Koliko god da se može argumentovati da je izgradnja demokratskih institucija od strane međunarodne zajednice na Kosovu bila ‘inovativna’, ona je takođe postavila temelje nekim od najkritičnijih smetnji za de facto vršenje vlasti nad njegovim građanima.
Možda je najbitniji aspekt ovog poduhvata bila zaštita etničkih manjina na Kosovu i njihovog neotuđivog i ustavom zagarantovanog prava da učestvuju i da formiraju putanje domaćih institucija.
Ahtisarijev plan, kao opšti okvir, i u velikoj meri napori kojima je upravljao OEBS na terenu, kako bi se uspostavio praktičan zakonski okvir koji obezbeđuje ova prava, moraju dobiti njihove zasluge. Teško da su mogli biti ambiciozniji i kompleksniji.
Međutim, uprkos svim svojstvenim upozorenjima kojima je ovaj sistem bio obuhvaćen, ovaj poduhvat je uspostavio jedinstven presedan o načinu na koji treba da funkcionišu multietnička društva. Očuvanje zastupljenosti etničkih manjina na nivoima vlasti i obezbeđivanje tretiranja njihovih potreba tokom čitavog procesa formulisanja politika, zasigurno su standardi koji govore o dalekoj, ali istovremeno i duboko angažovanoj snazi Kosova da se institucionalizuju “evropski standardi”.
Ova konstelacija ʻpodele vlastiʼ, koja je pažljivo osmišljena kroz Ahtisarijev plan, a zatim pothranjena angažovanjem međunarodne zajednice na Kosovu, konačno je predata u ruke građana Kosova da je održavaju. Nedugo nakon završetka izbora kojima je upravljala zemlja, naprsline na ovom krhko izgrađenom sistemu su počele da se pojavljuju, i kao takvi i kosovski Albanci i Kosovski Srbi moraju preuzeti veću odgovornost.
U oba slučaja, kosovski Srbi morali su svakodnevno da snose posledice ove duboko ukorenjene polarizacije.
Nekoliko godina zaredom, ustavom zagarantovana zastupljenost srpske manjine u institucijama bila je ključna tačka neslaganja u javnim debatama. Umesto da se istraže mogućnosti kako se ova konstelacija podele vlasti može unaprediti, kako bi zaista tretirala potrebe kosovskih Srba na Severu i u ostalim delovima Kosova, ona je postala političko sredstvo. Ovo sredstvo su zasigurno agresivno koristi kosovski Srbi, kosovski Albanci, ali takođe i Beograd.
Ova enigma se najbolje može objasniti preko političkih pregovora sa Skupštinom Kosova.
Za kosovske Albance Srpska lista je postala sinonim za trojanskog konja u formiranju vladinih koalicija. Ovaj diskurs koji je u uglavnom pogoršao Pokret Samopredjeljenje (Lëvizja Vetëvendosje), zahtevao je demonizaciju Srpske liste u svakoj mogućoj saradnji sa njima, bilo da je tako nešto zahtevamo Ustavom ili radi formiranja Vlade. S druge strane, za kosovske Srbe i Beograd, rezervisana mesta u Skupštini dokazala su se kao korisno sredstvo za veto, kako bi se blokiralo sve, osim kozmetičkih izmena u ustavnom i pravnom poretku Kosova.
Nije relevantno da li je Srpska lista zaista samo jedan instrument Beograda da se miniraju demokratski procesi na Kosovu ili političke snage sa albanskom većinom aktivno zahtevaju da marginalizuju sprsko učešće. U oba slučaja, kosovski Srbi morali su svakodnevno da snose posledice ove duboko ukorenjene polarizacije. Preko demonizacije Srpske liste, kosovski Srbi se vide kao aktivni učesnici u naporima da se pokvari društvena struktura na Kosovu.
S druge strane, preko percipirane (istinite ili ne) instrumentalizacije prava koja uživaju kosovski Srbi na Kosovu od strane Beograda, kosovski Srbi vide se kao legitimizatori toga.
Ovaj diskurs je podržavan poslednjih godina i najverovatnije će ostati zavistan od prethodnih iskustava. Poslednji izbori koji su održani 14. februara i događaji nakon njih, ipak su suočili Aljbina Kurtija (Albin Kurti) sa jednom kritičnom tačkom.
Kao i u svakom kritičnom momentu, nemenjanje je uvek opcija, i tako Kurti može da nastavi da minira Srpsku listu, otuđujući tako još više kosovske Srbe. Imajući u vidu javne Kurtijeve zahteve za ʻunutrašnjim dijalogomʼ sa kosovskim Srbima, ipak se čini da je promena na pomolu. Međutim, kao i sa svakim političkim stavom, nade u održivu promenu često miniraju nacionalističke tendencije.
