Teško je definisati “digitalnu diplomatiju”, posebno zato što se čini da postoji otvorena rasprava između različitih mišljenja i škola po pitanju karaktera ove diplomatije. Grubo objašnjenje bi bilo da digitalna diplomatija koristi Internet i druge nove načine komunikacionih tehnologija da bi postigla diplomatske ciljeve.

Razne zemlje su koristile digitalnu diplomatiju da bi postigle raznovrsne ciljeve. Na primer, Izrael je upotrebio Internet da bi negovao dobre odnose sa podržavaocima Izraela širom sveta i kako bi komunicirao sa svojom dijasporom. Digitalna diplomatija je pomogla u tome da se prikaže Izrael “van sukoba”; njegova kultura, raznolikost, napredna tehnologija, turizam i mnogo više od toga.

U prethodnih nekoliko godina, Kosovo je preduzelo probne korake u pravcu preuzimanja revolucije u digitalnoj diplomatiji. Iako Kosovo ima mali broj stanovnika, oko 2 miliona, pretpostavlja se da više od 80 odsto građana ima pristup Internetu, što predstavlja veliki potencijal u ovoj oblasti — ukoliko se ovakav ljudski kapacitet efikasno iskoristi.

Ali, zašto je digitalna diplomatija važna za Kosovo? Postoji niz razloga, ali jedan od najvažnijih je potreba za unapređenjem imidža Kosova u očima međunarodne zajednice. Oni koji su u kontaktu sa strancima koji ovde žive znaju da je za većinu njih njihov imidž o Kosovu (pre dolaska i upoznavanja ove zemlje iz prve ruke) ograničen na to da je Kosovo mesto koje je doživelo rat, da ima većinsko muslimansko stanovništvo i da ima probleme sa etničkim napetostima i siromaštvom. Iako ima istine u ovim stereotipima, stvarnost nije tako siva.

“Kosovo nije bašta cveća, ali bi prenošenje tog imidža normalnosti na druge dosta pomoglo”, kaže Arianit Dobroši, jedan od prvih “digitalnih diplomata” Kosova. “To bi pomoglo sa ulaganjima i turizmom. Ali ako ne možete da pokažete da je Kosovo dosta napredovalo od 1999. i rata, uvek ćete imati probleme.”

Digitalna diplomatija za narod

Digitalni diplomata može da bude svako sa računarom i pristupom Internetu, sve dok teži da ispuni gorenavedene ciljeve. Dobroši, koji je studirao u oblasti avijacije u SAD i Holandiji, bio je jedan od prvih koji su istražili ovu mogućnost, sve do 2005. On je kreirao novinski portal na engleskom, Kosovareport (link je u arhivi, ovaj veb-sajt je zatvoren pre godinu dana), a koji je za publiku ciljao međunarodnu zajednicu.

Nezavisne inicijative za digitalnu diplomatiju, poput Dobrošijeve, bile su stalno na Internetu u proteklih nekoliko godina. Oni su promovisali turizam, sport, kulturu, hranu i kosovsko društvo na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru i drugim društvenim platformama. Postoji i niz blogerskih i novinskih veb-sajtova za publiku koja govori engleski jezik.

Najveći uspeh digitalne diplomatije na Kosovu se dogodio na jednom od najpopularnijih veb-sajtova na svetu. Od početka 2010, korisnici Fejsbuka sa Kosova su otvarali grupe koje su pisale peticije Fejsbuku za priznanje Kosova kao nezavisne države. Vremenom se jedna raširena peticija pojavila na change.org, ali i na drugim onlajn mestima. U peticiji je pisalo: “Kosovo priznaje više od 100 država na svetu i ono je nezavisno, mi žalimo zbog toga što Facebook.com i dalje kvalifikuje Kosovo kao srpsku pokrajinu. Kao i svaka druga zemlja, mi imamo pravo da se registrujemo na Facebook.com kao građani Kosova”.

Hiljade imejlova, heštegova i statusa koji su potekli od ljudi koji su neki od 860.000 korisnika Fejsbuka na Kosovu, stalno su pozivali radnike Fejsbuka da priznaju Kosovo kao državu. Uobičajeni izbor (eng. default) za građane Kosova je bio da se registruju pod Srbijom; iako većina bira Albaniju ili pak, u znak protesta, neki su išli dotle da su se registrovali kao građani države Antigva.

