju u lečenju ovih pacijenata”, rekao je on.

Krasnići kaže da rade na gradnji privremene bolnice u kojoj bi se lečili isključivo pacijenti sa kovidom 19. Očekuje se da će privremena bolnica — sa oko 500 kreveta — postati operativna u roku od dva meseca.

Premijer Hoti je rekao i da Vlada razmatra prilagođavanje bolnice Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) za potrebe lečenja pacijenata zaraženih kovidom 19.

Pritisak na regionalne bolnice

Pacijenti sa kovidom 19 zasad se leče na klinikama UKCK-a i u šest regionalnih bolnica. U prostorijama UKCK-a, pacijenti se leče na Klinici za infektivne bolesti, Klinici za plućne bolesti, Klinici za neurologiju, Klinici za intenzivno lečenje i na odeljenju Ginekološke klinike, koje je nedavno stavljeno na raspolaganje.

Pacijenti se leče i u regionalnim bolnicama u Peći, Prizrenu, Đakovici, Gnjilanu, Uroševcu i Vučitrnu.

Direktori mnogih bolnica sa kojima je K2.0 stupilo u kontakt kažu da se njihova najveća poteškoća odnosi na manjak osoblja.

Direktor vučitrnske bolnice, Muselj Plana (Musel Pllana), kaže da im je najveći problem to što imaju mali broj medicinskih tehničara. Drugi problem koji je spomenuo odnosi se na relativnu starost mnogih članova osoblja, koji i sami često imaju zdravstvene probleme.

Vučitrnska bolnica je od jula posebno prilagođena potrebama pacijenata kovida 19. Samo je Hitna služba dostupna drugim pacijentima, ali prema Planinim rečima, to je samo za “ekstremne slučajeve”, kao što su akutni koronarni problemi, za koje je neophodna hitna intervencija. Druge pacijente šalju u mitrovačku bolnicu, koja je oko 15 kilometara udaljena odatle.

Druge bolnice su smanjile broj usluga koje pružaju pacijentima bez zdravstvenih problema povezanih sa kovidom 19.

Direktor zdravstvenih usluga pećke bolnice, Muhamet Halitaj, kaže da su pacijenti zaraženi kovidom 19 inicijalno lečeni na dva bolnička odeljenja: na odeljenju za infektivne bolesti i na onom namenjenom plućnim bolestima. Pošto su oba pomenuta odeljenja popunjena, psihijatrijsko odeljenje takođe je prilagođeno u te svrhe. Zato se više ne leče slučajevi koji nisu urgentni.

“Nalazimo se u vanrednoj situaciji”, kaže Halitaj. “Obustavili smo pružanje svih usluga koje ne zahtevaju hitnu intervenciju. S obzirom na to da se osobe zaražene kovidom 19 nalaze u težem stanju, postepeno smo sve upućeniji na ove pacijente.”

Situacija je slična i u prizrenskoj bolnici. Direktor Afrim Avdaj je za K2.0 izjavio da se samo jedna zgrada od tri bolničke zgrade koristi za pružanje drugih usluga. Dve ostale zgrade sada su isključivo namenjene lečenju pacijenata zaraženih kovidom 19.

Prilagođavanje klinika za kovid 19

Gledana spolja, Klinika za plućne bolesti na prištinskom UKCK-u izgleda poprilično uobičajeno. Pacijenti i njihove porodice dolaze i odlaze bez ograničenja; većina to čini bez zaštitne opreme, sem maske.

Ipak, sve se menja kada uđete u bolnicu. U hodnicima je velika buka. Lekari i medicinsko osoblje trče iz sobe u sobu. Zbog buke koju stvaraju desetine mašina za kiseonik, teško je razumeti o čemu razgovaraju.

Pre nego što je pretvorena u kovid-kliniku, Klinika za plućne bolesti imala je kapacitet od oko 70 kreveta. Tamo je sada smešteno više od 100 pacijenata.

Sobe na tri sprata ove klinike pune su pacijenata. Pod normalnim okolnostima, u jednoj sobi na Klinici za plućne bolesti mogu se smestiti najviše tri osobe. Sada, u svakoj od ovih soba — sa kapacitetom od oko 15 kvadratnih metara — četvoro pacijenata uporedo leže jedni pored drugih.

Pedesetčetvorogodišnji Gani* leži u jednoj od ovih soba. Već je nedelju dana smešten na Klinici za plućne bolesti, pa kaže da se sada oseća malo bolje. Gani ne zna tačno kako se zarazio virusom SARS-CoV-2, ali kaže da je prvobitno osetio neko mrtvilo, a da je zatim imao poteškoće pri disanju. Tri dana nakon nastupanja simptoma, hitna pomoć ga je dovezla na UKCK.

Žali se samo na jednu stvar. Kaže da mu je boravak tamo postao dosadan. Pošto stalno leži, kaže da još nije napustio sobu, jer ne može da izdrži ni minut bez kiseonika. “Pašću na pod pre nego što stignem dotle”, kaže dok prstom upire u vrata.

“Ceo dan je ovakav. Ponekad ležim, ponekad sedim.”

