Treće izdanje DOKU:TECH-a koje se održava za vikend dobilo je svoju krunu serijalom provokativnih govora prošle noći (nedelja, 7. avgust) u Prizrenu. Ova konferencija o tehnologiji koja se održava jednom godišnje, a koja je nastala iz saradnje između Fondacije IPKO i Fondacije SHARE, organizuje se pod kišobranom DokuFesta i nasledila je oštricu aktivizma koju neguje ovaj festival.

Usled prostora na otvorenom u Prizrenskoj ligi i loših vremenskih uslova proteklog dana, prva runda razgovora koja je trebalo da se održi u subotu pomerena je za nedelju, što je značilo da će učesnici biti deo dvostruko većeg broja razgovora poslednje večeri. Veliki prekrivač postavljen je privremeno, što je značilo da će se ovo veče nastaviti kakvo god vreme bilo, iako je kiša padala i nakon što je pala noć.

Redovi ljudi koji su se slili u arenu su međusobno razgovarali dok su čekali da program počne, ili su pak upijali raznobojne animacije koje čine vizuelnu kampanju DOKU:TECH-a, a koje su prikazane na velikom zakrivljenom ekranu.

Kada je veče otpočelo, posetioci su imali priliku da čuju sedmoro posebno biranih govornika od ukupno jedanaestoro njih predviđenih programom. Nakon dva dana iscrpnih master klasova i radionica širom grada, ovi razgovori su zaokružili vikend sa iznenađujućim spektrom tema – jedan TEDx za tehnološku zajednicu.

“Možemo li biti pametniji od bakterija na tacni za ispitivanje?”

Aral Balkan, britanski developer softvera i socijalni preduzetnik koji živi u Švedskoj otvorio je razgovore uputivši tehnološkoj zajednici jasnu i revnosnu kritiku zbog smera kojim se kreće i načina na koji se naša društva i naše institucije bave tim pitanjem. “Bakterije na tacni za ispitavanje će se hraniti hranljivim materijama i njihova populacija će rasti sve dok ne izumru zbog nedostatka hrane”, objasnio je on.

Od njegove prvobitne metafore za ljudsko društvo kao umirujuće bakterije na tacni za ispitivanje, on je nastavio govoreći o sistematskoj neravnopravnosti u kojoj živimo, označivši je kao egzistencijalnu pretnju našoj vrsti.

Balkanova ključna reč večeri je bila “podaci”. Način na koji pristupamo podacima je, prema njegovim rečima, primer ove neravnopravnosti. Kako bi ilustrovao svoju poentu, on je naveo primer Marka Cukerberga koji je izjavio da je “Privatnost mrtva!” dok je kupio četiri kuće oko svoga doma kako bi zaštitio sopstvenu privatnost.

Preko Ind.ie, njegovog malog socijalnog preduzeća koje se bavi socijalnoj pravdom u digitalno doba, Aral, zajedno sa svojom partnerkom Laurom, razvija određene alatke kako bi pokušao da inovaciju usmeri u drugi pravac i zaštiti korisnika od agresivnih podataka koji postoje u obliku “trakera” neke treće strane. On je razvio Better, što je bloker “trakera” i radi na drugim alatkama kao što je uređaj za privatno razmenjivanje poruka – Heartbeat.

“Posadili smo grozno seme, sada raste grozno drveće, a mi se pitamo zašto je voće tako groznog ukusa”, rekao je on. Balkan žali nad trenutnim stanjem u tehnologiji i kaže da sanja drugačije drvo na kom raste mnogo ukusnog voća i koje je dostupno svima.

On u svom radu pokušava da posadi drugačije seme i izgradi most za ljude koji bi se preselili sa “groznog drveta” na njegovo drvo iz snova – most od centralizovanog, kapitalizovanog sveta do njegovog idealnog decentralizovanog, zajedničkog sveta privatnosti i šeringa (deljenja sa drugima, prim. prev.).

Pomoći ljudima da bi sami sebi pomogli

Drugi po redu je bio Sebastijam Mičel iz Ušahidija, inovativne neprofitne firme iz Najrobija koja pruža platformu pojedincima kako bi stvorili svoje onlajn specijalizovane karte putem crowdsourcinga njihovih podataka. Uprkos tome što ga je nervirao neposlušan daljinski za projektor, Mičel je sproveo publiku kroz neke od najvećih pogodaka firme Ušahidi.