Onda, 2013. godine, Kosovo je doživelo “promenu statusa” — Fejsbuk ga je priznao kao zasebni region. Bio je to čin koji je sadržao reperkusije ne samo u pogledu diplomatije priznanja Kosova; (Fejsbuk ima više od 1,71 milijardu aktivnih korisnika mesečno), već i u pogledu trgovine. Ljudi su sada mogli da registruju lokalne biznise na Kosovu, da promovišu svoje proizvode potencijalnim kupcima na Fejsbuku, a da ih u tome ne osujeti odrednica “Srbija”.

Država pritiska tipku @

Vlada Kosova je u julu 2012. prvi put počela da se bavi ovim sredstvom, jer je tada Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) pokrenulo Strategiju digitalne diplomatije. Projekat je dobio vetar u leđa zahvaljujući bivšem zameniku ministra spoljnih poslova, Petritu Seljimiju, pa je tako nacrt za strategiju sačinio stručnjak za komunikaciju iz britanske Kancelarije za spoljne poslove i Komonvelt, Zinat Kanče, u bliskoj saradnji sa svojom kancelarijom.

Dokument ove strategije se ne može pronaći onlajn. Ipak, K2.0 je dobilo primerak ove strategije od Britanskog saveta. U njemu stoji da je digitalna diplomatija od vitalnog značaja za Kosovo, jer se imidž ove zemlje suočava sa namernom propagandom, sa percepcijom da se na Kosovu reforme odigravaju sporo, sa starim predrasudama i nedostatkom proaktivnog digitalnog sadržaja koji potiče sa Kosova. U ovom dokumentu se zaključuje da je potrebna dugoročna kampanja kako bi se postigli ciljevi spoljne politike.

Kako bi se postigli ovi ciljevi, u ovom dokumentu od 54 stranice, pobrojava se niz ključnih preporuka i ciljeva. Realizacija ove strategije i pokušaji da se postignu ovi ciljevi podržani su od strane ambasada Norveške i Ujedinjenog Kraljevstva, Britanskog saveta i Fondacije Ipko koji su, prema Seljimijevim rečima, omogućili sprovođenje ove strategije.

Viki Akademija

Doruntina Demiri je projektna menadžerka Fondacije Ipko, koja je pokrenula tri velika projekta kako bi pomogla ovoj strategiji da dostigne svoje ciljeve: Viki Akademija, Digital Kosovo i AppCamp. Postignuća Viki Akademije, za period u kom je trajala, i Digital Kosova, mogu se smatrati možda najvećim uspesima ove strategije.

Viki Akademija je obuhvatila veliki broj ljudi koji su se okupili da bi promenili sadržaj Vikipedije. Prisećajući se dana kada je Viki Akademija bila aktuelna, Demiri objašnjava da se ovaj projekat realizovao kao ishod sporne neutralnosti članaka na Vikipediji. Iako stručnjaci Vikipediju ne smatraju pouzdanim izvorom informacija, ona je i dalje najpopularnija veb-stranica enciklopedije, pa se tako visoko rangira u pretragama na Guglu. Sve do 2012, informacije koje su tamo bile dostupne, prema rečima Demirijeve, bile su užasavajuće netačne i nepouzdane.

“Kada biste u to vreme pretraživali Gugl, članci koji su se pojavljivali na Vikipediji nisu odražavali realnost na Kosovu”, kaže Demiri. “Kosovo je predstavljano kao mesto na kom se rat desio zato što su ga Albanci počeli, a da su Srbi bili žrtve.” Pružanje novih pouzdanih izbora i detaljnih informacija o ratu, istoriji i drugim aspektima Kosova bili su glavni fokus ovog projekta.

Viki Akademija je održala dva izdanja i prikupila veliki broj ljudi i stručnjaka iz različitih oblasti.

“U prvom izdanju Viki Akademije, bilo je oko 40 novih članaka koji su napisani o kulturi i privredi Kosova, pa su tako dodate i mnoge enciklopedijske slike. U drugom izdanju smo počeli da se bavimo gradovima Kosova, pa je tako svaki tim iz određenoga grada trebalo da napiše nešto o tim gradovima”, kaže Demiri, dodajući da svi sada mogu da čitaju pouzdanije onlajn članke o Kosovu.

Prema MSP, sveukupno je bilo 57 novonapisanih članaka na Vikipediji i preko 1.400 novih slika je objavljeno. Međutim, Demiri smatra da postojanje ovih dveju akademija nije dovoljno da bi se poboljšao imidž Kosova, pa tako mora da postoji tim koji se aktivno bavi uređivanjem članaka na Vikipediji.

