Dvanaest dana posle majskog terorističkog napada u Mančesteru, UK, u kom je ubijeno 22 ljudi, stručnjaci iz oblasti bezbednosti, kibernetike, digitalnih prava i ljudskih prava, okupili su se u Prištini da bi razgovarali o pitanjima koja su se pojavila posle napada: da li činimo dovoljno da sprečimo terorističke napade i kako se Internet može koristiti u tom smislu?

Panel-diskusija je održana kao deo dvodnevne konferencije 8-9. Juna, a pod nazivom “Za zajedničku agendu digitalnih prava”. U organizaciji NVO LENS i Kosovskog centra za međunarodnu saradnju (KCMS), ovaj događaj je okupio zvanice iz celoga sveta.

Photo: Agan Kosumi / K2.0.

Karl Miler je moderirao panel o radikalizmu, privatnosti i bezbednosti na Internetu. On je osnivač istraživačke jedinice digitalnog društva koja se zove Centar za analizu društvenih mreža (CADM), a deo je think tank-a iz UK koji se zove Demos.

Miler je započeo svoj govor pričajući o terorističkim napadima koji su počinjeni u Mančesteru 26. maja, rekavši da takvi napadi čine da rasprave o ekstremizmu na Internetu i o problemima koji nastaju iz istih postanu nužnost.

Carl Miller. Photo: Agan Kosumi / K2.0.

On je govorio o britanskoj premijerki, Terezi Mej, koja je posle napada rekla da moramo da se usprotivimo ekstremizmu po svaku cenu, uključujući onom na Internetu. “Kada kažemo ‘usprotiviti’, mislimo sledeće: usprotiviti se [ekstremističkim] ideologijama i ulozi Interneta u ovom poduhvatu, strože mere [bezbednosnih institucija] na Internetu kada je reč o dešavanjima u vezi sa ekstremizmom, segregisanim onlajn zajednicama i ulozi ekstremizma, strože kazne za ljude koji su uključeni u ekstremizam”, kaže Miler.

Bisljim Gaši, koji radi kao službenik za zaštitu ličnih podataka u Sudskom savetu Kosova, naglasio je učešće građana Kosova u ratovima u Siriji i Iraku, gde su se pridružili samoproglašenim terorističkim organizacijama, označujući ovo kao složen problem.

Bislim Gashi. Photo: Agan Kosumi / K2.0.

Prema Gašijevom mišljenju, ekstremizam se na Kosovu nalazi “u svojoj prvoj fazi” i još nije uspeo da raširi korene u kosovskom društvu. Gaši svoju procenu zasniva na iskustvu sa sudskih postupaka u kojima su učestvovali ljudi koji su ratovali van Kosova; on kaže da se većina optuženih pokajala zbog svojih radnji. On dalje navodi da je isto to pokajanje odsutno u Albaniji, gde optuženi retko kada izražavaju žaljenje zbog svog učešća u radu ekstremističkih grupa. Štaviše, neki su izjavili da ne priznaju albanski pravosudni sistem.

Arife Muji, istraživačica u kosovskom Centru za bezbednosne studije, detaljnije je govorila o učešću kosovskih građana u organizacijama poput ISIS-a i Al-Nusre u Siriji i Iraku.

Muji je naglasila da je trend odlaska građana Kosova u ratove u Siriji i Iraku bio na vrhuncu 2014, posebno kod mladih ljudi. Međutim, ovaj broj opada na svetskom nivou u proteklih nekoliko godina. Prema mišljenju Muji, ni Kosovo ni zapadne zemlje nisu bile spremne da se bave slučajevima određenih grupa koje predstavljaju ekstremističke ideologije.

Arife Muji. Photo: Agan Kosumi / K2.0.

Muji je pomenula zakon koji brani učešće građana Kosova u stranim sukobima, a koji su kosovske institucije usvojile 2015. kao najneposredniju meru države u borbi protiv ekstremističkih ideologija.

“Jedan od ključnih problema danas u borbi protiv ekstremizma i ljudi koji učestvuju u ovim ratovima jeste iskustvo koje nam kao društvu i državi nedostaje u bavljenju ovim slučajevima kada se ljudi vrate iz ratnih zbivanja”, rekla je ona. Među ovim problemima je pomenula način na koji Kosovo radi sa zatvorenicima i pojedincima koji pokušavaju da se reintegrišu u društvo nakon što se vrate kući.