Prvobitno nastala usred posleizbornog nasilja 2008. u Keniji i medijskog mraka koji je usledio, Ušahidi je uspela da izveštava o kritičnim događajima po kategorijama i da ih locira, kao što su bili krađa ili silovanje. Pre osam godina, oko 100.000 karata je generisano u više od 160 zemalja, uključujući Kosovo.

“Ono što nas tera dalje da radimo jeste način na koji informacije protiču”, Mičel objašnjava, “pa tako, umesto da idemo odozgo nadole, da nam mediji prodaju informacije, mi hoćemo da idemo odozdo nagore: informacije iz naroda koje dospevaju do naroda. Mi zaista mislimo da je ovo izuzetno efikasan način da pomognemo ljudima da sami sebi pomognu.”

Ušahidi omogućava svima da podnesu šifrovanu poruku koja je geografski označena putem es-em-esa, a koja se potom automatski procesuira i postavlja na kartu koja omogućuje da se situacija na terenu vizuelizuje onlajn. Primeri koje je naveo su vezani za tri ključne oblasti u kojima radi Ušahidi. Sirijski traker, karta na kojoj se nalaze sukobi koji su u toku, može se koristiti u krizna vremena. Egipatska Karta zlostavljanja i indijski Bezbedan grad (SafeCity) omogućuju žrtvama seksualnog zlostavljanja da prijave slučajeve i upozore druge na određena mesta. Na kraju, kenijski Učaguzi osnažio je interakciju između građana i vlade u pripremi za izbore 2013.

Ukoliko je tačan proglas Balkana da tehnologija treba da bude nešto od čega “koristi imaju ljudi i samo ljudi” a ne korporacije, Ušahidi je onda naizgled preživela njegovu osudu. Zaista, Mičel nije bio sklon da pretera u isticanju važnosti te firme. “Jedna stvar koju govorimo svima koji koriste naš softver jeste da, ako mislite da je tehnologija sve u ovom projektu i da može da reši sve vaše probleme, to nije istina. Videli smo da je tehnologija samo 10 odsto nekog uspešnog rešenja.”

Tehnologija pomaže izbeglicama

Drugačiji primer toga kako tehnologija može da osnaži ljude kojima je pomoć potrebna prikazan je od strane jedne dobro poznate ličnosti u svetu tehnologije. Majk Bučer, glavni urednik TechCrunch-a, govorio je o svom radu u organizovanju Techfugees-a, što je skup talentovanih ljudi koji žele da koordinišu međunarodnom tehnološkom zajednicom kako bi ista dala adekvatan odgovor na potrebe izbeglica. Tokom veselog uvoda u kom je opisao svoje socijalno preduzeće, on je objasnio kako su smislili ovo ime: “Tehnologija… refugees (izbeglice)… stani malo… Techfugees!”

Bučer je objasnio kako, zbog njegove velike mreže – na Tviteru ima 126.000 pratilaca – njegov skromni pokušaj je bio da okupi ljude koji slično razmišljaju, pa je ta njegova ideja naišla na izuzetnu podršku. Od prvobitne grupe koja je okupljala 20 prijatelja koji su prvobitno diskutovali o ovoj ideji, nakon samo nekoliko dana nekoliko stotina ljudi je izrazilo želju da pomogne.

“Ja bih najradije govorio o izbegličkoj šansi pre nego o izbegličkog krizi”, rekao je on ispred publike. Ovaj zajednički napor je doveo do toga da se organizuju brojne konferencije i hakatoni (sesija programiranja) sa ciljem pružanja korisnih alatki izbeglicama i organizacijama koje im pomažu. Stotine različitih aplikacija i proizvoda je napravljeno zahvaljujući gotovo 11.000 članova Techfugees-a ili ih koriste nevladine organizacije i same izbeglice. Bučer je ohrabrio sve koji su zainteresovani da se pridruže najbližoj od 27 ‘podružnica’ Techfugees-a i da svoje veštine iskoriste u humane svrhe.

Moralnost protiv ravnodušnosti / idealizam protiv pragmatizma

Započevši dugotrajne razgovore, Balkan, Bučer i Mičel su pozvani na binu da učestvuju u panel diskusiji koja se uglavnom usredsređivala na važnost privatnosti. Na kraju, debata koja je usledila se svela na bitku između morala i ravnodušnosti, ili – u zavisnosti od vašeg stava – između idealizma i pragmatizma.

