Ljudi su 8. marta marširali kroz javne prostore u svojim gradovima širom regiona, Evrope i sveta, izražavajući podršku ljudskim pravima. Na Kosovu, a i na drugim mestima, poruke su bile brojne i raznolike. “Razbijmo patrijarhat” i “Neću cveće, hoću ugovor o radu”. Neki slogani su pozivali i na okončanje prakse korupcije, nepotizma i crne ekonomije.

A uprkos protestima nekih koji tvrde da su ova pitanja nevezana — ne, nije pogrešno da ljudi 8. marta ne zagovaraju samo za prava žena, već i više od toga. Međunarodni dan žena je okupio ljude koji ne žele da se određuju po kulturi kažnjavanja — kulturi poricanja i besmislenog ponosa koji podstiče nesigurnost, strah, mržnju, pohlepu, bes, maltretiranje, nasilje, silovanja, ubistva i više od toga.

Kao kosovski Albanci, i dalje razlikujemo jedni druge na osnovu pola, verskih shvatanja, etničke pripadnosti… i to je to, manje-više. Ovo su samo društveni činioci koje priznaju naša kultura i tradicija do kojih toliko držimo. “Ali to su naše ilirske vrednosti” — čujem šaptački glas koji izgovara često ponavljanu mantru.

Kao takvu, našu kulturu ne oblikuju naše razlike, već je reč o sistemu ojačanih ‘vrednosti’ koje nameću moćne neznalice. Ali stanite, kako jednu ignorantnu osobu može da ubedi druga ignorantna osoba? Pa znate… ravnodušnost ili apatija je ono što ih zbližava.

Da, bili su nam potrebni dani slavlja! Na kraju krajeva, oduvek smo hteli da redefinišemo Kosovo kao malu oazu zabave i prijateljski raspoloženih ljudi koji žele da grade odnose. Bili smo umorni od života sa ‘neprijateljima’, ljudima koji su nas smatrali trogloditima, neobrazovanom stokom sa beskorisnim manirima.

Bili smo toliko naivni da smo sebe ubedili da, što više diploma i stručnih priznanja dobijemo, to ćemo nezavisniji i poželjniji biti. Da li smo svi težili povlašćenom statusu? Da li smo bili svesni znanja? Da li smo ga svesni sada?

Sada se nalazimo na mestu gde slavimo privilegije. “Obući ću svoju haljinu koju smo kupili od hipoteke, a ti, dragi, obuci to odelo koje smo kupili od minusa u banci”, kaže neki par na Dan zaljubljenih. Konobarica nosi haljinu ukrašenu cvećem. Ona ne zna da je izrabljivana, pa ako sazna, ilirske vrednosti je neće zaštititi. Da li bi trebalo da protestujemo i na Dan zaljubljenih? DA!

Izrazite svoj bes na parčetu papira u podignite ga

Jednu aktivistkinju je na Međunarodni dan žena verbalno napao menadžer kompanije koji je promovisao kozmetičke proizvode na prištinskom Trgu Zahir Pajaziti, a nakon što mu je ova rekla da ćemo marširati za prava žena. “Začepi usta ili ću ti ih iščupati”, rekao je ovaj menadžer muškarac, dodajući da mu policija ne može ništa. Ovo je bio sam jedan od niza seksističkih i mrziteljskih komentara upućenih aktivistima koji su vikali kroz megafon o ljudskim pravima ili su samo šetali sa drugima na maršu.

Ponekad osećam da, zato što muškarci imaju tolike povlastice u društvu, oni osećaju da gube svoju moć muškosti koja im u životu priređuje sve što žele. Ili da su sve uplašeniji da žene više neće hteti da se pokoravaju muškarcima, pošto su one postale sve glasnije u svojim feminističkim pozivima.

Šta imamo sledeće? Prvi maj, dan kada neki od nas odlaze na piknik da bi jeli i pili koliko god želimo kako bismo kasnije u vožnji palili gume. Ne razmišljajući o šteti koju nanosimo našim prirodnim resursima, ali i ojačavajući predrasude da u apatičnom svetu i dalje živimo patetično.

Da li smo stigli do nivoa proslave Dana rada? Jesmo? Šta je sa neravnopravnostima između muškaraca i žena na radnome mestu, diskriminacijom u radnoj snazi, niskim prihodima, odsustvom zdravstvenog osiguranja, seksualnim maltretiranjem na poslu, masovnim kršenjem zakona o porodiljskom odsustvu i kolektivnih ugovora? To su sve stvari koje nam svakodnevno nanose štetu.

Želim da svaka građanka Kosova koja se oseća zaplašeno, ucenjeno, diskriminisano, maltretirano, povređeno ili na bilo koji način nepoželjno u bilo kom aspektu života — izađe i maršira. Izrazite svoj bes na parčetu papira i podignite ga. To je platforma koju možete da iskoristite za zagovaranje u svom javnom prostoru. Vratimo sebi politiku!

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.