Ruski rat u Ukrajini uticao je na države Zapadnog Balkana — Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, zajednički poznate kao Zapadni Balkan 6 (ZB6) — na razne načine. Dok su se obični građani borili s ekonomskim izazovima kao što je povećanje cena energije vezano za rat, ruski geopolitički uticaj u regiji ostaje hitan izazov.

Nijedna od ZB6 otvoreno ne osporava važnost integracije u EU, ali Srbija, Crna Gora i entitet Republika Srpska u Bosni i Hercegovini održavaju čvrste veze sa Rusijom i Kinom, olakšavajući regionalni uticaj Moskve i Pekinga.

Države u regionu mogu kolebati u pogledu integracije u EU ili slediti alternativne modele regionalne saradnje iz mnogo razloga. Jedan od najznačajnijih je zamor od procesa proširenja EU, koji u ovoj fazi nema ni jasnu viziju ni krajnju tačku. Iako države ZB6 dosledno pokušavaju da sprovedu neophodne reforme kako bi se približile EU, EU nastavlja da se udaljava od njih odlaganjem procesa i uvođenjem dodatnih kriterijuma i finansijskih instrumenata bez otvaranja svih pristupnih poglavlja.

U svetlu ovih pitanja, EU je objavila novi Plan rasta (PR) u novembru 2023. PR je instrument proširenja koji ima za cilj “ubrzati preko potrebnu socio-ekonomsku konvergenciju” između ZB6 i članica EU izdvajanjem 6 milijardi eura u grantovima i kreditima.

PR je važan potencijalni instrument za zemlje ZB6, jer obećava značajnu finansijsku podršku i koristi novu strukturu isplate. S obzirom na to, to takođe nosi izazove, uglavnom nedostatak konkretnih veza sa procesom proširenja. Osim ako se ovo ozbiljno ne razmotri, postoji rizik da PR ne funkcioniše.

Četiri glavna stuba Plana rasta

Europska komisija (EK) kreirala je PR kako bi “donela neke od prednosti članstva u region pre pristupanja, potaknula ekonomski rast i ubrzala preko potrebnu socio-ekonomsku konvergenciju”. Više od dve decenije, proširenje EU je u zastoju. Kako bi se proces pomaknuo napred, pokrenuti su napori kao što je Berlinski proces izvan zvanične politike proširenja EU, s ciljem podsticanja saradnje na visokom nivou između ZB6 i članica EU koje učestvuju i Ujedinjenog Kraljevstva. Iako je Berlinski proces važna inicijativa za ZB6, on još nije dao značajne rezultate u procesu proširenja. Imajući to u vidu, EU nastavlja da razvija različite finansijske instrumente koji imaju za cilj da olakšaju integraciju država ZB6 u EU.

Dugoročni ciljevi PR-a udvostručuju veličinu ekonomija Zapadnog Balkana u narednoj deceniji, podstičući države ZB da ubrzaju implementaciju acquis-a EU i unaprede pristupanje. PR je izgrađen na četiri glavna stuba: približavanje ekonomija Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije na Zapadnom Balkanu, ubrzavanje temeljnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama.

Prva dva stuba su usko povezana sa inicijativom za zajedničko regionalno tržište (CRM) i komplementarna su: veća regionalna ekonomska integracija znači bolje izglede za pridruživanje jedinstvenom tržištu EU. Treći stub ima za cilj da ubrza usvajanje ključnih reformi u regionu. Konačno, četvrti stub predviđa uspostavljanje Fonda za reformu i rast koji će pomoći svakoj državi ZB-a u sprovođenju planiranih reformi.

Po čemu se Plan rasta razlikuje od prethodnih mehanizama?

PR, iako samo još jedan u dugom nizu mehanizama dizajniranih da olakšaju proširenje, razlikuje se od postojećih finansijskih instrumenata EU kao što su Ekonomski i investicioni plan (EIP), Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), Razvoj preduzeća na zapadnom Balkanu i Inovacioni fond (ZB EDIF) i Regionalni program energetske efikasnosti (REEP). PR se razlikuje na tri ključna načina: orijentisan je na implementaciju unapred određenih reformi od strane svake države, koristi drugačiji režim isplate plaćanja i ne zauzima sveobuhvatan pristup prema regionu.

Pristup fondovima opšte prakse zavisi od sprovođenja reformi od strane pojedinih država, za razliku od drugih finansijskih instrumenata kao što je IPA, koji sredstva isplaćuju i alociraju na osnovu tematskih oblasti, a ne izdvajanja sredstava po državi. ZB6 će razviti pojedinačne reformske agende koje će dalje proceniti i usvojiti EK. Osim reformskih agendi, oslobađanje sredstava i plaćanja zavisi od širokih reformi povezanih sa osnovama procesa proširenja kao što su vladavina prava, demokratija i ljudska prava.

