U detalje | Politika

Bunt, bes, nasilje, zatišje

Kako su počeli i šta se dešava na protestima u Srbiji.

Piše - 24.07.2020

Protesti koji su počeli u Beogradu 7. jula, da bi se preneli na Niš, Novi Sad i Kragujevac, i dalje traju, manjeg intenziteta. No, naročito u prvim danima, protesti su se stalno menjali, od mirnih u nasilne, dok su se razlozi za pobunu gomilali. 

Okidač koji je izveo ljude na ulice bila je najava novih mera za suzbijanje širenja koronavirusa i ponovnog uvođenja policijskog časa. No, razloga za pobunu je mnogo više i sežu puno dalje od trenutne situacije, što pokazuju protesti. 

Razjedinjenost, nasilje, hapšenja, napadi na medijske radnike, samo su deo onoga što je moglo da se vidi tokom prvih nekoliko intenzivnih dana protesta. Povodi za izlazak različitih grupa, čini se, bili su drugačiji. Ulicama Beograda, ali i drugih gradova, odjekivale su različite poruke, od zahteva za promenu vlasti, do već tradicionalnih uzvika o Kosovu i podsećanja na mitove. 

Na ulicama su se mogli videti i sveštenici, grupe sa verskim obeležjima, ali i oni sa obeležjima levice. Zajedničku poruku sa protesta teško je naći. Nešto je, ipak, svima zajedničko – nezadovoljstvo i bes. 

Dejan Kožul bio je na ulicama Beograda od prvog dana, u dimu suzavca, nadohvat ruke svima koji su posegnuli za nasiljem, beležeći šta se dešava. 

Početak nezadovoljstva

Vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa u Srbiji uvedeno je 15. marta 2020. Skupština je tu odluku potvrdila tek 29. aprila, a već 6. maja, dva dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio izbore za 21. juni, vanredno stanje je ukinuto.

Na dan kada je uvedeno vanredno stanje u martu, zvanično je kod 48 osoba bio potvrđen virus. Vrhunac novoobolelih zabeležen je 16. aprila – 445 registrovanih slučaja. 

Na dan kada je vanredno stanje ukinuto, Srbija je — zvanično — imala 9791 registrovanu obolelu osobu, plus 114 slučajeva koji su taj dan otkriveni. 

Tih dana, mediji počinju izveštavati o tome da vlasti kriju prave brojke. Tako BIRN otkriva da su od 19. marta do 1. juna 2020. od koronavirusa umrla 632 pacijenta, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.

I, odjednom, kao da vanrednog stanja nikada nije bilo.

Prema BIRNovim saznanjima, broj zaraženih poslednih dana prošle nedelje kretao se između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih. 

Tekst je dodatno otvorio pitanje poverenja u Krizni štab i podatke koje državne strukture javno iznose, a od strane vlasti je negiran i omalovažavan, da bi na kraju bio skoro i zaboravljen. 

Srbija se nakon višemesečne izolacije otvara, ukida se policijski čas, a do tada najrestriktivnije mere u Evropi bivaju u potpunosti odbačene. Vlasti proglašavaju pobedu nad koronom. 

Istovremeno, političke partije kreću u kampanju, ali bez velikih javnih skupova.

I, odjednom, kao da vanrednog stanja nikada nije bilo. Održava se derbi, kup utakmica između Crvene Zvezde i Partizana, na kojem je bilo 20.000 ljudi. Pozivaju se navijači na proslavu osvajanja titule, i, čini se, kao da ništa ne remeti predizborni sklad. 

Žarište “Izbori”

Iako predizborni skupovi nisu preporučeni, neki političari to javno krše. Javnost je imala priliku da putem društvenih mreža gleda jedinstven politički spektakl kada je ministar trgovine i turizma, ujedno i potpredsednik Vlade Srbije, Rasim Ljajić, skočio među pristalice na predizbornom skupu u Novom Pazaru. 

Par dana kasnije, ovaj grad će postati žarište epidemije.

Zvanični podaci pokazuju da je broj novoobolelih stagnirao do izbora, odnosno nije prelazio 100.

Na izborima već dobri poznati rezultati: vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osvaja više od 60% glasova, a u parlament – iako je prethodno cenzus smanjen sa pet na tri odsto – ulaze još samo dve stranke – Socijalistička partija Srbije (SPS), Ivice Dačića, naslednik Slobodana Miloševića, i SPAS, nekadašnjeg vaterpoliste Aleksandra Šapića. 

Zvanični podaci pokazuju da je broj novoobolelih stagnirao do izbora, odnosno nije prelazio 100. No, već 23. juna ta slika se polako menja, raste broj registrovanih, da bi dogurao skoro do 400, kada je predsednik najavio povratak na ekstremne mere za sprečavanje širenja virusa. 

