Kada se Dimitar Tanurov, reporter onlajn novinske agencije Meta.mk, užurbano kretao ka makedonskom parlamentu aprila ove godine da bi izveštavao o aktuelnom incidentu, nikada nije pomislio da će kadrovi njegovog povređenog lica postati vest. Ovaj novinar je pravio fotografije dramatičnih dešavanja unutar parlamenta nakon što je oko 200 demonstranata, od kojih su mnogi nosili maske, na silu ušlo i napalo narodne poslanike.

Ubrzo po dolasku, Dimitar Tanurov je napadnut. Njega je pretukla grupa demonstranata koji su ga nazivali izdajnikom nakon što je novinarska legitimacija odala njegovo zvanje.

Makedonska policija je identifikovala samo jednog od petoro napadača, kaže Dimitar Tanurov. Fotografija: Dimitar Tanurov.

Tanurov je pretrpeo više povreda glave i lica, ali gledajući na dešavanja od te večeri,  smatra da je dobro prošao jer je uspeo da pobegne bez ozbiljnih povreda, za razliku od narodnog poslanika Zijadina Sele, kojeg su vukli preko poda u Skupštini, krv mu je liptala iz povreda na licu, a kasnije je hospitalizovan na intenzivnoj nezi.

Čekajući pravdu

Tanurov objašnjava da je osumnjičeni za napad na njega bio u pritvoru, ali pod sumnjom da je uradio nešto drugo — sumnjiči se za nasilje koje se desilo u parlamentu, gde je više narodnih poslanika povređeno, uključujući lidera socijaldemokrata i sadašnjeg premijera Zorana Zaeva. On ističe da su propusti u istrazi doveli do odlaganja u procesuiranju njegovog slučaja.

“Iako sam rekao da sam napadnut dok sam vršio profesionalnu dužnost novinara u parlamentu, policija je kategorisala prekršaj kao pljačku, jer su napadači ukrali moj telefon”, objašnjava Tanurov koji i dalje čeka da suđenje počne.

“Nekoliko dana posle napada, obezbedio sam fotografije napadača koje su mediji objavili, ali su me pozvali da identifikujem napadača tek pre mesec dana”, dodaje on. “Prepoznao sam druga dva napadača sa snimaka koje sam video na televiziji. Međutim, ne znam da li su uhapšeni.”

Tanurov je među nekoliko novinara koji su pretrpeli verbalne i fizičke napade u proteklih nekoliko meseci političke krize koja je kulminisala u dešavanjima od 27. aprila.

Udruženje novinara Makedonije (AJM) je prošle četiri godine izbrojalo 50 novinara u ovoj zemlji čija su prava prekršena fizičkim i verbalnim napadima, ili im je onemogućeno pravo na izveštavanje. Predsednik ovog udruženja, Naser Seljmani, ističe da je samo 10 slučajeva rezultiralo sudskom procesom. “Rešavanje slučajeva napada na novinare bi bilo ispit za spremnost vlade da se izbori za medijske slobode”, podvukao je.

Naser Seljmani, predsednik Udruženja novinara Makedonije, smatra da su mediji opušteniji nego u vreme vlade Gruevskog. Fotografija: Naser Seljmani.

Ali, napadi na novinare i njihovo zlostavljanje jesu samo deo slagalice koja ilustruje izazove koji sprečavaju ostvarivanje medijskih sloboda u Makedoniji.

Procene slobode štampe u ovoj zemlji, koje su objavljene u godišnjem Izveštaju Fridom hausa o slobodi štampe, vrtoglavo su se pogoršale od 2010. i ove godine, dve godine zaredom, gde su mediji opisani kao ‘neslobodni’, što je ocena koja odražava pejzaž koji je duboko polarizovan po političkim linijama. Sada se mnogi nadaju da dolaze bolji dani sa novoizabranom vladom.