Arianit Dobroši, prvobitni digitalni diplomata Kosova, bio je, takođe, deo Viki Akademije, zajedno sa svojom grupom “Free Libre Open Source Software Kosova” (FLOSSK), što je grupa koju opisuje kao organizaciju sastavljenu od hakera, “u najpozitivnijem smislu te reči”.

FLOSSK je ranije bio aktivan u poboljšavanju onlajn imidža Kosova na Vikipediji. Oni su učestvovali u dva međunarodna takmičenja: “Wiki Loves Monuments”, za promovisanje spomenika kulture, i “Wiki Loves Earth”, za zaštitu prirodnih dobara.

Prema rečima Dobrošija, uređivanje Vikipedije je težak posao, uglavnom zato što uređivači članaka sa Kosova nisu aktivni. “Danas se i dalje na Vikipediji može naći neki uvrnut sadržaj, jer Albanci nisu aktivni”, kaže on. “Posebno oni sa Kosova. Albanci iz dijaspore su ti koji najviše doprinose.”

Prema njegovim rečima, ako niste aktivni na Internetu, onda će ono što se čita napisati drugi, uglavnom Srbi, pa tako taj sadržaj neće preneti pravu sliku kosovske realnosti danas, ili pravu sliku nedavne istorije Kosova.

Opisujući situaciju sa Viki Akademijom, Dobroši objašnjava da “nakon što smo objavili ove članke na Vikipediji, Srbi su počeli da ih menjaju. Malo je teže održavati te članke, jer je teško da održite ovu zajednicu ‘u životu’. Oni su dosta toga dobrog učinili dok je akademija trajala, ali su se kasnije rasturili”.

Demiri kaže da Fondacija Ipko pokušava da stvori zajednicu koja bi uređivala i održavala članke na nedeljnoj bazi, a u saradnji sa Dobrošijem i njegovom organizacijom FLOSSK.

Arjeta Emra je direktorka Britanskog saveta na Kosovu. Ona je imala ključnu ulogu u projektu Viki Akademije. Emra smatra da je posao vlade da održi obuku za Vikipediju i Gugl, dodajući da bi lobiranje trebalo da bude u kontinuitetu a ne radnja vrste ad hok, kao i da bi lobiranje trebalo intenzivirati sa platformama na drugim jezicima, a ne samo na albanskom i engleskom. Emra dodaje da je Britanski savet promenio svoje polje delovanja i da sprovodi sličnu inicijativu u Albaniji, nadajući se da poboljša sveopšti imidž Albanaca u svetu.

Digitalno Kosovo

Veliko bojno polje za ovu strategiju je bila borba oko koda ISO za Kosovo. Bez koda ISO, koji dodeljuje UN, Kosovo se nije pojavljivalo kao država na mnogim veb-sajtovima. To znači da 1.523.373 korisnika Interneta na Kosovu nije bilo u mogućnosti da koristi broj osnovnih onlajn usluga, uključujući registraciju biznisa, bukiranje avionskih karata i naručivanje robe.

Digitalkosovo.org je veb-sajt pokrenut kako bi se ovo pitanje istražilo do tančina i kako bi se pokušalo da se Kosovo integriše na spiskove država na raznim veb-sajtovima. “Zato što Kosovo nije nabrojano kao država”, kaže Demiri, “bilo je teško kupovati na Amazonu ili prijaviti se na neki univerzitet.”

Oni su otvorili platformu www.digitalkosovo.org, gde su pojedinci slali imejlove ili zahteve za uključivanje Kosova kao države na različite veb-sajtove, univerzitete i druge ustanove putem unapred pripremljenih obrazaca koji su obuhvatili konkretne informacije i detalje potrebne kako bi se njihov zahtev shvatio ozbiljno.

“Platforma je sagrađena tako da sve što čovek mora da uradi jeste da pristupi, prijavi se i napiše imejl organizaciji kojoj želi da ga napiše, pa bi onda ovaj zahtev bio poslat od strane pojedinaca a ne platforme”, objašnjava Demiri. “I naravno, kada dobiju hiljade imejlova od mnogih ljudi, to stvara određenju reakciju, obično povoljnu.”

Ona kaže da su imali uspeha sa aerodromima, univerzitetima (čak i sa Oksfordskim univerzitetom) i svetskim kompanijama, uključujući Adoub, Gugl, Majkrosoft, Dejlimoušn, Linkedin, Amazon i mnoge druge koji su Kosovo stavili na spisak država.

