U proteklih nekoliko godina među neprofitnim i nevladinim organizacijama raste trend upotrebe javnih prostora, kao što su napuštene zgrade, za kulturna dešavanja. Primeri su brojni i postoje u celoj zemlji, od Termokisa i Staciona u Prištini, preko Kina Jusuf Gervala u Peći i Lumbardija u Prizrenu, do kulturnog parka Alji Podrimja u Đakovici. Koncerti, filmske projekcije, časovi i umetničke izložbe vratili su život starim i napuštenim bioskopima, toplanama i bokserskim klubovima.

Sem toga što se koriste u kulturne svrhe, ove prostore ujedinjuju i zakonske prepreke prilikom korišćenja. Organizatori događaja su često morali da vode javni “rat” sa lokalnim samoupravama ili Kosovskom privatizacijskom agencijom (KAP) kako bi imali zakonsko pravo da koriste ove zgrade.

Deo problema leži u aktuelnom Zakonu o alokaciji za korišćenje i razmenu nepokretne imovine opštine, gde se ne predviđaju entiteti kao što su nevladine organizacije i druge neprofitne organizacije koje koriste javnu svojinu.

Zakon navodi da bi javna imovina u posedu lokalnih samouprava trebalo da bude predmet aukcije, gde bi onom koji najviše nudi ili onom koji bi obezbedio najveću privrednu korist datoj opštini bio nagrađen imovinom. Kulturna i društvena korist od tih prostora se ne navodi u zakonu, što znači da je većina opštinske svojine dosad alocirana za poslovne poduhvate.

Nova pravila

Fatos Ćerimi, šef Odeljenja za pravne poslove i monitorisanje opština u Ministarstvu za administraciju i lokalnu samoupravu smatra da izostanak odredbi za neprofitne organizacije nije jedina mana ovog zakona. “Predviđeno je da se pravi novi nacrt ovog zakona, a ne da se samo ponovo prepiše ili promeni”, kaže on za K2.0. “U fazi sprovođenja od 2012-2013. dosad, bilo je nekoliko prepreka koje smo mi, kao ministarstvo, identifikovali.”

Ovaj zakon se trenutno revidira i nalazi se u fazi konsultacija. Prve preliminarne konsultacije održane su 12. oktobra u Prevalcu. Prisutna na sastanku, pored predstavnika Ministarstva uprave i lokalne samouprave, KAP-a i opštinskih organa bila je Rina Kika, advokatica koja je predstavljala interese zajednice Termokis.

Kika je na sastanku pokrenula pitanje neprofitnih organizacija koje koriste javnu imovinu, zbog čega su se neki od ostalih iznenadili, jer je o ovom problemu malo šta bilo poznato. Uprkos tome, Kika navodi da su zvaničnici ministarstva prisutni na sastanku bili vrlo otvoreni i da su uzeli ovo pitanje u razmatranje.

Predstavnica Termokisa, Rina Kika, nada se da će se zakon izmeniti kako bi se dozvolilo neprofitnim organizacijama da koriste opštinsku imovinu. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

“Predložili smo da se ovaj zakon izmeni kako bismo stvorili prostor da neprofitne organizacije, bilo da je reč o fondacijama, nevladinim organizacijama ili drugima, koriste opštinsku imovinu u neprofitne svrhe”, kaže ona za K2.0.

Kika otkriva da se nada da će ovo pitanje biti rešeno amandmanima koji bi omogućili da se organizuju aukcije za neprofitne organizacije, odvojeno od javnih aukcija koje su dosad bile rezervisane samo za biznise. “Kada sam predstavila ovu ideju, oni su rekli da bi ovo trebalo da bude uređeno posebnim procesom, a ne da se podnosi na aukciji — što je bilo iznenađujuće za mene”, kaže Kika. “Očekivali smo od njih da će dati amandmane na aktuelni proces da bi se zadovoljile potrebe neprofitnih organizacija.”

Na preliminarnom sastanku u Prevalcu, od Kike je zatraženo da sastavi zvanični zahtev i da ga pošalje zvaničnicima ministarstva, uključujući Ćerimija, kako bi oni zatim mogli da procene zahtev i preduzmu odgovarajuće korake da bi se zadovoljile potrebe neprofitnih organizacija. Ona veruje da je proces koji je trenutno na snazi za biznise vrlo temeljan i transparentan, te se nada da će sličan proces biti stvoren za one van poslovnog sveta.

Na javnom sastanku održanom 24. novembra predstavnici Ministarstva uprave i lokalne samouprave, opština i USAID-a izjavili su da je pravni odsek ministarstva primio preporuke i da će radna grupa odlučiti o njihovoj budućnosti.

Sastanku je prisustvovao i Vulnet Sanaja iz NVO Anibar koji je imao spor po pitanju javne imovine kada je reč o Kinu Jusuf Gervala u Peći. Sanaja se nije nadao da će se proces završiti povoljno po njega i rekao je da “pasivni otpor” na koji su naišli nastao zbog nedostatka informacija koje poseduju državni zvaničnici. “Čini se da nisu planirali da dodaju deo o nezavisnim kulturnim organizacijama”, izjavio je za K2.0.

Ipak, Sanaja smatra da bi sve nevladine organizacije trebalo da promene mentalitet zvaničnika institucija tako što će da učine da zahevi budu što jasniji. On veruje da će ovo biti postignuto ako budu uporni, ako učestvuju u svakom konsultativnom sastanku i redovno lobiraju kod ministarstva po pitanju ovog zakona. Van okvira grupe organizacija koje se bave kulturom, zahteve po pitanju neprofitne upotrebe opštinske imovine podneli su na ovom sastanku i nevladine organizacije Handikos i Germin.