Balkan je dominirao na panelu, pokušavajući da svoje kolege prizemlji i preispita etičnost njihovih stavova. Bučer je, na primer, naveo uvođenje šifrovanih poruka na WhatsApp-u kao korak napred, ali ga je Balkan podsetio da ova aplikacija i dalje čuva meta podatake (metadata), pre nego što se prisetio kako je bivši direktor NSA-a Dejvid Kol zloslutno priznao pre dve godine da “ubijamo ljude uz pomoć meta podataka”.

Ipak, svi su se na kraju saglasili sa time da je bitno da se privatnost očuva i izrazili nadu da će nove alatke biti napravljene, a koje će poštovati individualna prava, bilo da oni dolaze iz decentralizovanih zajedničkih projekata ili nastaju prirodno iz korporativnih izvora zbog povećane potražnje. Naši podaci bi mogli biti nafta 21. veka, ali budućnost leži u tome kako ćemo sve to upotrebiti.

Jazbina opijuma virtuelne realnosti

Kakvi bi naši životi mogli da budu 2026? Drugu rundu razgovora je započeo Torsten Viderman, osnivač Festivala A Maze koji je proveo 48 sati zaronjen u svetu virtuelne stvarnosti jer se opkladio da će je pronaći. Nadahnut danima kada je koristio LSD, film o izletu u virtuelnu stvarnost koji je napravio možete pogledati onlajn.

Ako sve bude teklo kao po planu, on će uskoro ponoviti ovo iskustvo na jednom elektro festivalu u Meksiku, gde je obećao da će to učiniti polugo u staklenom kavezu. Vizuelna stvarnost se manje tiče impresivnoga gejminga a više potrage za “iskustvima koja vam promene mišljenje”. Dakle, kako ćemo to raditi 2026? Jedna od mogućnosti je jazbina opijuma virtuelne realnosti, sugerisao je on.

Valto Loikanen, finski preduzetnik, bio je taj koji je publiku na DokuTech-u spustio na zemlju sa vrtoglavih visina Vidermanovog izleta u virtuelnu stvarnost. Valto je stručnjak za globalni crowdfunding i tržišta crowdinvestinga. On je održao informativni i tehnički govor o tome kako stvoriti pravilne tehnološke “ekosisteme” koji će omogućiti startapovima da napreduju.

Elektronski stanovnici Estonije

Vrhunac večeri se desio za vreme izlaganja Tobijana Stouna, čiji se prosvetljujući govor usredsredio na estonski program elektronskog stanovanja, što je prvi program ove vrste, a gde je on specijalni savetnik. On je glavne ideje predstavio publici u Prizrenu.

Estonija je, rekao je na konferenciji, “veličine Holandije, sa populacijom Amsterdama”, što znači da njen BDP može tek toliko da poraste. Međutim, Stoun je bio pun reči hvale za vladu koja se prijateljski odnosi prema tehnološkoj zajednici, na čelu sa tridesetšestogodišnjim premijerom Tavijeom Rojvasom koji je preuzeo neverovatni rizik nudeći uspostavljanje “državnog digitalnog boravka” svakome na svetu ko je zainteresovan da vodi svoj e-biznis iz ove baltičke zemlje, a da pritom ne mora da živi tamo.

Novac bi onda, kako su se nadali, ušao u zemlju iz svih ovih biznisa i startapova koji koriste usluge u Estoniji, čak iako bi izbegli da plate porez. Stoun se sa zaprepašćenjem seća Rojvasovih reči, “hajde da vidimo šta će se desiti”. “Vlade to ne rade”, našalio se. “Vlade vole sve da planiraju. One vole da sve liše rizika a da tek onda to nešto bude promašaj.”

Estonija je, kako se ispostavilo, bila zrela za tehnološku revoluciju. Dom Skajpa i TransferWise-a, veliki deo njene dijaspore je radio u Silikonskoj dolini i vratio se u svoju rodnu zemlju da bi preneo veliko znanje. Osim toga, “to je sjajno mesto za rad”, Stoun dodaje, “jer nemate ništa drugo da radite sedam ili osam meseci u toku godine jer je hladno i mračno”.

