Distria Krasnići je imala samo 17 godina kada je njen trener u džudou, Driton ‘Toni’ Kuka, odlučio da je odvede na Međunarodno takmičenje u Ženevi 2012. Ovo takmičenje je bilo namenjeno džudistima seniorima, ali je njen trener hteo da Distria bude izložena snažnim konkurentima dok je još vrlo mlada.

Posmatrajući sa tribina, Toni je neplanirano izrazio gest zahvalnosti, a nakon uzbudljivih uzvika koji su usledili zbog onoga čemu je svedočio: “Pogledajte kako je Distria dobra u džudou!” On je, očigledno, bio impresioniran njenim potezima i Distrijin učinak na takmičenjima koja su usledila samo je opravdao njegovo uzbuđenje iz Ženeve.

Distria se 2015. iz Abu Dabija vratila kući sa zlatnom medaljom osvojenom na Svetskom prvenstvu za takmičare ispod 21 godine, gde je savladala Gruzijku Mariam Janašvili u finalu, dok je Francuskinju Astride Gneto ostavila na trećem mestu. Samo godinu dana kasnije, ona je dodala još jednu zlatnu medalju svojoj kolekciji na Evropskom prvenstvu u Tel Avivu za takmičare ispod 23 godine.

Distria ubrzano postaje najveća zvezda svoje generacije. Sa svojom 21 godinom, ona je osvojila osam medalja kao seniorka na događanjima na Svetskoj džudo turneji, što je niz međunarodnih takmičenja koja organizuje Međunarodna džudo federacija (MDŽF), što je drugo po važnosti takmičenje u odnosu na Svetsko prvenstvo u džudou. Njen učinak na turneji je u senku bacio sve džudistkinje s kojima se borila na juniorskim prvenstvima — Gneto i Janašvili su uspele da dobiju tek po jednu borbu.

Uprkos ogromnim uspesima u svojoj dosadašnjoj karijeri, Distria je povučena osoba koja sebe ne uzdiže iznad drugih. Ona veći deo svog vremena provodi naporno trenirajući sa svojim kolegama iz tima, a dnevni red joj je prebukiran — minimum dva treninga dnevno, šest puta nedeljno. Ponekad doda i treći trening, u zavisnosti od uputstava koja joj daje trener.

Profesionalno bavljenje džudom je način života, posebno kada se trenira u klubu Ipon u Peći, što je teretana koja proizvodi šampione. Niko od takmičara iz ovog kluba nema naloge na društvenim mrežama i ne izlazi u grad, dok im je dijeta pod strogom kontrolom.

“To je žrtva koja nužno ne ide uz nagradu”, Distria kaže. “Možete da uradite sve ovo i da ne pobedite na kraju. Mentalno je to teško, čovek se pita da li se nalazi na pravom putu.”

Ona priznaje da nije samo stres na mentalnom nivou taj koji prati život osobe koja se fokusira na džudo. “Teško je imati prijatelje van kruga onih koji se bavi njime, jer se mora pratiti strogi raspored”, otkriva nam ona. “Ali mislim da je vredno toga — sa medaljama ili bez njih. Mi mora da najviše putujemo od svih u našem gradu, možda čak i od svih sa Kosova. Doživeli smo velika uzbuđenja i dosta izazova. Vrlo smo zdravi i činimo da se naša zemlja ponosi nama. To je posebno osećanje.”

Krasnići iz Kukine škole

Distria je deo tima džudistkinja koje su ostavile neizbrisiv trag na sportsku istoriju Kosova, jer su sve očvrsnule na tatamiju u susedstvu Aslan Ćešme u Peći.

Ovim klubom upravlja Toni, čiju su karijeru prekratili ratovi na Balkanu devedesetih godina. On je trebalo da učestvuje na Olimpijadi u Barseloni 1992, baš kada je rat izbio i kada su Jugoslaviji uvedene sankcije. Pozivnica je poslata u Peć, gde je on pozvan da učestvuje u bosanskom timu, ali se Toni bojao da otputuje iz straha da će biti uhapšen i primoran da se bori u ratu za koji je mislio da nije njegov rat.

On je otvorio teretanu za džudo i počeo da trenira, prvo sa svojim susedima, a onda sa ljudima iz grada. Posle neverovatnog uspeha u razvoju tima iz Peći, sada u njegovoj teretani treniraju džudisti iz Albanije i Austrije, a u posetu mu dolaze istaknuti timovi iz celog sveta.

