Najnoviji adut Kosova na dodeli Oskara bavi se posledicama seksualnog nasilja iz rata.
Seksualno nasilje koje je počinjeno 1999. u ratu na Kosovu, ostavilo je duboke ožiljke u društvu, bilo da je reč o fizičkom nasilju ili psihološkoj traumi, ili o onome što su žrtve preživele u posleratnom periodu.
Pre nekoliko sedmica, Kinematografski centar Kosova odabrao je prvi igrani film Edona Rizvanolija, “Unwanted” (“T’Padashtun”), za kosovskog predstavnika na 90. izdanju dodele nagrada za najbolji strani film. Iste nedelje, film je predstavljen u bioskopima u Prištini, Prizrenu, Đakovici i Peći.
Priča ovog filma je direktna. Počinje scenom tuče u školi, gde se prikazuje nasilni tinejdžer koji udara svog drugara iz škole koji pada na zemlju. Njegova majka, Zana (Adriana Matoši), radi u cvećari, pokušavajući da spoji kraj s krajem i pružajući podršku svom problematičnom sinu Aljbanu (Džejson de Rider). Nekako uspeva da pronađe posao svom sinu u radionici za bicikle, gde se susreće sa Anom (Niki Verkar).
Aljban i Ana se upuštaju u uzbudljivu tinejdžersku ljubavnu aferu kojoj se protive njihovi roditelja, a zbog nacionalne pripadnosti. Oba roditelja su sa Kosova: Zana je Albanka, a Anin otac, koga igra Edon Rizvanoli, Srbin sa Kosova. Poslednje sekvence filma otkrivaju mračne Zanine tajne i njenu ispovest Aljbanu, gde nas celi krug vraća na početak filma i njegovog nasilnog ponašanja.
Foto: Zahvaljujući „Unwanted.“
Rizvanoli je proveo tri godine radeći na ovom filmu koji je nadahnut dešavanjima tokom rata na Kosovu. To što stigmatizacija i status onih koji su preživeli silovanje u ratno vreme nisu stavljeni u prvi plan, nateralo ga je da se pozabavi ovom temom u nadi da “ćemo pronaći snagu u sebi i početi da se suočavamo s time”.
Ovaj film nije tipičan ni za dansku ni za kosovsku produkciju. Iako je reč o prvom Rizvanolijevom igranom filmu, pravac i struktura ovako delikatne i nelagodne priče se na jedan odvratan način odmotavaju. Umesto da upadne u zamku pretvaranja priče u patetičnu melodramu, njegov film služi kao podsetnik posleratnih posledica i otuđenja žrtava.
Kontekst filma je relevantan na celom Balkanu, jer Rizvanolijevo istraživanje nije bilo ograničeno na kosovske žrtve seksualnog nasilja. On je naleteo na slične priče u Bosni i Hercegovini. Težnja Rizvanolija jeste da napravi iskru diskusije u našem društvu po ovom pitanju. “Unwanted” može da pomogne u podsticanju diskusije u širem geografskom kontekstu, gde društva nisu uspela da se pozabave reintegracijom i destigmatizacijom žrtava.
Nažalost, seksualno nasilje je i dalje rasprostranjen fenomen u većini savremenih sukoba, što ostavlja štetne posledice kod svih žrtava i na društvo u celini. Oni koji su preživeli nasilje u vreme rata i dalje su stigmatizovani na Zapadnom Balkanu, dok kultura posramljenosti i tišine okružuje ovo pitanje. Rizvanolijev film predstavlja direktan nastavak borbe filmskih stvaralaca iz regiona da prekinu ćutanje i započnu proces prihvaćenosti.
Naslovna fotografija: Zahvaljujući „Unwanted.“
