Sinan Morina se seća trenutka kada je odlučio da prvi put obuče uniformu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Bio je to 28. novembar 1997, kada je gledao prvo pojavljivanje OVK na jednoj sahrani nastavnika koga su ubile srpske vojne snage u Lauši, Srbica. Samo četiri meseca kasnije, krajem jednog od inicijalnih napada u februaru 1998, Morina kaže da je odustao od borbi i uputio se na granicu sa Albanijom kao mnogi njegovi sunarodnici, tražeći način da pobegne na Zapad.

Hteo je da se domogne Nemačke, gde je konačno uspeo da dobije azil; sebi je stvorio život i osnovao šestočlanu porodicu, a tamo je ostao do 2006. Morina danas živi u selu Opteruša, opština Orahovac, gde radi u prodavnici, u kojoj prodaje jeftine artikle. On nema zvanični status ratnog veterana i priznaje da je dezertirao. Međutim, razlozi zbog kojih se iz Nemačke vratio na Kosovo jesu isključivo povezani sa ratnim periodom.

Grejući se pored šporeta na drva, dok sedi prekrštenih nogu na otiraču u svojoj kuhinji koja liči na tradicionalnu odu, četrdesetpetogodišnji Morina pali cigaretu i počinje da priča priču i navodi razloge zbog kojih nije mogao da napusti Kosovo u proteklih pet godina.

Od 13. jula 2005, Morina se suočio sa optužbama za ratne zločine od Srbije i Interpolovim nalozima za hapšenje koje je izdao Beograd, kao što je to učinjeno protiv mnogih drugih bivših članova OVK; na osnovu ovih naloga, on je uhapšen dok je četiri puta pokušao da pređe granicu. “Ne mogu da odem”, kaže on.

Sinan Morina živi u Opteruši, Orahovac. Nije mogao da napusti Kosovo nekoliko godina zaredom zbog Interpolovog naloga za hapšenje koji je izdao Beograd. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Kada je prvi put zadržan, bilo je to u Crnoj Gori, decembra 2006, kada je putovao od svoje kuće u Nemačkoj. “Krenuli smo ka Kosovu kako bismo proveli odmor tamo i da bismo proslavili Novu godinu i Bajram”, objašnjava on. Nakon što je ušao u Crnu Goru, zaustavila ga je granična policija koja ga je odvela u pritvor u Podgorici. “Traže vas u Srbiji”, rekao mu je jedan policajac, objasnivši da Srbija traži njegovo izručenje. “Za ratne zločine.”

Prema optužnici, Morina je optužen za ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom onoga što Srbija navodi kao “oružani sukob” između vojnih snaga Savezne Republike Jugoslavije i “oružane organizacije” (OVK). “Sledećeg dana sam odveden u Požarevac, kod Beograda”, priseća se Morina. Određen mu je tridesetodnevni pritvor, pre nego što je prebačen u Beograd. U srpskoj prestonici je proveo više meseci, nakon čega se pojavio pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

Morina je optužen da je počinio ratne zločine u Opteruši jula 1998, uključujući učešće u rušenju imovine i verskih građevina, kao i deportaciju i nezakonito pritvaranje srpskih civila. On je optužen i za to da je bio deo jedinice koja je ubijala i silovala.

Ipak, 13. jula 2007, dok se nalazio u pritvoru, optužnica je promenjena i on je dodatno optužen da je učestvovao u ubistvu osmorice Srba. Imena ovih žrtava su Božidar, Novica, Mladen i Nemanja Božanić; Spasoje i Miodrag Burdžić, Spasoje Banzić i Sreten Simić. Njihova tela, kako se navodi u optužnici, bačena su u pećinu Vuljak, u Mališevu.

Navodi se da je Morina počinio sve ove zločine kao deo tridesetčetvoročlane jedinice (čije se ime ne pominje u ovoj optužnici), pod komandom Haljita Duljakua, komandanta ogranka OVK u Opteruši. Prema slovu optužnice, krivični postupci su pojedinačno vođeni za svakog člana jedinice.

Oslobađajuća presuda

U optužnici stoji da je Morina 17. i 18. jula 1998. “naoružan ličnim pešadijskim oružjem, u zajedničkoj, simultanoj i unapred smišljenoj akciji… svojevoljno učestvovao u sprovođenju krivičnog dela opisanog u optužnici, gde se angažovao i kao pojedinac i kao član jedinice”.

