U nekadašnjoj Mitrovici, Ferdane Shehu-Misini započela je svoj životni put kao učiteljica. Danas, u 91. godini, ona je jedna od retkih koja može bistro da ispriča periodе poznate većini samo iz knjiga istorije, ali koji su za nju bili živi poglavlja. Njena priča ostavlja utisak živog udžbenika o preko 150 godina dugoj istoriji Mitrovice.
Jedna od deset žena pozvanih u seriju podkasta “Zanat e heshtuna — Gratë e Mitrovicës” (Tihi glasovi — Žene Mitrovice), koju je producirala naša redakcija u Mitropolu, Ferdane je prilično glasna kada govori o svojim sećanjima. Svoj iskaz je počela pažljivo gradeći porodični istorijat, a zatim nastavila putem svog obrazovanja — od školovanja do predanosti u učionici.
“Imala sam 52 učenika u razredu”, kaže ona dok opisuje svoje početke kao nastavnica 1950. godine, “nisu pravili buku, ali to je bilo ipak mnogo”. Kada je zatražila da se razred podeli, direktor joj je odgovorio: “Roditelji su izrazili želju da budu baš kod tebe”. Nastavila je da uči 35 učenika u osnovnoj školi “Meto Bajraktari”, gde je radila dve godine, a zatim 16 godina u školi “Vlado Ćetković”, današnjoj “Anton Zako Çajupi”.
Ali Ferdane se nije tu zaustavila. Sredinom šezdesetih, nakon što je Prosvetna zajednica Mitrovice sklopila sporazum sa Višom pedagoškom školom u Prizrenu, ona se posvetila učenju, pohađajući predavanja i subotom i nedeljom radi daljeg usavršavanja. “I tamo sam dala poslednji atom snage”, priseća se. Vikend-predavanja i teški ispiti nisu je zaustavili. “Mnogo sam učila… redovno sam učila i završila školovanje”. Kasnije je 12 godina radila i kao direktorka škole “Vlado Ćetković”.
Ferdane se penzionisala 1991. godine, u periodu kada se situacija na Kosovu sve više pogoršavala.
Platforma za žene koje su tiho oblikovale Mitrovicu
Istorija Ferdane je samo jedna od priča koje su nam žene Mitrovice podelile u seriji podkasta, projektu koji smo pokrenuli u januaru 2025. godine. Ovaj podkast ističe priče žena koje su oblikovale ovaj grad, a koje su retko bile čujne.
Iako mnogi novu godinu započinju sa svežim ciljevima i ambicijama, mi u Mitropolu smo je započeli drugačije. Ovaj projekat smo dugo nosili sa sobom, sa dubokim osećajem odgovornosti, i konačno je počeo da poprima oblik, otvarajući put da se čuju ove retke priče.
Žene koje su učestvovale u seriji podkasta su žene koje su doprinele različitim sferama javnog i društvenog života u Mitrovici. Neke su poznate javnosti, ali mnoge su prvi put govorile u medijima. Podelile su sa nama priče koje nikada ranije nisu ispričale: o ličnim izazovima, o uspehu postignutom velikim trudom, o mukotrpnom radu koji su decenijama obavljale u tišini. Do sada su u podkastu učestvovale žene koje su političke aktivistkinje, profesorke i učiteljice koje su godinama davale izuzetan doprinos obrazovanju.
Neke od ovih deset priča, svaka posebna na svoj način, podsetile su nas koliko snage nose žene ovog grada. Žene koje, čak i u najtežim vremenima za zemlju, tokom represije i nasilnih mera, nisu ćutale, postajući snažni glasovi otpora, mudrosti i kolektivnog pamćenja.
Naš rad kao redakcije izuzetno se obogatio kroz ovaj projekat. Ne samo da smo kreirali novi format komunikacije putem podkasta, već smo naučili kako bolje da slušamo, kako dublje da razumemo i kako da damo prostor onima koje medijski diskurs često zanemaruje.
Ovaj projekat je omogućio grant koji smo dobili od medijske organizacije Kosovo 2.0, finansiran od strane Evropske unije (EU), a za nas, kao lokalni medij, takva podrška omogućila je da osvetlimo neke od stotina priča i stavimo glas žena našeg grada u centar pažnje.
Za nas u Mitropolu, koji radimo sa ograničenim kapacitetima, ovaj projekat je takođe bio prilika da očuvamo nezavisnost, kao i naš finansijski stabilitet na nekoliko meseci — izazov koji je svakodnevica lokalnih medija. Ovo iskustvo nas je još jednom podsetilo koliko je potrebna podrška organizacija koje imaju viziju i koje duboko razumeju lokalni kontekst u kojem radimo.
Projekat još nije završen. Još smo na terenu i susrećemo se sa ženama koje imaju šta da ispričaju i čekaju da se njihov glas čuje.
Projekat “Tihi glasovi — Žene Mitrovice” predstavlja živi arhiv našeg kolektivnog pamćenja, izgrađen reč po reč od žena koje možda nisu uvek imale mikrofon pred sobom, ali koje su uvek imale snažan glas. Glas koji vredi čuti, sačuvati i preneti.
Naslovna slika: K2.0
