Ukratko | Protesti

GRAĐANI VODE NOVI TALAS PROTESTA U PRIŠTINI

Piše - 11.08.2016

Stotine izašle na ulice nakon otkrića o prisluškivanim razgovorima PDK-a.

Gomila demonstranata je prošle večeri prekrila toalet papirom ogradu glavne vladine zgrade na Bulevaru Majka Tereza. Toalet papir je ubrzo napunio dvorište ispred zgrade u kojoj se nalazi kancelarija premijera i nekoliko ministarstava, dok je ova gomila ljudi uzvikivala “E keni bo mut!” (“Posrali ste se na to!”).

Time je u Prištini održan treći protest za nedelju dana u organizaciji grupe građana. Oni izlaze na ulice kao odgovor na niz snimaka prisluškivanja koji je objavljen na onlajn medijskoj platformi “Insajderi”.

Procureli telefonski razgovori potiču iz 2011, kada je Euleks sprovodio istragu o potencijalnoj zloupotrebi javnog novca od strane Ministarstva za transport i telekomunikacije. U ovim razgovorima učestvuju ključne ličnosti iz vladajuće koalicione partije, Demokratske partije Kosova (PDK).

Pokrivajući period od dva meseca, ovi snimci upućuju na navodnu zloupotrebu moći u ličnu korist i preterani uticaj na proces zapošljavanja na ključnim položajima u državnim preduzećima, pravosuđu, policiji i na državnom univerzitetu u Peći.

Do dana današnjeg je objavljeno devet snimaka (poslednji danas). U ovim snimcima se govori o šefu parlamentarne grupe PDK, Ademu Grabovciju, koji je tada, u vreme pravljenja ovih snimaka, bio zamenik ministra za transport. On je snimljen kako razgovara sa drugim pojedincima povezanim sa PDK-om i članovima partije, uključujući tadašnjeg premijera i aktuelnog predsednika zemlje, Hašima Tačija, kao i akutelnog predsedavajućeg Skupštini Kosova, Kadrija Veseljija, koji se u to vreme nije zvanično bavio politikom.

Photo: Atdhe Mulla.

Zahtev protesta je jasan: politička i pravna odgovornost onih koji su uključeni u procurele prisluškivane snimke ili su u njima implicirani. Vlada još nije izdala nikakvo saopštenje povodom ovih snimaka. Međutim, dan nakon što je prvi snimak obznanjen javnosti, u obraćanju Skupštini Kosova, Grabovci je rekao da “ako je krivično delo i zločin zaposliti ljude i otvoriti nova radna mesta, ja sam onda taj, i spreman sam da pravosuđe uradi svoj posao”.

Međunarodna zajednica, koja često izdaje saopštenja kao odgovor na visokorangirane političke teme na Kosovu, i dalje nije reagovala povodom ovih dešavanja. U međuvremenu, 23 nevladine organizacije iz civilnog društva su juče poslale pismo glavnom državnom tužiocu, Aljeksanderu Ljumeziju, zahtevajući istragu zloupotrebe javnog položaja od strane visokih zvaničnika.

Ljumezi je odgovorio sinoć, rekavši da je komisija tužilaca, koja se sastoji iz dva tužioca koje imenuje specijalni tužilac i jednog koga imenuje kancelarija državnih tužilaca, osnovana 3. avgusta. Ova komisija će proceniti sav prvobitno objavljeni materijal snimaka. On u pismu navodi sledeće: “Kao glavni državni tužilac, uveravam vas da niko nije nedodirljiv i ukoliko pronađemo elemente krivičnog dela, onda će državni tužilac delovati u skladu sa onim što propisuje zakon i odgovorni pojedinci će se suočiti sa zakonom. U tom smislu, mi smo bili, a i dalje jesmo beskompromisni, i istražićemo sve radnje zvaničnika koji su povezani sa nekim krivičnim delom i objavljenim snimcima”.

Kako je “Insajderi” najavio da će objaviti do 1.000 prisluškivanih razgovora u predstojećim danima i nedeljama, demonstranti će, po svemu sudeći, nastaviti da održavaju proteste.