U međuvremenu, Sandžak postaje žarište, o čemu prve informacije dolaze preko društvenih mreža. Novi Pazar dobio je svoj scenario, sličan onom u Italiji, a premijerka  Ana Brnabić, sa ministrom zdravlja, odlazi u ovaj poprilično zanemareni deo Srbije. 

No, umesto zabrinutih izjava i konkretnih akcija, tvrde da je situacija pod kontrolom. Slike koje dolaze iz Sandžaka, u kojem prebrojavaju mrtve i obolele, govore drugačije. 

Tada počinje igra brojkama i merama. 

Predsednik Vučić prvo 2. jula najavljuje iseljavanje studenata iz studentskih domova, što je izazvalo pobunu, a samim tim uskoro i revidiranje odluke. Studenti ostaju u domovima, ali je nejasno do kada i da li to znači i nakon što se završe svi rokovi, što je jedan od njihovih uslova. 

Na dan 7. jula, na vanrednoj konferenciji za medije, Aleksandar Vučić najavljuje ponovno uvođenje policijskog časa u Beogradu od petka, 10. jula u 18.00č, pa sve do ponedeljka, 13. jula do 6 sati. 

“Čudo bi trebalo da se dogodi pa da policijskog časa ne bude”, poručio je Vučić Beograđanima. “Ako brojevi budu bolji u naredna dva dana – u šta ne verujem – neće biti te mere.“

Nakon višemjesečnih frustracija, demonstranti su izašli na ulice nakon što je predsednik Vučić najavio povratak u izolaciju. Ograničenja su ukinuta uoči izbora. Foto: Dejan Kožul.

No, nezadovoljstvo nakupljano još od marta prelilo se na ulicu nakon ove najave. 

Tog dana u Srbiji registrovano je 13 preminulih usled posledica koronavirusa, što je do danas najveći broj umrlih u jednom danu. 

Dan prvi (7. juli)

Okupljanje ispred Skupštine Srbije počelo je već sat vremena nakon Vučićevog obraćanja. Oko 19 sati na platou bilo je stotinjak ljudi, a broj je konstantno rastao. U početku su bili relativno mirni. Pokoji uzvik, parola, zvižduk. Ali masa postaje sve veća. 

U jednom trenutku na čelo protesta dolazi grupa koja sebe naziva “Narodnom patrolom”, a javnosti su poznati po svojim antimigrantskim stavovima. Iza grupe stoji inicijativa “Nema predaje Kosova i Metohije”, koju predvodi Damnjan Knežević.

Grupa “Narodna patrola”, poznata po nacionalističkim i antimigrantskim stavovima, pokušala je da pruzme proteste. Foto: Dejan Kožul.

Upravo su oni predvodili napad na Skupštinu, što je izazvalo relativno brzu i nervoznu reakciju policije uz suzavac i upotrebu sile. 

Prema izveštaju policije, tu noć povređena su minimum 43 policajca, 17 demonstranata, a privedena su 24 lica. U policiji su negirali da je bilo “prekomerne upotrebe sile,” ali slike sa terena, odnosno brojni snimci koji su objavljeni tih dana po društvenim mrežama, ukazivali su na suprotno. 

Inicijativa A11, nevladina organizacija koja se bavi zaštitom ugroženih i marginalizovanih grupa, saopštila je da je na protestu koji se dogodio u Beogradu u večeri između 7. i 8. jula 2020. godine, tokom intervencije policijskih službenika MUP-a, u više desetina slučajeva došlo do prekomerne upotrebe sile, te su pozvali sve koje su bili žrtve da im se jave. 

Bilo je jasno da će protesti biti održani i narednog dana. 

Dan drugi (8. juli)

Snimci brutalnosti policije na ulice su izvele još više ljudi nego prvi dan. Deo zasluga ide i liderima Saveza za Srbiju (Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Janko Veselinović), koji su održali skup na platou ispred Filozofskog fakulteta koji je prethodnih dana bio okupljalište pobunjenih studenata, a koji su potom poveli prisutne do Skupštine Srbije. 

A ispred skupštine neki novi, mladi, besni ljudi. Sa njima i veliki broj nepoznatih momaka u crnim majicama i kačketima, o čemu izveštava Krik.

Neki novi, mladi, besni ljudi, sa starim porukama, na čelu protesta tokom nereda u Beogradu. Foto: Dejan Kožul.

Demonstranti nastavljaju pokušavati ući u Skupštinu. Prvi suzavac policija je bacila nakon što je grupa demonstranata probila barikade i krenula ka policiji. Masa je rasterana sa platoa, ali je jurnjava nastavljena po gradu. 