Kako se period političkih previranja završio, sve oči su sada uprte u vladu premijera Zaeva, jer svi žele da vide kako će da unapredi atmosferu medijskih sloboda. Novinari imaju velika očekivanja, jer su dugo vremena radili u neprijateljskom okruženju. Skandal prisluškivanja je otkrio da je vlada Nikole Gruevskog nezakonito slušala oko 100 novinara i da su određene ličnosti iz sveta medija bile praćene.

“Medijsko okruženje je relaksiranije, što zasigurno ne znači da su medijske slobode unapređene”, kaže Biljana Petkovska, direktorka Makedonskog instituta za medije. “Sloboda štampe se najbolje meri van izbornog procesa, pa tako očekujem da ćemo imati jasniju sliku u vremenu koje predstoji.”

Biljana Petkovska, direktorka Makedonskog instituta za medije, kaže da trenutna relaksirana atmosfera ne znači da su medijske slobode unapređene. Fotografija: Biljana Petkovska.

Nova administracija je dosad zaustavljala program oglašavanja prošle vlade, čiji je multimilionski budžet zaglavio tržište i učinio da većina medija postane zavisna od državnih finansija.

Promene u medijskom okruženju

Prošla vlada, pod upravom Nikole Gruevskog, izazvala je požar u oblasti medijskih sloboda potrošivši 23 miliona evra između 2008. i 2015. na reklamiranje u elektronskim medijima. Ipak, da li će prekidanje ove pupčano-fiskalne vrpce biti dovoljno da se zaustave klijentelističke prakse između medija i političara?

“Mediji su relaksiraniji sada nego pod pritiskom pod kojim su bili dok je vladala administracija Gruevskog”, kaže Seljmani.

Međutim, on smatra da puka zamena osoblja u vladi sama po sebi ne znači da će se nešto zaista promeniti. “Ako se ne sruše stubovi starog korumpiranog sistema, nova vlada će pokazati da ga podržava”, objašnjava on. “Mediji slobodni od vladinog mešanja su jedna od ključnih komponenti.”

Evropska unija je obratila pažnju na ovo pitanje. U izveštaju koji je u septembru objavila grupa nezavisnih viših stručnjaka Evropske unije za vladavinu prava, na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim predsednikom Evropske komisije, navodi se da “iako se pozitivno ocenjuju namere vlade, i dalje je rano proceniti da li će se one prevesti u dela”.

“Mediji se i dalje suočavaju sa mnogim istim izazovima koji su uticali na medijsko okruženje godinama, a i dalje vlada uverenje da su mediji povezani sa nekom političkom opcijom ili da su instrumenti uticajnih ljudi”, navodi se u izveštaju.

Najbitniju reformu medijskih zakona koju je vlada predvidela obuhvata izmene Zakona o audio i audiovizuelnim medijskim uslugama i reformu finansijskog sistema javnog servisa, Radio-televizije Makedonije (MRT).

Prema rečima Marine Tuneve, izvršne direktorke Saveta za etiku medija Makedonije (CMEM), preduzimanje ključnih radnji u nizu strateških oblasti potrebno je da bi se eliminisao politički uticaj u medijskoj industriji i regulatornim telima.

“Mediji su konačno shvatili da je cena koja je plaćena zbog njihove neodgovornosti bila visoka i da se najveći gubitak ogleda u smanjenju auditorijuma”, kaže Tuneva.

“Dugo vremena smo se borili s haosom na medijskoj sceni pored haosa koji je proizvela politička kriza. Medijsko okruženje se polako menja zato što su primeri medijskog neprofesionalizma iz vremena kada je to bila pre norma nego izuzetak ostavljeni u prošlosti”, zaključuje ona.

Tračak nade počiva u tome što, prema Agenciji za audio i audiovizuelne medijske usluge (AVMU), makedonskom regulatornom telu za medije, mediji su pokazali veći profesionalizam i uravnoteženije izveštavanje tokom opštinskih izbora održanih 15. oktobra, a u poređenju sa prošlim izbornim procesima. Takođe, prvi put, prema rečima direktora AVMU-a, Zorana Trajčevskog, sud u Skoplju je presudio u zakonskom okviru posle uloženih prekršajnih žalbi AVMU-a, a presuda je doneta u roku od 48 sati od podnošenja žalbi.