“Mi smo imali priliku da čujemo samo prisluškivane razgovore od dva meseca iz 2011”, Imer Muškoljaj, jedan od organizatora protesta, kazao je Kosovu 2.0. “Zamislite, ti ljudi su na vlasti poslednjih deset godina. Razmislite samo o tome koliko se radnih mesta, uticaja, postavljanja sudija i mnogih drugih skandala dogodilo svih ovih godina.”
“Građanski protest”

Uski deo grupe građana koji organizuju proteste sastoji se iz 30 ljudi. Tokom dva prethodna protesta (održana 5. i 8. avgusta), broj demonstranata dostigao je stotine ljudi, što je, manje-više, jednako broju pratilaca stranice na “Fejsbuku”, što je onlajn mesto na kom se svi detalji o protestima objavljuju. Sinoć je na proteste došlo oko 300 ljudi. Međutim, to što nemaju ogromni broj demonstranata uopšte ne opterećuje organizatore.

“Naš cilj nije da okupimo desetine hiljada ljudi na ulicama, već da imamo kontinuirane proteste protiv otmice državnih institucija”, kaže Muškoljaj. On smatra “da će broj tek narasti” kako se budu objavljivali snimci prisluškivanja.

U međuvremenu, aktivisti i članovi najveće opozicione partije, Samoopredeljenja, već su se pridružili protestima izjavivši da je objavljivanje razgovora između lidera PDK-a dokazalo da su “kriminalne strukture” na najvišim državnim položajima otele državu.

Protesti na čelu sa opozicijom nisu ništa novo na Kosovu, dok je samo ove godine bilo desetine hiljada demonstranata koji su preplavili prištinski Trg Skenderbeg u nekoliko prilika, a na zahtev opozicionih stranaka.

Ovaj aktuelni protest su pokrenuli građani. Učešće članova opozicije na aktuelnim protestima nije “ništa krupno” sve dok partije ne pokušavaju da preuzmu vođstvo. “Cilj nam je da ne dozvolimo nikome da učestvuje kao politička partija na protestima”, izjavio je on za K2.0. “Ali mogu da učestvuju kao građani, jer su, pre svega, i oni građani, a onda su i članovi stranaka. Uveravamo građane da nećemo dopustiti da političke partije instrumentalizuju protest.”

Petrit Rećica, dvadesetsedmogodišnji demonstrant, iz Prištine, rekao je Kosovu 2.0 da je jedan od glavnih razloga zbog kojih je izašao na ulice taj što protest nisu organizovale stranke. “Mi zahtevamo političku i krivičnu odgovornost, ali prvenstveno političku odgovornost od onih koji su upleteni u prisluškivane razgovore”, Rećica je kazao. “S obzirom na to da političke partije ne vode ovaj protest, to znači da se protest ne organizuje radi sticanja moći već zbog i radi interesa naroda.”

Photo: Atdhe Mulla.

Tek nekoliko protesta koje su organizovali (obični građani, prim. prev.) demonstranti održano je na posleratnom Kosovu, iako se u martu 2013. održao protest grupe građana usled vrtoglavog rasta cene struje. Ovaj protest nije obuhvatio hiljade ljudi koji su izašli na prištinske ulice, ali je to bio znak da nisu samo političke partije te koje se okupljaju radi zajedničkog cilja. Prvi uspešni protest koji su građani organizovali posle proglašenja nezavisnosti Kosova je održan februara 2014. Za vreme ovih protesta, studenti Univerziteta u Prištini su vršili pritisak na tadašnjeg rektora univerziteta, Ibrahima Gašija, usled optužbi za akademsku prevaru (prevara na univerzitetu, prim. prev.). Gaši je na kraju dao ostavku.

Međutim, iako su prethodna dva protesta imala konkretne zahteve, protest protiv prisluškivanih razgovora ne poziva samo na moralnu i političku odgovornost, već i na pravne posledice za one koji su u to upleteni.

Budućnost protesta koji organizuje ova grupa građana teško da može da se predvidi u ovom trenutku, ali se čini da je odlučnost demonstranata da izlaze na ulice dok ne postignu svoj cilj zaista čvrsta i postojana. Ono što bi ključno moglo da promeni pravac protesta jeste magnituda onoga što se objavljuje u prisluškivanim razgovorima, a što bi moglo da dovede do toga da se hiljade građana pridruže.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.