U toku sat vremena ispaljeno je desetak suzavaca u masu. Ponavljaju se i scene nasilja od prethodne noći, a napadnut je i novinar novinske agencije Beta, iako je pokazivao svoju novinarsku legitimaciju.

Na desetine suzavaca bačeno je u masu tokom prvih dana protesta. Foto: Dejan Kožul.

Portal Nova javlja da je policija napala njihove dve novinarke. Kako se navodi, novinarku Milicu Božinović policija je udarila pendrekom po prstima i izbila joj telefone iz ruke. Novinarki Nataši Latković policija je bacila novinarsku legitimaciju. Obe su policajcima pokazale akreditacije. 

Direktor policije je saopštio tu noć da je tokom dvodnevnih protesta povređeno 118 policijskih službenika, kojima je ukazana pomoć u zdravstvenim ustanovama u više gradova u Srbiji, a da su procesuirane 153 osobe. 

Rebić komentariše i navode o “ubačenim grupama”, rekavši kako se plasiraju brojne netačne informacije o tome kako su među demonstrante ubačeni ljudi iz bezbednosnih struktura kako bi izazvali nerede. 

“Reč je o potpunim neistinama”, kategoričan je Rebić. “Sve ono što se dešavalo u prethodna dva dana zapravo je ozbiljan i organizovan napad na pripadnike MUP-a.”

On negira i da je policija koristila gumene metke i da su krenuli sa vodenim topovima ka demonstrantima. 

“Sve ove laži imaju za cilj narušavanje ugleda MUP-a, a time žele i da opravdaju huliganske napade na policiju i divljanje na ulicama”, rekao je Rebić.

Tu noć održan je protest i u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Demonstranti su u Novom Sadu napali Gradsku kuću, Radio-televiziju Vojvodine, a napadnuta je i ekipa RTS-a, kojoj je polomljena kamera, dok je snimatelju Lazaru Vukadinoviću povređena ruka.

U Novom Sadu tokom protesta policija je, kako tvrde prisutni, fizički nasrnula na jednog biciklistu, jedan pripadnik službe ga je potom "šutirao dok je nemoćan ležao na zemlji".

Slično se desilo i u Nišu, gde je snimatelj RTS-a pogođen u glavu. 

Nakon nasilnih scena u Novom Sadu, počelo je ograđivanje dela demonstranata od nasilja. No, nastavljaju se hapšenja ljudi. Tu noć uhapšen je i Miran Pogačar, aktivista Združene akcije “Za krov nad glavom”.  

U Novom Sadu tokom protesta policija je, kako tvrde prisutni, fizički nasrnula na jednog biciklistu, gde ga je jedan pripadnik službe potom “šutirao dok je nemoćan ležao na zemlji”. 

Udruženje “Autizam promena za 180” zatražilo je od direktora policije da ispitaju ovaj slučaj i kazne počinioce. 

“Nažalost, radi se o mladoj osobi sa autizmom”, navodi se u pismu predsednika ovog udruženja, Darija Rosija. “Pretpostavljamo da su vam detalji i činjenice ovog događaja već poznate. Ako slučajno nisu, rado ćemo vam dostaviti informacije koje imamo: snimak događaja, ime povređenog dečaka, deo Novog Sada u kome živi, ime škole koju pohađa, ime i prezime inspektora MUP Novi Sad za koga se osnovano sumnja da je primenio prekomernu silu.”  

I u Kragujevcu je nasilje bilo lajt-motiv protesta. Razbijeni su prozori na stanici policije, ali ona nije reagovala. 

Dan treći (9. juli)

Treći dan protesta imao je posebnu dinamiku. Deo demonstranata iz Novog Sada, koji nisu želeli nasilje, odlučili su sesti na tlo, odbijajući da napuste javni prostor, tako izražavajući bunt protiv vlasti, ali i protiv onih koji žele nasilje. 

Tom idejom poveli su se i u Beogradu dan kasnije. Ili pokušali.

Deo demonstranata u Beogradu pokušao je pozvati ostale na miran protest, što su tek delimično uspeli. Foto: Dejan Kožul.

“Ne nasedaj, sedi dole”, bila je vodilja tog dana na protestima u Srbiji. Grupe demonstranata pozivale su sve da sednu, te su na svaki pokušaj nasilja odgovarali zvižducima i izbacivanjem nasilnika. 

Taj dan ispred Skupštine Srbije nije bilo kordona policije, ali su čekali na stražnjem delu parlamenta. No, sve je proteklo mirno i nije bilo potrebe za reagovanjem. 

Ipak, ovaj dan je bio samo kratki predah.