Isplate će se vršiti svake dve godine; EK će suspendovati ili smanjiti plaćanje ako zahtevi nisu ispunjeni. U tom slučaju, država će imati jednu do dve godine da ispuni zahteve; ako ne, sredstva će biti podeljena između ostalih država u narednim godinama.

Postavljeni uslovi su kritični, posebno za Kosovo i Srbiju. Pristup sredstvima u okviru PR-a uslovljen je konstruktivnim angažmanom na normalizaciji odnosa između dve države. Kosovo i Srbija neće moći da pristupe finansiranju PR-a sve dok ne postignu napredak u ispunjavanju svojih obaveza prema Sporazumu o putu normalizacije i njegovom implementacionom aneksu, svim prethodnim sporazumima o dijalogu, i ne uključe se u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.

Individualni putevi

Prema PR-u, EK po prvi put razmatra integraciju ZB6 u jedinstveno tržište EU pojedinačno, a ne kolektivno. Ističući da ZB6 mora ispuniti posao obećan u okviru CRM-a kako bi pristupio integraciji u jedinstveno tržište, PR napominje da nijedna država ne može blokirati pristup jedinstvenom tržištu EU za ostalih pet.

Ova promena otvara nove puteve za ZB6. Države posvećene implementaciji CRM-a moći će pristupiti raspoloživim sredstvima za pripremu za jedinstveno tržište EU, što će im omogućiti da se približe EU bez da ih drugi usporavaju.

Ova karakteristika ima poseban značaj za Kosovo i Srbiju, koji su upleteni u bilateralne sporove koji utiču na implementaciju Akcionog plana CRM i na celokupnu funkcionalnost Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Kosovo i Srbija će se možda boriti da održe korak sa ostatkom ZB6 ako ne postignu napredak ka normalizaciji odnosa. Isto važi i za Bosnu i Hercegovinu i njen neuspeh da ispuni zahteve CRM-a, posebno sporazume o mobilnosti koji omogućavaju građanima ZB6 da putuju unutar regiona koristeći samo lične karte. 

CEFTA i Plan rasta

Jedan od ključnih sporazuma za implementaciju PR-a je CEFTA, sporazum koji finansira EU i kreiran da olakša trgovinu između država koje teže članstvu u EU. CEFTA nastoji da uskladi regulatorne okvire država učesnica sa EU i drugim međunarodnim standardima. Trenutne članice su sve države ZB6 i Moldavija.

PR naglašava olakšavanje regionalne saradnje od strane CEFTA-e i implementaciju CRM-a kao ključne indikatore koji regulišu pristup ZB6 fondovima PR-a. Ovo je posebno problematično s obzirom na trenutne izazove CEFTA-e, koji proizilaze iz bilateralnih poteškoća.

Naročito pitanje predstavljanja između Kosova i Srbije ometa primenu relevantnih sporazuma i protokola. CEFTA ostaje jedini regionalni sporazum prema kojem Kosovo predstavlja UNMIK. Srbija odbija svaki pokušaj da se ovo izmeni, što dovodi do blokiranja aktivnosti CEFTA-e. Osim nepredviđenog razvoja događaja, malo je verovatno da će Kosovo, Srbija i Bosna i Hercegovina ispuniti uslove CEFTA-e. A budući da je CEFTA jedno od koordinacionih tela PR-a, verovatno će se njene slabosti odraziti na PR. EU i ZB6 treba da pronađu načine za rešavanje ovih slabosti. Da bi bila kredibilna, CEFTA mora odražavati geopolitičku realnost regiona i pošteno predstavljati sve strane.

Izazovi i naredni koraci

PR će se verovatno suočiti s nekoliko izazova. Prvo i najvažnije, završetak ne garantuje članstvo u EU. Ovo povećava šansu da države ZB6 neće ozbiljno shvatiti implementaciju ili postaviti pitanje da li je učešće neophodno, s obzirom na uslove PR. Ako bi uspešna implementacija reformi planiranih u okviru PR-a osigurala članstvo u EU, povećala bi spremnost država ZB6 da je u potpunosti implementiraju. Drugo, dok PR postaje dostupan, tri države ZB-a koje potencijalno ne mogu pristupiti fondovima zbog bilateralnih pitanja učinile bi instrument nemoćnim. Treće, PR nema viziju ili direktivu za rešavanje regionalnih bilateralnih pitanja.