Gani nema primedbe na rad medicinskog osoblja i kaže da se vrlo dobro staraju o njemu.

U odsustvu vakcine i učinkovitog lečenja kovida 19, medicinsko osoblje ne može mnogo toga da učini za zaražene pacijente. Aktuelni tretman ove bolesti vrti se oko ublažavanja simptoma tako što im se daju analgetici i lekovi za kašalj, ali i kiseonik onima koji imaju poteškoće pri disanju.

Dok Gani priča o svojim utiscima kada je u pitanju lečenje, medicinski tehničar ulazi u sobu sa velikom bocom kiseonika.

“Posao je vrlo naporan”, kaže mladi medicinski tehničar, dok dahće od umora zato što je vukao bocu. “Radimo duge smene. Danas sam počeo da radim u sedam ujutru, a završiću u osam uveče. Sutra ću raditi noćnu; počeću u osam uveče i završiti u sedam ujutru.”

On radi na Odeljenju D, na drugom spratu Klinike za plućne bolesti, gde se brine o oko 12 pacijenata. Kaže da je njegovo odeljenje popunjeno pacijentima i da je stanje slično i na drugim odeljenjima.

Pored fizičkog i psihičkog zamora, brine se da će se i sam zaraziti. Ističe da su se mnoge njegove kolege sa Klinike za plućne bolesti već razbolele.

Zaštita zdravstvenog osoblja predstavlja izazov za mnoge zdravstvene ustanove u zemlji. Prema rečima Faika Hotija (Faik Hoti), portparola Ministarstva zdravlja, više od 750 zdravstvenih radnika dosad je zaraženo kovidom 19. Veći deo obolelih, oko 430, čine medicinski tehničari.

Zaražavanje zdravstvenih radnika, prema rečima premijera Hotija, predstavlja dodatan izazov, što komplikuje borbu sa koronavirusom, čiji se kraj ne nazire.

Dugo putovanje do vakcine

Trenutno ima više od 20 miliona osoba širom sveta koje su zaražene virusom Sars-CoV-2. Više od 700.000 ih je preminulo. Vakcina i dalje predstavlja iskru nade koja bi mogla da pandemiju stavi pod kontrolu.

Obično je potrebno višegodišnje istraživanje i testiranje pre nego što se vakcina odobri i ustanove programi za masovno vakcinisanje. Međutim, imajući u vidu težinu aktuelne pandemije, naučnici se utrkuju da u narednih 12 do 18 meseci proizvedu bezbednu i učinkovitu vakcinu protiv virusa SARS-CoV-19.

Oko 165 grupa naučnika, koje su prijavljene kod Svetske zdravstvene organizacije, radi na vakcini protiv novog koronavirusa. Samo sedam je dospelo u treću i poslednju fazu testiranja.

Vakcina koja dosad najviše obećava jeste ona na kojoj rade naučnici sa Oksfordskog univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu, u saradnji sa farmaceutskom kompanijom AstraZeneka. Rezultati druge faze kliničkih ispitivanja sugerišu da je vakcina relativno bezbedna i da je bez ozbiljnih nuspojava. U međuvremenu, prema nalazima studije, antitela koja se bore protiv virusa SARS-CoV-2 aktivirala su se kod više od 90% učesnika studije, što naučnicima uliva nadu da bi vakcina mogla da bude učinkovita.

Ukoliko se ispostavi da je vakcina uspešna i posle treće faze, očekuje se da masovna proizvodnja otpočne početkom 2021.

Međutim, vakcine možda nisu dovoljne da bi se pandemija okončala, i to iz nekoliko razloga.

Kao prvo, i dalje se ne zna kolika će biti efikasnost vakcine; da bi se stvorio takozvani imunitet krda — gde je procenat ljudi sa neophodnim imunitetom dovoljno visok da minimalizuje rizik od prenošenja virusa — stručnjaci tvrde da vakcina treba da poseduje relativno visoku učinkovitost od makar 70 posto.

Takođe, vakcine možda neće dobro proći kod starijih osoba, koje su pod najvećim rizikom da se teško razbole i umru od ove bolesti.

Što je još značajnije, još se ne zna da li će vakcina proizvesti dugotrajnu imunu reakciju. Neke inicijalne studije sugerišu da antitela u osobama zaraženim virusom SARS-CoV-2 traju samo nekoliko meseci. Ako je to slučaj sa vakcinom, onda bi verovatnoća ostvarivanja imuniteta krda bila mala.

Na kraju krajeva, ima još mnogo toga što ne znamo.

Ono što znamo jeste da, kako bismo pomogli da kosovsko krhko zdravstvo ne bude preplavljeno, ipak moramo da se držimo pristupa koji se odnosi na javno zdravlje: nošenje maske, fizičko rastojanje i održavanje lične higijene. Zasad su to jedina učinkovita sredstva za zaštitu od koronavirusa.K

Napomena urednika: Na zahtev pacijenata i njihovih porodica, izmenili smo imena u ovom tekstu da bismo zaštitili njihove identitete.

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.