Dezinformacije se šire u talasima. Ponekad vas preplave, a ponekad ih ima gde-gde. Kada medijsko okruženje obiluje vestima, onda je i dosta prostora za dezinformacije. I obratno.

Jačina talasa dezinformacija zavisi od vrste vesti koja zapljuskuje obale javnog mnjenja. Ako vest ili aspekt aktuelnih dešavanja (koji je na meti dezinformacija) ima krajnji rok, onda će krajnji rok imati i sama dezinformacija. Ako se vesti ne nazire kraj, onda će dezinformacije da je prate još duže vremena.

Najbolji primer ovoga jeste nastavak širenja dezinformacija o kovidu 19 i vakcinaciji, a što su teme koje se samo dodatno produbljuju zahvaljujući indoktrinisanim pojedincima (poput antivakserskog pokreta) koji čekaju da izađu iz senke i nastave da šire svoje narative i lažne priče.

Pokreti sličnih opredeljenja koriste situaciju da forsiraju lažne lekove i isceliteljske prakse. Iznenada su se pojavile razne pilule i lekovi zajedno sa tvrdnjama o izlečenju od kovida 19 i ostalih bolesti. Glavni argument ovih prodavaca “lekova” jeste da oni leče razne bolesti uzrokovane kovidom 19 ili antikovidovskim vakcinama — ili pak bolesti čije je simptome kovid 19 pogoršao. Mi znamo da ove vakcine ne izazivaju nikakva oboljenja, ali zašto bismo se cimali oko detalja?

Potom je usledila ruska agresija na Ukrajinu. Zanimljivo je to da mnogi internet-portali i nalozi na društvenim mrežama (koji su širili dezinformacije o kovidu) sada šire dezinformacije u korist Kremlju. Biće onda da su u pitanju genijalne osobe. Njihova stručnost se prostire na nekoliko ekspertiza. Bez obzira na temu, oni su spremni, voljni i sposobni da o tome lažu.

Na kraju je zavladala velika zbrka. Lako je moglo da se vidi kako raznosači dezinformacija prelaze u fazu testiranja, pokušavajući da saznaju šta bi moglo da se pokaže efikasnim na izmučenim mozgovima njihovih žrtava. Moglo se videti da stružu sa dna bureta dezinformacija: koristili su scene iz kompjuterskih igrica tvrdeći da je posredi borba prsa u prsa između ukrajinskih i ruskih borbenih aviona. Na mnogim portalima su iznova objavljivane fotografije i video-zapisi iz 2014, pa čak i iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina, predstavljajući ih kao scene iz trenutnog rata — često uz prateću tvrdnju da ukrajinski vojnici sprovode zlodela.

Međutim, kako vreme odmiče, kreiranje proruske propagande i dezinformacija ušlo je u novu fazu i sada dostiže usijanje. Njihov kvalitet je poboljšan i može se ustanoviti da iza pojedinačnih dezinformacija stoji izvesna logika; može se primetiti da koriste trunku istine kao udicu da zadobiju poverenje čitalaca pre nego što ih otruju tonama laži.

Kako su ruski gubici na bojnom polju umnogome porasli, tako je njihovo nadahnuće za laganjem splasnulo. Teško je samouvereno lagati kada celi svet vidi da mesecima zaredom gubite teritoriju. Vidi se da je pokušaj Kremlja da pronađe ili izmisli naciste u Ukrajini — poželjno u samom državnom vrhu — izgubio zamah i postao nemogući zadatak.

Propagandisti iz Kremlja smatraju da korisnici društvenih mreža svoje mozgove ostave na kuhinjskom stolu pre nego što uđu u dnevnu sobu i uloguju se u svoje uređaje — na kojima prate najnovije vesti i nailaze na njihove najnovije laži.

Na primer, tvrdili su da je tinejdžerka, desničarka i ekstremistkinja iz vesti objavljenih 2014. godine u stvari bila nećaka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Međutim, to nije tačno. Nije palo teško onima koji se bave proverom činjenica u Ukrajini i u inostranstvu da provere istinitost ove tvrdnje. Ovaj slučaj sličan je onom kada je izmišljeno nacističko obeležje na jednoj perli narukvice na zglobu glavnokomandujućeg generala Valerija Zalužnog, iako to obeležje nije primetio niko drugi sem “oka sokolovog” među propagandistima iz Kremlja.

Dezinformacijske mreže

Može se primetiti i (prilično zbrzana) “segmentacija tržišta” u pokušajima Kremlja da širi dezinformacije i targetira određene zemlje, pritom se oslanjajući na postojeće mreže koje rade u korist Kremlja.

Kremlj već godinama pokušava da oformi tesne veze sa raznim perifernim grupama i pokretima. Iako rade na tome da pridobiju ekstremne levičare, neostaljinističke ili komunističke grupe, nije im strana ni saradnja sa nacionalistima, tradicionalistima, ekstremnim vernicima, autokratama, aktivistima koji se protive LGBT zajednici, bajkerskim bandama, pa čak i oružanim grupama — sve zavisi od situacije na terenu.

Kremlj je u mnogim grupama osnovao ili pokušao da osnuje svoju mrežu ili udruženje, poput ruskog udruženja prijateljstva. Često pokušavaju da organizuju nekoliko lokalnih Rusa u grupi, pa čak i da ih je nekolicina, jer nekoliko Rusa u saradnji sa proruskim aktivistima njima završavaju posao — posebno ako znaju kako se koristi internet i ako su spremni da prošire propagandu Kremlja u lokalnom kontekstu i na lokalnom jeziku.