Strah od zloupotreba nevladinih organizacija

Ćerimi kaže da njegovo odeljenje uzima u obzir predloge Kike i da će pokušati da reši probleme nevladinih organizacija. Međutim, čini se da je podeljen po pitanju kako da se reši ovaj problem. Predviđa se pisanje novog poglavlja zakona koji bi omogućio alociranje javne imovine preko odluka skupština opština, ali Ćerimi nije siguran da li bi alociranje opštinske imovine trebalo da bude u nadležnosti gradonačelnika ili centralnih institucija.

“Sada imamo slučajeve da nevladine organizacije dobijaju opštinsku imovinu, iako aktuelni zakon nije dobro regulisao proces donošenja odluke o ustupanju imovine”, kaže Ćerimi. On je govorio o slučaju u kom je njegovo odeljenje primilo zahtev za alociranje javne imovine Teniskoj federaciji Kosova od Opštine Priština. (Teniska federacija Kosova i druge sportske federacije su registrovane kao nevladine organizacije u Odeljenju za sport Ministarstva kulture, jer pravno gledano ne postoji druga forma registrovanja sportskog entiteta.)

“Naš cilj nije da blokiramo proces”, objašnjava Ćerimi. “Pa smo to ozakonili, jer je zahtev prošao kroz Ministarstvo kulture koje ga je onda poslalo opštini i, nakon odobrenja skupštine opštine, poslat je na ustanovljavanje zakonitosti.”

Fatos Ćerimi iz Ministarstva uprave i lokalne samouprave smatra da je zabrinutost nevladinih organizacija legitimna i on je u potrazi za najboljim metodom sprečavanja zloupotreba. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

On veruje da je ovaj metod možda najbolji kako bi se izbegla svaka moguća vrsta zloupotreba opštinske imovine ubuduće od strane nevladinih organizacija. Zabrinutost po pitanju zloupotreba javne imovine pomenuli su predstavnici na preliminarnom sastanku u Prevalcu i tokom konsultativnog sastanka 24. novembra.

Ćerimi kaže da su nevladine organizacije opravdano zabrinute na osnovu zdravog razuma i prethodnih iskustava. On kaže da ih ima na hiljade i da vlada teško može da kontroliše njihov rad i pozadinu, te smatra da mogućnost za zloupotrebu može da bude vrlo visoka.

“Neću ih staviti u isti koš”, kaže Ćerimi. “Postoji određeni broj njih koji zaista imaju na pameti najbolji interes građana.” Ali, kako bi se smanjila nelagodnost prema nevladinim organizacijama, Ćerimi smatra da bi najbolje rešenje moglo da bude da se zahtevi podnose centralnim institucijama.

Direktor je svestan da, ako procedura prođe centralne i opštinske institucije, može doći do sukoba političkih interesa i blokada procesa kao rezultat ovog konflikta. “Mi živimo ovde i znamo šta se ovde dešava”, rekao je. “Mi, kao ministarstvo, želimo da pronađemo najprikladniji zakonski aspekt kako bismo što više izbegli različite zloupotrebe. Ali je politička volja nešto sasvim drugo.”

Obrazovanje i kultura protiv novca i profita

Proces davanja javne imovine nevladinim organizacijama koje se bave kulturom možda deluje strano opštinama ili centralnim institucijama Kosova. Ali, da bi se u tome pripomoglo, Kika je sprovela opsežno istraživanje da bi videla kako države Evropske unije regulišu ovo pitanje.

U predlogu poslatom ministarstvu, ona je dodala amandman koji bi zahtevao od opština da alociraju 20 odsto svoje nepokretne imovine neprofitnim organizacijama.

“Znam da bi to moglo da deluje kao preteran zahtev”, kaže Kika. “Ali ovo je vrlo dobar predlog, jer će kasnije od njega biti koristi i on će pozitivno uticati na razvoj društva. Možda ne odmah, ali postoje prednosti koje će se videti na duže staze.”

Ona svoju tvrdnju zasniva na primerima iz Nemačke, Holandije, Austrije, Velike Britanije i Španije, gde postoji favorizovanje davanja javne ili državne imovine u neprofitne svrhe. Ističe primer opštine Amsterdam koja ima kancelariju posvećenu ustupanju napuštenih objekata za privremenu promenu svrhe. Jedna zgrada, “Melkweg”, postala je multidisciplinarni centar koji privlači muzičare i umetnike, a koji sada ima 170 zaposlenih, 400.000 posetilaca godišnje i generiše 12 miliona evra svake godine.

Drugi, nama bliži primer, jeste kompleks Metelkova, bivša vojna baza u Ljubljani, Slovenija. Godine 1993, posle odbijanja zvaničnog zahteva grupe aktivista, umetnika i novinara da je koriste, ova grupa je zauzela Metelkovu, gde su i počeli svoje aktivnosti. Trinaest godina kasnije, 2006. godine, zbog uspešnosti ove inicijative, vlada je proglasila ovaj kompleks za objekat kulturnog nasleđa.

Ona je sada postala neprofitni i nevladin centar urbane kulture, gde su dobrodošle sve kulturne inicijative i gde često gostuje 14 organizacija i desetine umetnika koji organizuju programe za decu i osobe sa posebnim potrebama.

Iako je zauzimanje prostora jedna od opcija, kada se ovaj zakon ponovo bude sastavljao, Kosovo ima šansu da stvori prilike da napravi takve institucije unutar sistema. Kika, Sanaja i niz drugih nevladinih organizacija nadaju se da će uskoro imati zakonsko pravo da koriste opštinsku imovinu, omogućujući da zgrade u vlasništvu države postanu kulturni i društveni centri, kao i da se stvore prilike za generisanje profita na duže staze.  K

Naslovna fotografija: Valjmir Mehmetaj / K2.0.