Distria u pećkom džudo klubu Ipon, gde trenira sa olimpijskom prvakinjom Majljindom Keljmendi. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Svi rani uspesi u džudou na Kosovu su nastali zahvaljujući Kukinoj školi, dok je u prvim redovima tih uspeha Majljinda Keljmendi, koja je trenutno apsolutni šampion u kategoriji ispod 52kg. Tokom kosovskog debitovanja na prošlogodišnjim Olimpijskim igrama, Majljinda je osvojila zlatnu medalju, uzdigavši ovu zemlju na 54. mesto na svetskom olimpijskom rangiranju, i to iznad zemalja poput Austrije i Portugalije.

Majljindin uspeh je počeo kada je postala svetska juniorska šampionka 2009. Onda je nastavila sa serijom pobeda na raznim takmičenjima širom sveta, čime se podstiče priča o tome da su građani Kosova najuspešniji u džudou na međunarodnom planu.

Nije samo Majljinda ta koja kući donosi medalje. Nora Đakova je već osvojila dve bronze na velikim takmičenjima (Evropske igre u Bakuu 2015. i Evropsko prvenstvo u Kazanju 2016.). Distria je sada ta nova zvezda koja počinje da svetli.

Pronalazak prave ravnoteže

Distria je počela da vežba džudo sa svojom sparing partnerkom Majljindom. Njen trening je išao paralelno sa treningom svetske prvakinje. Ona je učila umetnost dok je, istovremeno, pomagala svojoj koleginici iz tima. Inicijalno, Distria se takmičila u kategoriji ispod 48kg, čime je popunjena praznina u pećkom timu, jer nije bilo takmičara koji bi ih predstavljao u toj kategoriji.

Ona je dosta rada uložila u održavanje male težine koja je potrebna kako bi se zadržala u kategoriji za one sa najmanjom težinom, slabije se hranila i poštovala strogu dijetu. Iako je bilo ponekih rezultata, Distria nije mogla da pokaže svoj puni potencijal zbog takvog pritiska na psihu i telo. Ona se, ipak, našla u kategoriji za teže takmičare, pa se takmičila u istoj kategoriji kao njena koleginica iz tima koja je superzvezda.

“Kada bih mogla da se takmičim sa 47,9 kilograma, to bi bilo bolje za tim i mnogo lakše za mene jer se ne bih direktno takmičila sa najboljom džudistkinjom sveta”, objašnjava Distria. “Bilo bi lakše obezbediti takmičenje na Olimpijadi. Dala sam sve od sebe, jela sam manje, trenirala napornije, boreći se sa svojim nervima i kontrolišući količinu vode koju sam unosila. To je bilo vežbanje naporno za nerve.”

Ona takmičenje sa Majljindom posmatra kao povlasticu i izazov. “Sada ću imati priliku da se susretnem sa svojom koleginicom iz tima na raznim takmičenjima i da ponekad delim podijum sa njom.”

Prvi susret sa Majljindom

Distria je u Ženevi 2012. uspela da preuzme pažnju svog trenera, ali je u Parizu 2017. počela da privlači pažnju javnosti, a nakon učinka na februarskom takmičenju Gren slem u organizaciji MDŽF-a.

Posle Olimpijskih igara, pariski Gren slem je takmičenje kom prisustvuje najviše publike na svetu. Hala Bersi redovno prima više od 12.000 gledalaca. Slike sa takmičenja 2017. su se pojavila u društvu publike koja žestoko navija, velikih ekrana i spektakularne atmosfere. Jedna slika je posebno skrenula pažnju javnosti na Kosovu — podijum za dodelu nagrada na kom se nalaze dve građanke Kosova, Majljinda na vrhu sa zlatom i Distria koja drži bronzu.

Ove partnerke iz teretane su se ponovo okupile na podijumu i to neće biti njihov konačni sastanak na nekom međunarodnom događaju. One će biti protivnice na svakom seniorskom takmičenju u bliskoj budućnosti.

Njih dve su se već susrele u finalu na Gran priju u Budimpešti 2016. Posle četvorominutnog nastupa, Distria je osvojila srebrnu medalju. Bilo je to jedno od retkih finala u istoriji ovog takmičenja, a da trener nije sedeo u uglu ni jedne ni druge takmičarke, iako im je dao određene savete unapred.