Nakon Bregzita, Estonija je uspostavila howtostayin.eu, veb-sajt koji savetuje Britance kako da sebe i svoje biznise “zadrže” u okviru EU. Od svog začetka, više od 10.000 ljudi se registrovalo kao e-stanovnik. Međutim, za građane Kosova, ovaj proces je komplikovaniji. Iako se prijava nalazi onlajn, i dalje morate da posetite konzulat kako bi vam proverili pasoš. Za one koji žive na Kosovu, to znači da moraju da otputuju u Beč.

“Ono što je izazovno za vas”, tvrdi Stoun, “jeste da se dovoljno velik broj ljudi prijavi na ovo, pa onda možete da tražite od Estonaca da iz Beča konzulat premeste ovde.” On, naravno, nije mogao da obeća da će ovo uroditi plodom, već misli da je “ovo zanimljiva prilika”.

Ipak, njegova poruka publici na DOKU:TECH-u je bila jasna: “E-stanovanje deluje kao odlična prilika za zemlje poput ove da vode firmu unutar Evropske unije preko bankarstva Evropske unije, sve u čemu Estonci uživaju ćete moći da radite sa vašeg stola ovde, na Kosovu”.

‘Možete sve’

Da bi se ilustrovala estonska agenda “otvorenih ruku”, jedan e-stanovnik je protekle noći došao da bi pokazao kako sjajna prilika to može da bude. Reč je o palestinskom preduzetniku Lami Mansuru.

Mlada i ambiciozna, Mansur je predstavila publici svoju uspešnu priču. Kao studentkinja književnosti koja ima strast za dizajnom, ona je napravila ekipu sa svojim suosnivačem Ismatom Tufahom kako bi stvorili “BOLDKnot”, što je nosivi punjač baterije na privesku, čime su ekspertiza Tufahe i Mansurino oko za dizajn stopljeni u jedno.

Boreći se da uvezu delove koji su im bili potrebni da bi izgradili prototip, a usled graničnih ograničenja Izraela, ovaj par je na kraju kreirao kampanju koja je skupila 70.000 američkih dolara – što je bilo četiri puta više od njihovog cilja.

Poruka koju je trebalo poneti sa ovog razgovora od Mansure je bila jasna: moguće je izgraditi startap čak i “kad nemate resurse, iskustvo, novac, podršku, ništa, od samog početka. Možete sve”.

Roboti su budućnost

Drugu vrstu preduzetnika je predstavljao Uri Aviv, entuzijasta naučne fantastike i, po svojim rečima, pomalo štreber. Aviv je osnivač i generalni direktor Utopije, filmskog festivala naučne fantastike i fantazije, ali na kom postoji i komplementarni naučni program. Njegov govor je istovremeno bio odbrana žanra naučne fantastike i kritika njegovih distopijskih tendencija.

On objašnjava da reč “robot” dolazi od češke reči “robota”, što znači “prisilni rad”. Ona je skovana 1920. od strane češkog režisera Čapeka u njegovoj predstavi “R.U.R.” (Rosumovi univerzalni roboti). Ono što je posebno intrigantno jeste da ova predstava nije bila samo prvi medij u kom je reč “robot” upotrebljena, već je ona i prvo distopijsko delo naučne fantastike, čime se povezivala koncepcija automata i reči “robot” sa nečim što je zloćudno i opasno.

Aviv žali za time što se razvio osećaj tehnofobije, čemu je, smatra on, doprinela naučna fantastika. Upravo zato želi da ohrabri pozitivnu, utopijsku naučnu fantastiku koja će, nada se on, da promeni predrasude kod ljudi.

“Treba nam manje Terminatora”, Aviv tvrdi, “a više Samanti [‘Her’], Data [‘Star Trek’] i TARSova [‘Interstellar’].” Njegov festival slavi “ono što je moguće, nemoguće, suludo i apsurdno”. Tehnologije i inovacije se ne bi trebalo plašiti, insistira on – roboti jesu budućnost.

Nakon četvoročasovnog tehnološkog maratona, DOKU:TECH 2016 se približio kraju, dok su oni koji su prkosili vremenskim prilikama kući poneli nove ideje, nove poglede i, vrlo verovatno, e-stanovanje u EU. K

Fotografije: Fikret Ahmeti / K2.0.