Mračan, taman hodnik sa napuklim betonskim podom pozdravlja vas kada uđete u prištinsku štampariju Riljindja. Unutra, na ulazu, pored crnih toaleta čučavaca, gde voda stalno kaplje sa plafona i iz naprslih cevi, je ogromna zlokobna štamparska mašinerija, relikt davno prošle tehnološke ere. Na suprotnom zidu su vrata ka ogromnoj hali. Gotički, kao i ostatak zgrade, ovaj prostor nalik pećini nema prozore.
Prigušeno svetlo u skladištu, doprinelo je kreiranju psihološkog okruženja u savršenom skladu sa nastupom “Mraka”, opera luksemburške kompozitorke Albene Petrović-Vratčanske, 31. marta.
Eksperimentalna opera “Mrak” koristi neobične lokacije i netradicionalne instrumente. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Prištinska publika je punila stolice u hali željno iščekujući da čuje drugačiju vrstu klasične opere. Posle uvoda, trupa je zauzela svoja mesta, a polumračna sala koja miriše na rđu, vlagu i stare proizvodne mašine, se ispunila jedinstvenim i složenim zvucima luksemburškog ansambla za savremenu muziku, “United Instruments of LUCILIN”, dok je nepredvidivi vokala francuske muzičarke i soprana Donatjene Mišel-Dansak se uzdizao iznad svega.
Mišel-Dansak je kazivala antičku grčku tragediju kroz pesmu, ljubavnu priču između svirača lire Orfeja i prelepe Euridike. Jezik narativa se menjao od bugarskog, engleskog, preko francuskog i, čak, do latinskog. Kompozitorka rođena u Bugarskoj, Petrović-Vračanska, opisuje operu kao vrlo romantičnu. “Ovo je najveća ljubavna priča iz grčke mitologije”, izjavila je za K2.0.
Kada se Petrović-Vračanska preselila u Luksemburg da bi studirala, pronašla je mentora u Klaudu Leneru, savremenom kompozitoru klasične muzike koji je umnogočemu uticao na njen muzički stil.
“Od tog trenutka, i sada već 20 godina, komponujem u ovom stilu. Uvek sam u potrazi za novim zvucima”, kaže. “Čak i kada radim na maloj kompoziciji za klavir, čak i tada tragam za novim zvucima tako što obuhvatim nove instrumente. Kada slušate, vi zaista ne znate šta znači svirati.”
Albena Petrović-Vratčanska pronalazi nadahnuće u antičkoj Grčkoj i savremenom Luksemburgu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Petrović-Vratčanska je napisala više od 600 radova u raznim muzičkim žanrovima, ali je ovo njena prva opera. “Mi nemamo binu, ili pokrete, to je statično”, objašnjava ona. “Ali kroz muziku i sa instrumentima pokušavam objasniti sve psihološke promene.”
Zvukovi su u Riljindji prožimali sa svih strana, a najzanimljiviji objekti su postali muzički instrumenti. “Neki udarački instrumenti su dolazili iz kuhinje”, kaže Petrović-Vratčanska, smejući se. Često je govorila da je, ono što radi, prava novost, da ne kopira nikoga i da je sve što radi — originalno, poteklo iz njenih iskustava; iz onoga što je pročitala ili s kim se sastala.
“Mrak” u DAM-u
Ovom operom je označeno zatvaranje 17. izdanja Nedelje frankofonije na Kosovu i otvaranje 12. Međunarodnog muzičkog festivala DAM u Prištini, koji je trajao do subote 8. aprila.
“Mrak” je dobio raznolike ocene prištinske publike, od zbunjenosti do zadovoljstva. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Lejla Pulja-Hadžiu, umetnička direktorka Šopenovog klavirskog festivala u Prištini i klaviristkinja, smatra da ova opera predstavlja novost za prištinsku publiku. “Ona je dobila naziv ‘Mrak’ i zaista je odavala utisak tame”, rekla je za K2.0 posle nastupa.
Pulja-Hadžiu je zahvalna celom ansamblu, kompozitoru i festivalu DAM za predstavljanje prištinskoj publici, za koju smatra da ima veliki apetit za klasičnu muziku, posebno kada se ima u vidu mogućnost da se uroni u ovaj “neverovatno zanimljiv rad”.