Rešavanje bilateralnih sporova i potpuna implementacija CRM-a, između ostalog, uslova za pristup fondovima, postavlja značajna pitanja o budućoj efikasnosti PR-a. Štaviše, određivanje CEFTA-e kao jednog od primarnih koordinacionih tela za regionalnu saradnju u okviru PR-a može biti kontraproduktivno, s obzirom na izazove sa kojima se CEFTA suočava.

U nastavku, PR će razmotriti Evropski parlament i EK. Nakon odobrenja od strane ovih tela, odgovornost će se preneti na ZB6, od koje će se tražiti da pojedinačno podnese Reformske agende sa detaljima o reformama kojima se treba baviti od 2024. do 2027. godine.

S obzirom na spor napredak zemalja ZB6 ka pristupanju, stvaranje instrumenta koji je u potpunosti zavisan od nivoa implementacije reforme povećava mogućnost nedostupnosti sredstava PR-a. Prema izveštajima EK o proširenju iz 2023. godine, Albanija i Kosovo su učinile postepene korake, dok ostale četiri države ZB-a nisu napravile značajan napredak u 33 poglavlja. Nivo pripremljenosti varira u svakoj državi, ali generalno gledano, napredak je bio spor.

Ove okolnosti nameću pitanje da li će ZB6 ikada moći da ispuni uslove potrebne za dobijanje sredstava PR. Trenutni tempo implementacije reformi je nedovoljan. Imajući to na umu, EU bi trebala razmotriti pomoć ZB6 u izgradnji kapaciteta za završetak reformi kako bi se napori EU za proširenje i spremnost država ZB-a da se pridruže EU mogli naći na pola puta. U suprotnom, ako PR započne implementaciju dok je ZB6 još daleko od ispunjavanja uslova, čitav instrument postaje besmislen.

Rešavanje bilateralnih pitanja

EU pokušava olakšati proces rešavanja bilateralnih pitanja među ZB6, ali je do sada postignut mali napredak, ometajući brojne kritične procese i inicijative regionalne integracije u EU. S obzirom da napori na rešavanju ovih pitanja nisu dali mnogo pozitivnih rezultata, sumnja se da će ih države ZB-a rešiti samo da bi pristupile fondovima. Međutim, podsticaj da se to učini u cilju napretka u procesu evropskih integracija može dati povoljne rezultate.

Bilateralna pitanja ostaju delikatna tema u regionu i EU mora nastaviti da pomaže u promovisanju i postizanju njihovog rešavanja. Iako podsticaj u PR-u može dovesti do pozitivnih ishoda u tom pogledu, od ključne je važnosti da EU ovo pitanje ne prepusti u potpunosti državama Zapadnog Balkana, već da nastavi da podstiče dijalog i diskusije na mnogim forumima uporedo sa implementacijom PR-a.

Ovaj izazov je posebno ključan za Kosovo, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, države koje se suočavaju sa značajnim izazovima regionalne integracije zbog bilateralnih i unutrašnjih pitanja. Dok EU nastoji da pomogne u rešavanju ovih pitanja, ove države bi trebale pronaći načine da napreduju i prodube regionalnu saradnju dok se bave integracijom u EU.

Nema jasnog puta ka članstvu u EU

U PR-u nedostaju jasni koraci ka osiguranju članstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana, i ne precizira koje će reforme otvoriti koja poglavlja proširenja. Kao što je bio slučaj sa drugim instrumentima, PR može držati proces proširenja kao taoca i može podstaći frustraciju među državama Zapadnog Balkana.

U širem smislu, nedostatak opipljivih izgleda za članstvo u EU podstiče evroskepticizam, posebno među mlađim generacijama, otvarajući vrata ruskom i kineskom uticaju u regionu. Kako nezadovoljstvo EU raste, države ZB, isključujući Kosovo, povećavaju saradnju sa Kinom i Rusijom u razvojnim projektima, rizikujući dužničke zamke i širi regionalni uticaj. Ako implementacija reformi unutar PR-a nije povezana sa otvaranjem poglavlja proširenja, države ZB-a možda neće smatrati PR korisnim.

PR ima potencijal. Međutim, kada EU razvije takve instrumente, trebalo bi da osmisli strategije ublažavanja za pitanja koja će se pojaviti tokom implementacije. Pod pretpostavkom da se njenim sredstvima može pristupiti, PR će ojačati regionalnu ekonomiju. Međutim, PR ne uključuje jasan pokazatelj budućeg članstva u EU. Države ZB-a trebale bi lobirati kod EK da obezbedi da uspešna implementacija reformi bude povezana s otvaranjem poglavlja proširenja kako bi integracija napredovala.

Naslovna slika: Atdhe Mulla/ K2.0.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0. Stavovi izneseni u njemu lični su stavovi autora/ice te nužno ne odražavaju stavove K2.0.

Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.