Šaciji nose vanserijsku odeću, kosa im je prepuna gela i nose skupe satove. Šaciji s poteškoćama govore albanski i mešaju ga sa stranim jezicima. Voze skupocene automobile sa stranim tablicama i rade 10 meseci u stranim zemljama kako bi imali raskalašan životni stil dok slave praznike na Kosovu.
Oni su bogati, poštuju albanske tradicionalne vrednosti i patriote su. Rade u građevinskom sektoru na zapadu, a na Kosovu, prilikom izlaska u grad, svima plaćaju piće. Stalno upoređuju Kosovo sa Zapadom, govoreći da je u inostranstvu situacija mnogo bolja.
Ovo je samo jedan opis imigrantskog stereotipa koji postoji u diskursu kosovskog društva. Prema Dafini Paca, ovaj stereotip funkcioniše kao konstrukt, da bi se kosovska dijaspora ‘otuđila’.
Međutim, ovaj stereotip, uprkos tome što je pogrešan, podrugljiv i izuzetno pojednostavljen opis dijaspore, koriste javne ličnosti tokom lokalnih izbora na Kosovu nezadovoljne načinom na koji je dijaspora glasala, jer su uglavnom podržali kosovsku opoziciju.
Glavni urednik onlajn portala Metro, Valon Syla (Valjon Silja), izrugivao se stepenu obrazovanja dijaspore i opravdao je ovakav stav u debati na svom fejsbuk-profilu, rekavši da je mislio na članove dijaspore koji dobijaju socijalu, a celi dan provode prateći dešavanja na Kosovu preko društvenih mreža.
To se dešava uprkos činjenici da su procedure za dobijanje boravišnih dozvola za građane balkanskih država u stranim zemljama često strogo povezane sa ekonomskom integracijom. Tako, na primer, u poređenju sa nemačkim stanovništvom, manje je verovatno da će balkanski državljani (uključujući građane Kosova) aplicirati za socijalnu pomoć i dobiti je nego što je to slučaj sa Nemcima.
Dakle, zamisao da Albanci žive od socijalne pomoći empirijski nije tačna. Međutim, ovi stereotipi pokazuju da, kada ljudi govore o dijaspori, njihovi argumenti se više zasnivaju na anahronskim predrasudama, nego na činjenicama.
Zašto je pogrešno koristiti etiketu šacija?
Pre nego što kategorišemo dijasporu, moramo da imamo na umu da je ona sastavljena od različitih elemenata kosovskog društva. Dijaspora obuhvata porodice koje žive u različitim delovima Evrope i ostatka sveta, kao i porodice koje imaju generacije rođene i odrasle u inostranstvu. Govorimo o nizu porekala, zemalja odredišta i generacija, što se sve razvija i teško je shvatiti i generalizovati po jednom terminu, a kamoli da se svi ti ljudi opišu jednim podrugljivim izrazom kakav je šaci.
U jednom ranije objavljenom članku, pisao sam o tome zašto kosovska dijaspora mora biti konzervativnija od kosovskog društva koje živi u granicama najmlađe evropske države. Po objavljivanju ovog članka, kritikovan sam da sam generalizovao dijasporu i promovisao ideju da je dijaspora nazadna, te da sam tako učvršćivao već postojeći stereotip u kosovskom društvu.
Cilj ovog članka nije bio da generalizujem dijasporu kao konzervativnu, već da objasnim fenomen koji je doveo do višeg stepena konzervativizma kod imigranata. Međutim, moramo da imamo na umu da ova vrsta konzervativizma zavisi od stepena obrazovanja, brojčanog stanja porodice, poznavanja stranih jezika i integracije imigranata u države u koje su se doselili (ili u kojima borave).
Međutim, ako upotrebimo ovaj tradicionalniji i konzervativniji stereotip za dijasporu, onda ćemo ignorisati činjenicu da žene u dijaspori imaju viši stepen obrazovanja i ekonomski su nezavisnije. Zaposlene su u brojnim profesijama, poput uslužnih delatnosti, umetnosti i profesijama kojima dominiraju muškarci, kao što su fudbal, vožnja autobusa, itd.
Ako se rugamo folklorizmu dijaspore i njenom muzičkom ukusu, onda ignorišemo činjenicu da su Dua Lipa, Rita Ora, GASHI i Action Bronson (Ekšn Bronzon) takođe članovi dijaspore. Ako kažemo da su oni neobrazovani, onda ignorišemo činjenicu da deo dijaspore studira na elitnim evropskim i američkim univerzitetima.
Dijaspora se sastoji od ljudi koji rade na građevini, u gastronomiji i uslužnim delatnostima, ali ima i ljudi koji su uspešni biznismeni, umetnici ili koji rade u bitnim institucijama ili na univerzitetima.
Neki članovi dijaspore vide Kosovo kao zemlju koja nudi priliku za lake investicije, drugi, a posebno mladi koji su rođeni u inostranstvu, koriste obrazovanje, iskustvo i poznavanje jezika da prenesu svoja znanja sa Zapada na Kosovo, radi pokretanja biznisa, za inovacije ili kulturu. Fudbalska reprezentacija se sastoji od igrača od kojih skoro svi potiču iz dijaspore.
Uprkos složenim procedurama prijavljivanja za glasanje u dijaspori, četvorostruki porast broja glasova primećen je kod populacije rođene u inostranstvu. Tokom lokalnih izbora, članovi dijaspore kandidovali su se za gradonačelnike. Na izborima za centralne institucije, ljudi odrasli u inostranstvu kandidovali su se za poslanike. Kada bi Vlada bila posvećena preusmerenju odliva mozga u suprotnom pravcu, veći broj članova dijaspore bi učestvovao u radu kosovskih institucija.
Kosovo ima sreću što ima dijasporu koja je povezana sa svojom zemljom porekla i što postoji određeni stepen interakcije. Otuđivanje ili podrugljivi izrazi koje koriste određene javne ličnosti neće promeniti odnos između dijaspore i Kosova. Ipak, njihov odnos sa Kosovom ne bi trebalo da odlikuje samo to tome što će oni Kosovo posmatrati samo kao destinaciju za praznike ili mesto za sastajanje sa svojim rođacima, već je posredi i ekonomska, kulturna i politička dimenzija.
U državi u kojoj je dijaspora istorijski povezana sa svojoj zemljom porekla i doprinosi joj umnogome, izrazi poput šaci i stereotipi u vezi s njim sasvim su nepotrebni i uopšte ne opisuju ono što dijaspora zaista predstavlja, kao i važnost koju ona ima za budućnost ove zemlje.
Naslovna foografija: Majlinda Hodža / K2.0.