Dan četvrti  (10. juli)

Već u početnim minutima četvrtog dana protesta bilo jasno da će se ponoviti scene od prvog i drugog dana. 

Prostor na platou ispred Skupštine već u ranim predvečernjim satima počeli su zauzimati pripadnici ratnoveteranskih pokreta sa jasno istaknutim obeležjima, kojima se pridružio i Damjan Knežević, koji je nakon prvog dana protesta uhapšen, ali ubrzo oslobođen. 

Cilj ove grupe demonstranata bio je da ukažu da sedenje u znak protesta nije ono što žele. U početku su pokazali i da su protiv nasilja, ali su im stvari lako i brzo izmakle kontroli. Mladići u crnim majicama, sa kačketima i maskama preko lica koje su često prekrivale sve osim očiju, preuzeli su kontrolu ispred Skupštine Srbije, krećući u igru sa policijom koja je ubrzo napravila prepreku između demonstranata i zgrade skupštine.

Nasilje se nastavilo i četvrti dan, a u prvim redovima naspram policije bili su mladići sa maskama preko lica. Foto: Dejan Kožul.

Uporni demonstranti, naoružani pirotehnikom i kamenicama, izazivaju policiju, koja uskoro nalazi opravdanje da reaguje. 

Taj dan ostaće upamćen po velikom broju napada na novinarske ekipe. U napadima učestvuju i demonstranti, ali i policija. 

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, tokom četiri dana protesta desilo se više od 20 napada na novinarske ekipe. 

Nakon četvrtog dana protesta, direktor policije Vladimir Rebić izjavio je da je uhapšena 71 osoba, a da je 130 povređenih policajaca moralo da potraži medicinsku pomoć.

Dan peti (11. juli)

Peti dan protesta izgubio je na intenzitetu i nije bilo nasilnih scena, ali je uhapšeno više od 50 osoba, kako tvrdi Miran Pogačar, novosadski aktivista Združene akcije “Za krov nad glavom”, koji su se prudružili demonstrantima u Novom Sadu. Među uhapšenima su bila i trojica aktivista Združene akcije. 

“Igor Šljapić uhapšen je u subotu uveče i osuđen na 30 dana zatvora jer je protestovao sa transparentom na kojem je pisalo Stop nasilju”, tvrde u inicijativi, dodajući da je uhapšen i naučni saradnik Instituta društvenih nauka i član Sociološkog društva Srbije Vladimir Mentus, iako nije učestvovao ni u kakvim akcijama protiv policije.

Takođe je uhapšen Mario Marković, i to dok je vozio bicikl kao dostavljač hrane, iako nije učestvovao u demonstracijama.

Konfuzija, razjedinjenost, nasilje, ultradesničari, levičari, mladi huligani, političari na ulicama samo su deo priče o protestima u Srbiji početkom jula. Foto: Dejan Kožul.

Svima je zajedničko da su bez prisustva advokata osuđeni na 30 dana zatvora. 

Hapšenja i brza suđenja dovela su do novih protesta, koji se sada dešavaju ispred zatvora, tužilaštva i zgrade Vlade Srbije. Demonstranti traže oslobađanje osuđenih koje nazivaju političkim zatvorenicima; traži se i procesuiranje policajaca odgovornih za nasilje. 

Istovremeno, Inicijativa A11, podnela je četiri krivične prijave protiv 23 policajca zbog prekomerne upotrebe sile. 

Iz policije pak saopštavaju da su uhapšeni i neki napadači na novinarske ekipe. 

Epilog

Već treću sedmicu, protesti ispred Skupštine Srbije nisu stali. Održavaju se svaki dan, ali je broj učesnika postao zanemarujući. Veći deo je energiju preusmerio na borbu za oslobađanje zatvorenika. 

Posmatračka misija CRTA i A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, podneli su inicijativu zaštitniku građana da uputi javnu preporuku za razrešenje direktora policije Vladimira Rebića, zbog, kako se navodi, odgovornosti za nezakonitu primenu sile nad učesnicima protesta. 

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je, takođe, kontaktiran kako bi utvrdio slučajeve prekomerne upotrebe sile od strane policije, nakon čega se i oglasio rekavši da su konstatovali da nije bilo “sistemski prekomerno upotrebljene sile”, već samo pojedinačnih slučajeva. 

“Prekomerna upotreba sile može da pređe u policijsku brutalnost. Mi smo konstatovali osam primera policijske brutalnosti, gde smo pokrenuli postupke”, navodi se u izjavi za medije.

Broj zaraženih u Srbiji i dalje raste. No, uz virus se širi i nezadovoljstvo, dok zemlja ulazi u period ekonomske krize. 

Naslovna fotografija: Dejan Kožul.