Prema optužnici, navodne radnje su imale za cilj da nasilno uklone Srbe iz opštine Orahovac i bile su deo šireg zajedničkog plana: “uspostavljanje pune kontrole OVK nad teritorijom Kosova i Metohije i opšte uklanjanje srpskog stanovništva odatle”.

Ipak, 20. decembra 2007, Morinu je beogradski sud oslobodio krivice za sve što mu se stavljalo na teret ranije. Prema njegovoj oslobađajućoj presudi, do čije je kopije došlo K2.0, godinu dana nakon što je inicijalno zadržan u Crnoj Gori, i nakon što se suočio sa više svedoka, odlučeno je da se on oslobodi krivice iz optužnice, jer nijedan svedok ni dokaz nije pokazao da je on umešan u ove zločine.

“Vidite, ja sam rekao sudu, odmah posle prvog napada [februara 1998.], ja sam otišao u Albaniju i tamo sam ostao duže vreme; žena mi je bila trudna, a onda smo zajedno otišli u Nemačku sa lažnim pasošima. Kada smo dospeli u Nemačku preko Slovenije, ja sam im rekao da su naši pasoši lažni i tamo sam zatražio azil”, kaže Morina. “Mnogi od nas su dezertirali u vreme odmah posle prvog napada, ali tek mali broj njih to želi da prizna.”

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu je 2007. oslobodilo Morinu krivice za ratne zločine, i to godinu dana nakon što je on izručen Srbiji od Crne Gore. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Prema rečima sudije, nijedan svedok u njegovom slučaju nije uspeo da identifikuje Morinu kao dela “jedinice X” (kako se navodi u presudi) ili kao osobu koja je počinila navodne zločine u Opteruši; jedina osoba koja je tvrdila da je to bio on je svedokinja Slavica Banzić; navodilo se da je upravo nju Morina teško pretukao i ukrao joj policijsku jaknu i 500 nemačkih maraka iz iste. Međutim, ona je u svom iskazu Morinu opisala kao korpulentnog i plavog momka — Morina nije ni jedno ni drugo.

Sud u Beogradu u oslobađajućoj presudi nije smatrao da je njen iskaz kredibilan, već da joj je namera bila da ga optuži samo zato što je Albanac. Ova svedokinja je više puta menjala svoj iskaz, jer nije mogla da dokaže da je Morina bio deo jedinice koja je, navodno, počinila ta ubistva.

“Dokazi koje je ponudio tužilac za ratne zločine su isključivo ponuđeni kako bi se prolongirala procedura, koristeći ilegalne (nevažeće) dokaze koje sud ne može da upotrebi da bi se izrekla presuda”, bila je ocena suda, koji je, na kraju, rekao: “Nikakvi novi dokazi u ovom slučaju neće izmeniti presudu”.

Međutim, ovo je bilo daleko od toga da se stvar svršila za Morinu.

Dodatna hapšenja

Avgusta 25.2009, posle žalbe tužilaštva, srpski Vrhovni sud je naredio ponovno suđenje u Morininom slučaju, iako je on do tada već napustio Srbiju, otišao je na Kosovo; posle odluke Vrhovnog suda, decembra 2009, ponovo je izdat međunarodni nalog za hapšenje.

Na početku 2010, Morina je uhapšen po drugi put, ovog puta u Hrvatskoj, gde je tražio posao. Proveo je 16 meseci u pritvoru, dok hrvatsko Ministarstvo pravde nije odlučilo da ga oslobodi, odbijajući zahtev Srbije za izručenje.

Nakon puštanja, Morina se uputio u Sloveniju, gde je imao radnu dozvolu, kako kaže. Međutim, čim je ušao u Sloveniju, ponovo je uhapšen. “Koliko se sećam, ostao sam tri meseca u pritvoru ili tako nešto”, kaže on.

Dezerter koji je procesuiran zbog ratnih zločina

Priča o Sinanu Morini koji je izručen Srbiji zbog optužnice za ratne zločine.

Leonora Aliu

Dezerter koji je procesuiran zbog ratnih zločina

Priča o Sinanu Morini koji je izručen Srbiji zbog optužnice za ratne zločine.

Leonora Aliu