Jedna od mera regrutovanja koju su grupe poput takozvane Islamske države (ili ISIS-a) koristile kako bi privukle podržavaoce, jeste slanje poruka za indoktrinaciju putem Interneta, što se nastavlja do dana današnjeg.

Eljena Cibuku je veb-developerka u albanskoj organizaciji koja se bavi veb-dizajnom i pratećim oblastima, Pro Code Developers. Ona je istraživala i analizirala propagandne poruke napisane na albanskom ili prevedene na albanski, a koje se nalaze na Fejsbuku i na drugim onlajn platformama. Cibuku je podelila svoja iskustva iz istraživanja koje je radila i tvrdi da su državnim institucijama u Albaniji i na Kosovu potrebni profesionalci koji mogu da pristupe kibernetičkim prostorima.

“Ovo bi omogućilo [dvema državama] da nadgledaju i kontrolišu različite potencijalno opasne onlajn aktivnosti”, kaže ona.

Elena Cibuku. Photo: Agan Kosumi / K2.0.

Prema mišljenju Cibuku, poruke ekstremističkih grupa i pojedinaca obično obuhvataju ključne reči. Zato je potrebno da bezbednosne institucije imaju ljude koji umeju da rade sa kibernetičkim prostorima i koji znaju lako da prepoznaju propagandne poruke, što bi omogućilo državnim institucijama da reaguju i registruju sadržaj takvih poruka.

Valentina Hvale-Pelicer, aktivistkinja za prava žena koja sada radi za One World Platform, što je platforma za deljenje znanja na Internetu, naglašava da, pored onlajn bezbednosti, na red dolazi potreba za zaštitom ljudskih prava. Hvale je istakla da, kada se u obzir uzme bezbednost i prikupljanje podataka preko Interneta — što je nešto što se trenutno dešava na globalnom nivou — prvo moramo da znamo “čija je bezbednost ugrožena i šta je cilj”.

Ona je pomenula da u današnjem svetu bilo ko može da prikuplja podatke na Internetu i da na neki način odlučuje o tome “ko je najbolji i ko je najgori… pa se čovek u jednom danu može naći označen nekom od ovih dveju etiketa”, kaže ona.

Valentina Hvale-Pellizer. Photo: Agan Kosumi / K2.0.

Miler je pokrenuo pitanje šifrovanja poruka na raznim platformama za komunikaciju širom sveta, a osvrnuo se i na stalnu tendenciju bezbednosnih institucija da imaju sve veći pristup ovim platformama. On je postavio direktno pitanje članovima panela: da li bi vladama trebalo omogućiti da rade tako nešto, imajući u vidu pravo na privatnost, jer je reč o osnovnom ljudskom pravu?

Hvale mu je odgovorila drugim pitanjem: da li bi trebalo da se otarasimo ključa za vrata samo zato što bi provalnik koji uspe da uđe u kuću mogao da iskoristi taj ključ da nas zaključa unutra?

Ona je rekla da veruje da je neistinit argument da vlade i korporacije prikupljaju velike količine podataka u ime veće bezbednosti. Ona smatra da su vlade sve više lenje i, kao takve, one očekuju da na tacni dobijaju informacije od firmi koje se bave komunikacijom, vršeći pritisak na njih i pokušavajući da iskoriste ove podatke u svojim svakodnevnim poslovima.

Hvale je rekla da veruje da obaveštajne agencije moraju da bolje rade svoj posao, pominjući nedavne terorističke napade u Parizu, gde su francuske vlasti bile unapred svesne tekstualnih poruka koje su počinioci razmenili, kao i njihovih aktivnosti.

S druge strane, Cibuku je rekla da razume da ljudi žele da mogu da komuniciraju jedni sa drugima, a da ih pritom ne nadgleda neka treća strana. Međutim, kada budemo stigli do trenutka kada komunikacioni kanali ne budu presretani, onda će neko tvrditi da je to jedan od uzroka terorističkih napada i sličnih incidenata.K

Naslovna fotografija: Agan Kosumi / K2.0.