Kada mreže nisu dovoljne, onda koriste zvanične stranice na društvenim mrežama, a koje su pod upravom ruskih ambasada. Ako je neophodno privući pažnju međunarodne publike, onda Tviter-nalog ruske ambasade u Londonu može da bude od pomoći, ali ako žele da ostanu ispod radara međunarodnih medija, onda na scenu stupa Tviter-nalog ruske ambasade u manjoj zemlji u kojoj engleski nije maternji jezik.

Ipak, kada im je namera da poseju strah, bes i podele među svojim neprijateljima, pošto to odgovara njihovim političkim ciljevima, onda traže sporne tačke i neslaganja među njima samima. Zatim se trude da prodube i ojačaju ta neslaganja. Prosto stanu u zaštitu jedne strane, a protiv druge, izazivajući bes i sumnju da je strana koja dobija podršku iz Kremlja u stvari ista ona strana koja radi ruku podruku sa Kremljom.

Upravo su tako postupali kada su pokušali da iskoriste makedonsko-bugarsko neslaganje oko istorije i jezika, što je dovelo do toga da Bugarska stavi veto na početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije Evropskoj uniji. Upotrebili su Tviter-nalog svoje ambasade u Skoplju da stanu na stranu Severne Makedonije, pritom razjarivši Bugarsku i pojačavši netrpeljivost između dveju susednih zemalja.

Pošto je sukob između Severne Makedonije i Bugarske sada u poodmakloj fazi, gde pršte optužbe sa svih strana, i pošto se čini da su pregovori o pristupanju Severne Makedonije Evropskoj uniji sve neizvesniji, izgleda da je sve išlo po planu i programu Kremlja, čime se ostavlja veći prostor za buduća ruska mešanja i uticaj na Balkanu.

Kako da se branimo od malignog uticaja?

U Fondaciji Metamorfoza (Metamorphosis Foundation), gde radim kao urednik u oblasti provere činjenica, pokušavamo da otkrijemo, analiziramo i demaskiramo inostrane nedemokratske ili maligne uticaje, posebno one koji potkopavaju odavno potvrđenu stratešku orijentaciju Severne Makedonije kao budućeg punopravnog evroatlantskog partnera, pouzdanog člana NATO i, jednoga dana, člana EU.

To nije bitno samo za Severnu Makedoniju, već i za ostale države na Zapadnom Balkanu, gde su skoro sve zemlje izložene izvesnoj dozi malignog uticaja Rusije i pokušajima da skrenu sa evropskog puta.

Sa jakom bazom ruskog uticaja u svom dvorištu, Srbija je i te kako podložna malignim aktivnostima Rusije. Ovaj uticaj je podjednako duboko ukorenjen u Republici Srpskoj (entitet u Bosni i Hercegovini), kao i među srpskim stanovništvom na severu Kosova.

Pukotine u javnome mnjenju u pogledu ruske agresije na Ukrajinu mogu se primetiti i u Severnoj Makedoniji. To što je Severna Makedonija kandidat za članstvo u EU od 2005. i otada nije napredovala, uprkos promeni imena po zahtevu Grčke, doprinelo je da je nekim Makedoncima cela situacija dojadila, zbog čega su izgubili poverenje u Zapad i sada na drugim mestima traže napredak i bezbednost za svoju zemlju.

Naši dugogodišnji pokušaji — da ojačamo poverenje javnosti naspram evroatlantskih institucija i da u Severnoj Makedoniji i regionu držimo odstojanje od maligne propagande — sada daju plodove zahvaljujući saradnji sa međunarodnim i našim partnerima sa celog Zapadnog Balkana.

Mi pratimo i analiziramo javne izvore dezinformacija, bavimo se novinarstvom u interesu javnosti i proveravamo činjenice kako bismo zaustavili maligne i nedemokratske uticaje; na taj način se borimo i protiv dezinformacija i demaskiramo manipulaciju, sprečavamo širenje straha, besa, izmišljenih sporova i svega onoga što proizlazi iz udžbenika zlonamernih aktera (eng. bad actors).

Mi se ovako borimo da očuvamo i ojačamo demokratiju u našem regionu, kao i da smanjimo manevarski prostor zlonamernim akterima za širenje propagande i dezinformacija.

Naslovnica: Majlinda Hoxha / K2.0.
Autor je ovaj tekst delimično sastavio pomoću GPT-3, veštačkog modela za kreiranje jezika u vlasništvu firme OpenAI.

Ovaj tekst je četvrti u serijalu tekstova koje pišu urednici balkanskih platformi za proveravanje informacija. Fekt-čekeri sa Kosova, iz Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije podrobno istražuju zajedničke trendove u sferi dezinformacija i lažnih informacija.

Regionalni program “Otpornost: Djelovanje civilnog društva u pravcu reafirmacije slobode medija i suzbijanja propagande mržnje na Zapadnom Balkanu i u Turskoj” provodi se uz finansijsku podršku Evropske unije, a realizatori su partnerske organizacije SEENPM, Albanski institut za medije, Mediacentar Sarajevo, Kosovo 2.0, Institut za medije Crne Gore, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.

Istraživanje za ovaj članak je rađeno uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost Kosova 2.0 te nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Zašto je navedena ova klauzula?