Kurtijev na ljudima koncentrisan pristup prema problemima upravljanja Kosovom, može se dokazati kao svetlo na kraju tunela.
Iako je Kurti nagovestio unutrašnji dijalog kao neophodan uslov za otvaranje puta prema rešenjima za neka od ključnih političkih dešavanja na Kosovu (bilo da je to vršenje suverenosti na Severu Kosova, ZSO ili dijalog sa Srbijom), on je to učinio potpuno zanemarujući političku snagu Srpske liste u Skupštini, ali i na terenu u odnosu na kosovske Srbe.
To je problematika iz više razloga. Prvo, Srpska lista je zakonski legitimni predstavnik izbornog tela kosovskih Srba na Kosovu. Svaki napor da se izuzmu, predstavlja veliku pretnju za vladavinu prava na Kosovu i za osnovni princip reprezentativne demokratije.
Drugo, Kurti realno neće biti u stanju da nađe zakonite predstavnike Srba koji će delovati i koji će imati političku težinu nezavisno od institucija/ paralelnih uprava, posebno na severu Kosova. Imajući u vidu da Srpka lista ima monopol nad ovim institucijama koje obezbeđuju osnovno blagostanje kosovskih Srba na Severu, građani oklevaju da se angažuju sa Kurtijem na račun otuđenja od svoje zajednice i izvora osnovnih prihoda.
Dok je jedno biračko telo kosovskih Srba, koje funkcioniše nezavisno od političkih pritisaka iz Beograda i Srpske liste, neophodno za funkcionisanje Kosova, Kurti mora da prizna da ovo teško stanje zahteva mnogo više od prostog odabira koja je pravi predstavnik srpskih glasova na Kosovu.
Međutim, Kurtijev na ljudima koncentrisan pristup prema problemima upravljanja Kosovom, može se dokazati kao svetlo na kraju tunela. Nasuprot većini vlada na Kosovu do sada, koje su na jedan ili drugi način bile koncentrisane na spoljna ʻvisoko političkaʼ pitanja, Kurti je obećao da su zaposlenje i vladavina prava kamen temeljac ove nove političke revolucije na Kosovu.
Pre svega Vlada treba da obezbedi da se sve zakonske obaveze i ustavna prava kosovskih Srba poštuju na terenu.
Oba ova pitanja su ključna za svakodnevno blagostanje građana na Kosovu, nezavisno od njihove etničke pripadnosti. Ako nova Vlada uspe da sprovede program koji uključuje sveobuhvatno zapošljavanje i pravdu za sve njene građane, samo tako će Kurti moći da počne da reguliše višedecenijsku institucionalnu i društvenu polarizaciju između kosovskih Srba i Albanaca.
Unutrašnji dijalog se ne može videti kao poziv visokog nivoa rukovodstva za predstavnike koji sebe smatraju bitnim ili intelektualno jakim da predstavljaju svoje građane. Pre svega Vlada treba da obezbedi da se sve zakonske obaveze i ustavna prava kosovskih Srba poštuju na terenu. To zahteva proaktivno sprovođenje ponekada i najviše zanemarenih aspekata našeg inkluzivnog sistema upravljanja, obezbeđujući korišćenje jezika koji su zvanično priznati u javnim institucijama (što je i dalje problematično).
S toga se Kurtijev unutrašnji dijalog nalazi u svom kritičnom trenutku.
Sa moje lične tačke gledišta (prema mom ličnom mišljenju), ne vidim drugu održivu alternativu, osim promovisanja našeg sistema podele vlasti koji je stvoren međunarodno i koji je održavala zemlja, kako sa institucionalne strane, tako i sa društvene. Niti vidim ostavljanje po strani legitimnih, ustavnih i zakonskih aktera (Srpska lista) kao moguću alternativu.
Ono što ja međutim vidim, jeste potencijal Kurtijevog programa upravljanja usmerenog na ljude, da postane lek za monopolizaciju političkog predstavljanja. Otvaranje društvenog dijaloga zajedno sa jednakim pristupom zapošljavanju i pravdi za sve građane Kosova može biti temelj stabilne međuetničke saradnje na Kosovu.
Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.
Ovaj tekst u rubrici Perspektive je napisao u okviru ciklusa op-edova Kosovskog kolektiva programa Nova društvena inicijativa, a za K2.0.
Stavovi izraženi u seriji op-edova ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, USAID-a ili Vlade SAD. Projekat podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID-a.