“Ne želim da se moje borkinje povrede i učiniću sve da to izbegnem”, Toni je izjavio posle borbe. “To je bio jedini savet koji sam im dao. Bila je to poštena borba.”

Govoreći o članovima njegovog kluba koji se takmiče, Toni je kazao da nikoga ne favorizuje. “Ja radim sa onima koji žele naporno da rade, koji su spremni da se žrtvuju svakoga dana za iskustva u džudou”, objašnjava on. “Majljinda nije motivisala samo svoje kolege iz tima, već sve Albance da rade naporno i pokažu šta umeju. Sada će biti prijatelji i takmičiće se. Ali, u džudou, svi smo prijatelji. To je čist sport koji se vrti oko učenja i poštovanja.”

Distria zna da će biti teško da prevaziđe svoju slavnu koleginicu, ali se ona tome nada. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Distria uspeva da bude velikodušna kada je reč o porazu, ali ne krije svoje ambicije. “To je sport i svako želi da se popne na vrh, ali na podijumu ima tri mesta”, objašnjava ona. “Vrlo sam srećna što Majljindu imam kao koleginicu u timu. Ja sam jedna od nekoliko osoba na celom svetu koje imaju priliku da treniraju sa evropskom, svetskom i olimpijskom šampionkom svakoga dana. Svog najvećeg rivala imam kod kuće.”

Na većini međunarodnih takmičenja, dozvoljeno je da dva borca iz iste kategorije i zemlje učestvuju. Posle toga se svodi na žleb da li će Distria i Majljinda da se ponovo susretnu.

Distria je vrlo svesna toga da će se to desiti na svakom takmičenju, sem na Olimpijskim igrama koje će se 2020. održati u Japanu, zemlji džudoa. Moguće je imati samo jednog predstavnika Kosova u ženskoj kategoriji ispod 52kg u Tokiju. Kako bi se osvojila olimpijska medalja, dragulj u kruni sportskih postignuća, Distria mora da prikupi više poena od svoje sunarodnice, svetske i olimpijske prvakinje Majljinde Keljmendi.

“Džudo je pošten”, Distria prosto izjavljuje. “Čovek se nekako bori nagore. Skuplja poene i onda se ili kvalifikuje ili ne. Imam prednost u odnosu na svakog drugog borca na svetu koji želi da obori nosioca najvećeg odlikovanja u kategoriji ispod 52kg — ja se s njom borim svakodnevno.”

Mustafa Cuki Veselji, trener džudoa iz Prištine, veruje da je Distria ozbiljan konkurent za svaku džudistkinju na svetu. “Ono što vidim u Distriji jeste da ona ume da koristi razne tehnike dok se bori”, objašnjava Veselji. “To je u njoj jedinstveno. Ona pokazuje kako se igra najbolji svetski džudo i ona će te svetske rezultate doneti kući.”

Bez obzira na to ko ode u Japan, Kosovo se pretvara u uporište džudoa na Balkanu, dok pećki klub Ipon postaje poznat širom sveta — to je škola koja je iznenadila celi svet i privukla pažnju na mlade ljude ove male zemlje.

Džudo ne može da se takmiči sa fudbalom ili košarkom u smislu popularnosti, ali je to i dalje sport koji se razvija širom sveta. Aktuelni predsednik MDŽF-a, Marius Vizer, odlučan je u tome da džudo preraste u sport koji će gledati široka publika. Ova federacija je nedavno promenila pravila suđenja kako bi ih pojednostavila i učinila ih razumljivijim za laike. Svako veliko takmičenje se sada uživo prenosi na Internetu, a neki televizijski kanali, uključujući Eurosport, sada kupuju prava na emitovanje.

Jednog dana, kada ljudima Mesi i Ronaldo postanu dosadni, ko zna, možda će početi da gledaju takmičenje koje podjednako uvažava muškarce i žene, pa će Kosovo postati novi Brazil!

Napredak džudoa će, zasigurno, doneti korist, uključujući potencijalne ugovore o sponzorstvu mladim džudistkinjama Kosova. Možda će ovaj tim iz Peći jednoga dana zarađivati onoliko koliko je znoja uložio u izvanredne, svetski priznate postignute uspehe.

Distria, Majljinda i ostatak pećkog kluba Ipon će, do tada, svoju pažnju usmeriti na Evropsko prvenstvo u Varšavi u aprilu, jer je ovaj tim gladan za nove medalje.K

Prikaz: Ade Mula / K2.0.

Nazad na Monografiju o sportu