“Mrak” je imao premijeru u luksemburškom “Casemates du Bock”, što je ogroman podzemni sistem prolaza i galerija ispod nekadašnjeg zamka. Upravo je tamo Dardan Seljimaj, izvršni direktor festivala DAM, prvi put video operu koja ga je inspirisala da je dovede u Prištinu.
Seljimaj smatra da je zaista važno da se kosovska javnost upozna sa savremenom muzikom. “Naš ovogodišnji koncept je da odaberemo radove koji su napisani danas”, objasnila je za K2.0. “Moramo bolje da ih upoznamo, da ih više slušamo. U vreme Mocarta, ljudi su slušali Mocarta! Građani Kosova uvek imaju predrasude i opiru se savremenim radovima, a da ih pritom ne spoznaju, ne pokušavajući da ih razumeju malo bolje.”
Seljimaj veruje da se kosovska kulturna scena često zaglavi u prošlosti jer odbija prihvatiti novo. Za vreme opere, popriličan broj mesta se ispraznio, a posle toga, mnogi su osetili zbunjenost zbog “ekscentričnosti” predstave, ali je veliki broj ljudi ostao i bili su zadovoljni.
Drugi razlog zbog kojeg je Seljimaj odabrao ovu operu je jer je posebno pisana za mesta koja nisu koncertne hale. “Uzimajući u obzir da nemamo koncertnu halu, mi smo hteli i da preispitamo sebe da bismo videli kako možemo da preobrazimo festival i da ga prilagodimo prostorima koje Priština već ima, koji su dobri, ali ih retko koristimo”, kaže on.
Halu u štampariji Riljindja je prvo korištena za festivala DAM 2013. i to za eksperimentalnu predstavu Bekima Ljumija “Dilerat” (“Dileri”), performans negde između pozorišne predstave i muzičkog nastupa.
Savremeni i eksperimentalni muzički radovi se nalaze u središtu ovogodišnjeg festivala DAM, posebno oni koji se održavaju u Klubi i Boksit, bivšem bokserskom klubu koji se pretvorio u umetnički prostor. “Meni festival nije samo da predstavim određeni muzički program, već da u isto vreme radim sa prostorima i konceptima”, kaže Seljimaj.
Festival DAM je dobio na prestižu od svojih početaka 2006. Ove godine, 32 muzička nastupa su premijere i povereni su festivalu DAM kako bi ih on sproveo na najbolji način. “Kompozitor može da napiše dobar rad, ali način na koji to predstavljate javnosti može da ga ošteti; dakle, privilegija je kada vam kompozitori povere svoju predstavu”, izjavio je Seljimaj.
Ponovno rađanje Riljindje
Štamparija Riljindja je u doživela veče ekscentričnih zvukova, konceptualnih instrumenata i svetlucanja svetskih savremenih kompozicija. Čim se “Mrak” završio, čim su se završili odjeci ansambla, vokali Dansakove, i čim su prestala komentarisanja posle nastupa, druga muzika je počela. Ovog puta je to bila elektro i savremena muzika, a ne ona iz klasičnog doba.
Tandem Bljerte Kosova i Ode Haljiti je imao svoje uživo debitantski nastup nakon završetka “Mraka”. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Novoosnovani duo, “Tandem”, sastavljen od Bljerte Kosova i Ode Haljiti, uneo se u svoj laptop i hardverske instalacije, stvarajući skladnu elektronsku muziku praćenu vokalima i raznovrsnom pozadinom, sve to radeći za malu, ali odabranu publiku.
I ponovo, jedan napušteni i neiskorišćeni prostor na Kosovu je pokazao da ima šarm i sposobnost da postane jedinstven. Ovaj zasad neimenovani društveni pokret stvara magiju na ovim mestima, čini da kulturni i drugi događaji cvetaju.
Neki ljudi u ovakvim mestima vide samo ruševine i mogućnosti za modernizaciju, da ih pretvore u poslovne prilike. Ima i onih koji veruju da su ljudski umovi i srca ti koje treba modernizovati. Uz malo mašte, postoji šansa da bi Kosovo moglo da se nađe na karti važnih dešavanja zahvaljujući svojoj kul kulturnoj jedinstvenosti.
Da biste videli celi raspored festivala DAM, kliknite ovde.
Prikaz: Ade Mula / K2.0.