#InstaKosova & AppCamp

Projekat koji je MSP pokrenuo bio je hešteg #InstaKosova, što je onlajn foto-takmičenje u kom je, prema rečima ljudi iz ministarstva, obuhvaćeno 8.000 slika koje su objavili građani Kosova. Ove slike prikazuju životni stil, umetnost i prirodu širom ove zemlje. Odabrane slike su sastavljene i predstavljene kasnije u jednoj monografiji. Ova inicijativa je dvaput održana, jednom 2013. i drugi put 2015.

Treći projekat koji je pokrenula Fondacija Ipko, pod nazivom AppCamp, imao je za cilj da okupi mlade inovatore i developere aplikacija koji bi pravili aplikacije za iOS i Android, čime bi se promovisali kosovska kulturna baština, turizam, hrana i narodna nošnja, između ostalog. Developeri su kreirali i igrice u kojima je prepričavan deo kosovske istorije.

Učesnici su uglavnom bili univerzitetski studenti sa znanjem o pravljenju aplikacija. Iako su učesnici bili talentovani i kreirali neke zanimljive programe, prema rečima Demirijeve, oni su imali loše veštine timskog rada i nailazili su na probleme u finalizaciji svojih projekata. AppCamp je raspušten posle prvog sastanka.

Aktuelno stanje digitalne diplomatije

Otkako su zajednični projekti MSP-a i njegovih partnera završeni, čini se da nije bilo organizovanog digitalnog lobiranja koje bi organizovala država, premda je veb-sajt www.digitalkosovo.org i dalje aktivan.

Strategija MSP-a je predstavila niz preporuka koje bi unapredile kosovsku digitalnu diplomatiju. U strategiji je predviđeno kreiranje Specijalne digitalne jedinice koja bi nastavila da dostiže ciljeve kosovske digitalne diplomatije; od lobiranja do dobijanja koda ISO, preko ciljanja onih koji kreiraju javno mnjenje u zemljama koje ne priznaju Kosovo, do pridruživanju timu za medije u MSP-u, kao i do unapređenja novosti na Fejsbuku i Tviteru. Međutim, ne postoje dokazi za to da je ovakva jedinica kreirana.

U dokumentu se predlaže da se digitalna diplomatija uvrsti u sve radnje ministarstava i ambasada, čime bi se pomoglo u uspostavljanju Nacionalne strategije za digitalnu diplomatiju. K2.0 je kontaktiralo sa MSP-om da bi saznalo o sadašnjim i budućim planovima za digitalnu diplomatiju na Kosovu. Bašmir Džemaj, politički savetnik MSP-a, nam je rekao da vlada ima “krupne planove”.

Ipak, nacrt programa Republike Kosovo za 2015-2018. govori suprotno. U njemu se navodi da su ciljevi digitalne diplomatije “ispunjeni” i premešta pažnju na druga pitanja diplomatije. MSP nije uspeo da pruži dodatne komentare za potrebe ovog članka uprkos brojnim zahtevima Kosova 2.0.

Kada je reč o Strategiji digitalne diplomatije i razlozima zbog kojih njeni ciljevi nisu dostignuti, K2.0 je zahtevalo intervju sa Petritom Seljimijem, ali nakon što je napustio svoj položaj na mesto zamenika ministra spoljnih poslova, on nije bio voljan da odgovori na pitanja.

Imajući u vidu naglasak koji je stavljen na digitalnu diplomatiju, ovakav nedostatak aktivnosti državnih organa deluje iznenađujuć. Lobiranje putem ovog novog sredstva je jeftino, mnogo brže i može doseći veći opseg stanovništva od tradicionalnih diplomatskih aktivnosti. Svi intervjuisani su se složili s time da Kosovo, sa više od 80 odsto svog stanovništva koje ima pristup Internetu, ima ogromne ljudske kapacitete, što potencijalno može da znači da ima mnogo digitalnih diplomata. Ako bi neko njima koordinisao i ako bi ih neko organizovao, ova grupa bi mogla da ima veliki uticaj na međunarodnoj sceni.

Ne postoji sumnja u efikasnost tradicionalnih oblika diplomatije, a kada je reč o okruglim stolovima, diplomatskim sastancima, delegacijama i otvaranju ambasada širom sveta. Međutim, svi ljudi s kojima je K2.0 razgovaralo saglasili su se s time da Kosovo može imati velike koristi od digitalne diplomatije; sve što za to treba jeste volja i manje od polovine sredstava koja se koriste za diplomatske večere. K

Ilustracija: Majlinda Hoxha / K2.0