AVMU je pokrenula prekršajni postupak protiv četiri javna servisa po pitanju kršenja odredbi Evropske komisije o plaćenom političkom oglašavanju i neuravnoteženom izveštavanju. Radi poređenja, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, u višim sudovima se vodilo 63 prekršajnih postupaka za neuravnoteženo medijsko izveštavanje.

Predsednik AJM-a, Seljmani, objašnjava da, za razliku od perioda parlamentarnih izbora u decembru, kada su prijavljena dva fizička napada na novinare, za vreme nedavno održanih opštinskih izbora nije bilo fizičkih napada.

Borba protiv lažnih vesti

Seljmani i Tuneva su saglasni da je doba fabrikovanih vesti u Makedoniji počelo mnogo pre nego što je termin “lažne vesti” (fake news) postao sve rasprostranjeniji globalni fenomen o kome se sve češće diskutuje.

Podaci CMEM-a pokazuju da je 87 odsto podnesenih žalbi za kršenje novinarskih standarda u prošle dve i po godine povezano sa neobjavljivanjem ispravnih i proverenih informacija, nepružanjem ‘drugog izvora’ informacija ili nepružanjem makar dva nezavisna izvora. U više od 70 odsto slučajeva kršenja ovih standarda, CMEM je utvrdio da novinari nisu pravili razliku između činjenica i mišljenja.

“Dobijamo sve veći broj žalbi građana o neetičkom izveštavanju, što pokazuje da javnost prepoznaje propagandu. Vidimo da se građani osećaju slobodnije da govore o selektivnom izveštavanju i pristrasnom novinarstvu”, ističe Tuneva.

Većina žalbi koje CMEM primi tiče se onlajn izveštavanja medija. Kako Tuneva objašnjava, Savet prima žalbe na govor mržnje i diskriminaciju. Upitana o tome da li samoregulacija može da bude efikasan model za borbu protiv govora mržnje u medijima, Tuneva je kazala da bi to moglo da dovede do unapređenja profesionalnog rada medija i “okončanja praksi državne i političke kontrole nad medijima”.

“Medijska samoregulacija bi mogla da dovede do unapređenja profesionalnog rada medija u Makedoniji i do okončanja praksi državne i političke kontrole nad medijima”, rekla je.

Grupa nezavisnih viših stručnjaka Evropske unije za vladavinu prava u svojim izveštajima ističe da samoregulacija ne podrazumeva izostanak regulacije.

“Izrečena namera vlade je da se stvori stimulativno okruženje, dok bi istovremeno medijski sektor upravljao samim sobom bez mešanja sa strane. Ovaj pristup samoregulacije ima podršku interesanata u medijima. Međutim, samoregulacija ne podrazumeva izostanak regulacije”, navodi se u izveštaju.

Novinari Makedonije su konačno počeli da osećaju miris medijskih sloboda. Ipak, to nije dovoljno da se amortizuje oštar smrad dugotrajnog zlostavljanja medija u političke svrhe i savezništvo vlasnika medija i političkih elita. Pristup ‘sačekaj i vidi šta se dešava’ koji postoji u medijskoj zajednici čini se racionalnim: želja Zaeva za stvaranje atmosfere medijskih sloboda može se samo potvrditi nakon što on pokaže predanost medijskim reformama. Predstavnici udruženja medija smatraju da su dela glasnija od reči.

Vredi prisetiti se da je Gruevski još 2006. dobio prvi mandat, kada je promovisan kao mladi ekonomista otvorenog uma, dok je kabinet premijera napustio zapamćen kao neprijatelj slobodnih medija i autoritarni vođa. Medijske reforme bi mogle da nas uvere da neki drugi neprijatelj medija neće moći da ograničava slobodu štampe. K

Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0.