U Centru za inovacije Kosova, 19. jula, u organizaciji K2.0 održana je diskusiju o ulozi dijaspore pod nazivom “Gde je bolje, ovde ili tamo?” Pitanja o doprinosu dijaspore svih ovih godina i o tome da li je reč o homogena grupa ili ne, bila su u centru pažnje, ali se diskutovalo i o tome da li dijaspora može da pobegne od mnjenja koje ih posmatra kao finansijski izvor, te ulozi institucija u saradnji sa dijasporom.
Panel-diskusija, koju je moderirao novinar Eraldin Fazliju (Fazliu), bila je sastavljena od: zamenika ministra za dijasporu i strateška ulaganja Afrima Bektešija (Bekteshi), predsednika udruženja stručnjaka Prointegra.ch Osmana Osmanija, Lize Gaši (Gashi) iz organizacije Germin i svršenog studenta master studija u oblasti međunarodnih odnosa sa Pariškog instituta za političke nauke Adema Ferizaja koji je odrastao u Nemačkoj.
Fazliju je otvorio diskusiju pitanjem o tome da li se na članove dijaspore gleda samo kao na izvor finansija, a zbog drugog dela naziva Ministarstva za dijasporu, koji glasi “strateška ulaganja”. On je govorio o izostanku informacija, pominjući veb-sajt ministarstva i nedovoljan broj ažuriranja.
Zamenik ministra Bekteši je rekao da drugi deo naziva ministarstva ne bi trebalo da bude problematičan, jer treba obezbediti strana ulaganja, dok članovi dijaspore mogu da doprinesu svojim vezama. Štaviše, kao odgovor na kritiku zbog manjka aktivnosti na veb-sajtu ministarstva, zamenik ministra Bekteši je priznao da veb-stranica ne funkcioniše pravilno i da postoji manjak informacija zbog toga što ministarstvo nema sve podatke koje bi objavilo.
On nije ponudio rešenje ovog problema, ali je rekao da su “informacije resurs koji olakšava iniciranje procesa”, te je naglasio da se na svom sadašnjem položaju nalazi tek kratko.
Bekteši je zatim otkrio planove ministarstva za budućnost, rekavši da pripremaju novi strateški dokument koji sadrži četiri cilja za sledećih pet godina, uključujući “promociju i unapređenje političkih prava dijaspore u kosovskim institucijama, očuvanje kulturnog identiteta članova dijaspore i integraciju i inkluziju u socio-ekonomske procese na Kosovu”.
Zamenik ministra nije dao detalje o tome koje će korake preduzeti da bi dostigli ove ciljeve ili o tome kada možemo da očekujemo konkretne rezultate, ali je kritikovao institucije, rekavši da nije “zadovoljan onime što je dosad učinjeno”.
Posle govora predstavnika ministarsva, sledeći na redu je bio Osman Osmani iz Prointegra.ch, koji je živeo u Švajcarskoj duže od četiri decenije i radio u oblasti socijalnog osiguranja. On je govorio o diplomatskom predstavništvu Kosova u evropskim državama koje je označio kao “prepune [političkih] partijskih vojnika, baš kao na Kosovu”, zatim je kazao da je to razlog zbog kog nema prostora za stručnjake. Zamenik ministra se saglasio sa ovakvom procenom, naglašavajući da slična situacija postoji i u ministarstvu u kom on radi.
Analizirajući rad institucija koje se bave dijasporom, Osmani je pomenuo socijalno osiguranje i međudržavni ugovor sa Švajcarskom koji je poništen pre devet godina. Prema njegovim rečima, to je zato što stručnjaci nisu u institucijama. Zbog takvog razvoja situacije, kritikovao je švajcarsku državu, jer cenu plaćaju kosovski penzioneri koji su godinama tamo radili.
“Problemi s kojima se članovi dijaspore suočavaju nisu problemi pojedinca ili jedne institucije, već je reč o strukturnom problemu koji utiče i na međunarodne misije i države koje učestvuju u ovim misijama”, rekao je Osmani.
Prema mišljenju Lize Gaši, direktorke organizacije Germin, budžet Ministarstva za dijasporu i strateška ulaganja, koji iznosi 1,7 miliona evra, pokazuje meru rada lokalnih institucija, kao i njihov neozbiljan pristup dijaspori.
Gaši je govorila i o oko 900.000 ljudi sa Kosova koji žive u različitim zemljama — što je brojka koja potiče od Kosovske agencije za statistike — rekavši da, kada govorimo o članovima dijaspore, ne treba da govorimo o homogenom entitetu. “Vrlo je bitno da razumemo da ne možemo da generalizujemo i kažemo da dijaspora hoće ovo ili ono”, rekla je.
Prema rečima Gaši, talasi u kojima su oni napustili Kosovo diktiraju životni stil dijaspore i realnosti u kojima ona živi. “Sasvim je drugačije kada upoznate migranta koji je otišao šezdesetih godina i danas je penzioner, a drugo je kada upoznate decu koja nemaju emotivne veze sa Kosovom, kao što je slučaj sa njihovim roditeljima”, rekla je Gaši.
Na osnovu toga, ona je kazala da problemi koji se moraju adresirati postoje u više oblasti i da se mora okončati praksa širenja dezinformacija, pa je zatim kazala da moramo da razumemo da je reč o ljudima različitih profila i iskustava koji imaju različite ciljeve i pristupe.
Istovremeno, Adem Ferizaj je otpočeo razgovor pričom iz ličnog iskustva. Dok je istraživao za svoj master rad na Kosovu, kontaktirala ga je Ambasada Kosova u Parizu koji su od njega tražili da im omogući pristup podacima o broju albanskih studenata u glavnom gradu Francuske, “jer je kosovski ambasador hteo da se sastane sa njima na jednom kulturnom događaju”.
“To znači da u jednoj evropskoj prestonici kosovski zvaničnici nemaju baze podataka studenata sa Kosova koji studiraju u Parizu”, rekao je uzevši Pariz kao primer opšte situacije u pogledu rada koji obavljaju institucije.
Štaviše, rekao je da je došlo vreme da se kritikuje i analizira činjenica da se situacija ne menja. Prema Ferizajevim rečima, suština problema je ta da je Kosovo marginalizovan i kolonizovan politički entitet koji nema šansu da deluje.
“Dakle, šta očekujemo od političara koji, u stvari, nemaju moć i samo su marionete drugih koji su jednostavno zadovoljni time što na Kosovu više nemamo rat?” upitao je on. Prema mišljenju Ferizaja, prvo moramo da kritikujemo naš pristup, pa zatim da pričamo o drugim oblastima.
Štaviše, ovaj mladić koji na Kosovu živi poslednjih nekoliko godina govorio je o izrazu “šaci” (schatzi, nem.) koji, prema njegovom mišljenju, predstavlja rasistički konstrukt. Ferizaj misli da su građani sa kosovskim poreklom pozajmili ovaj termin od hegemonističkog i orijentalnog pristupa nemačkog i švajcarskog naroda ljudima kosovskog porekla koji žive u tim zemljama. On smatra ironičnim činjenicu da se ovaj termin koristi na Kosovu, dodajući da članovi dijaspore bivaju isključeni iz dešavanja u ovoj zemlji.
Ferizaj je govorio i o poslovnim prilikama na Kosovu, rekavši da su one ograničavajuće za sve građane.
Naslovna fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.
Za detaljna obrazlaganja ovih tema, diskusije o ulozi dijaspore u proteklim decenijama i u poslednjem ratu na Kosovu, kao i kritike namenjene političarima koji su radili sa dijasporom u prošlosti, pratite ovaj link: