Hoćeš-nećeš, opet sam tu!

Eris je izašao na terasu da zapali cigaretu sa Rronom, kolegom iz predstave. Samo pre dva dana, Eris se video sa Lorikom i išli su zajedno na drugu predstavu. Eris mu nije spominjao večerašnju žurku — nagovarao ga je da dođe na njegovu predstavu umesto toga. Znao je da je bolje da pred Lorikom ne spominje žurku u Orchidu.

Požurio je da završi cigaretu, jedva čekajući da se pridruži Loriku za stolom.

U naletu neopisive radosti, Eris je svom starom prijatelju ušao u zagrljaj sa šarmantnim žarom: “Moja druga polovina je tu, ljudi! Cmok, cmok!” Ta izjava, podjednako puna nežnosti i glume, savršeno je oslikavala njihov odnos — razigran, izražajan i totalno u Erisovom fazonu.

Lorik se na trenutak zaustavio i bacio pogled ka Rronu, jasno pokušavajući da skrene razgovor u drugom pravcu. “Pa, šta to imamo ovde? Nova faca?”

“Ćao, Lorik!”, odgovori Rron, znajući Lorika samo iz priča koje mu je Eris pričao.

Eris, koji nije mogao da propusti priliku da se malo istakne, doda: “A ovo ti je Zana, još jedna bestica koju moraš da upoznaš”, vodeći računa da Rron bude pravilno uveden u društvo.

“Zdravo svima!”, pozdravi Rron sada čitavu grupu.

Tura šotova stigla je za tren, kao da je barmen već znao da će je naručiti. Dok se razgovor polako prebacio na predstavu i kako su malo po malo otkrivali više o Rronu, radoznali Eris se nagnuo ka Loriku i upitao: “I, šta kažeš za mene u predstavi? Budi iskren — jesam li bio previše dramatičan?”

“Primite uzdravlje!” viknu Lorik podižući čašu. “Za Erisa, koji uvek voli da bude dramatičan — a to mu i ide od ruke na sceni.”

Eris baš i nije bio oduševljen Lorikovim odgovorom, još mu je smetalo što Lorik više obraća pažnju na Rrona. Nervozan, povuče Zanu sa strane, kao da hoće nešto da kaže, ali se ućuta. “Pričaću sa njim. Možda sutra. U četiri oka.”

Zana, umorna od večitih peripetija između Erisa i Lorika, dala je predlog: “Koja je poenta biti ovde ako ne da se dobro provedemo? Hajde, ubacimo se među ljude i zađuskajmo do zore. Dobro je za dušu.”

“Sjajna ideja”, odgovori Eris vesele naravi. “Ali samo na kratko.”

Lorik nije skidao pogled sa Rrona. Svakom minutom, sve manje je obraćao pažnju na razgovor za stolom. Sasvim slučajno, Rron — visok, mršav i potpuno nesvestan Lorikove zainteresovanosti — seo je pored njega.

Rron je znao za Lorika, ali nikad se nisu sreli. Lorik je osećao tiho uzbuđenje — znao je da mora pažljivo da se kreće, jer poznaje Erisa previše dobro, i da bi mu moglo zasmetati ako se približava njegovom kolegi iz ekipe. Ipak, duboko u sebi želeo je nešto pravo i trajno. Žudeo je za nečim dubljim, ne samo za površnim vezama ili prijateljskim ćaskanjem. Hteo je vezu koja će potrajati, koja može da raste, stabilna i iskrena.

“Stigla pića”, najavi Lorik dok su im konobari donosili tekilu u čašicama, pa redom koktele — sex on the beach i obilje vodka sour-a.

“Vidiš taj sjaj u očima dok plešu?” rekao je Rron neočekivano. “Baš lepo ide uz smeh, piće… Sećam se svog prvog puta ovde — nestvarno, a opet oslobađajuće.”

Osmehnuo se Loriku, zadovoljan sopstvenim rečima, pa ispio piće do kraja.

“Vidimo se”, dodao je uz osmeh, kao da nagoveštava da bi sledeći put možda bilo više prilike za razgovor.

Lorik je odmah pozvao konobara i naručio još jednu turu šotova. “Zašto da ne?” rekao je razočaranim, ali odlučnim glasom. “Možda mi bude zabavnije pijan da gledam gomilu kako đuska, nego da sedim razočaran.” U njegovim rečima osećala se doza očaja, kao da je Rronov odlazak u njemu probudio osećaj neuspeha.

Dramatični bestiji

Fiktivni prikaz jedne večeri u izlasku.

Duggi Nokaj

Dramatični bestiji

Fiktivni prikaz jedne večeri u izlasku.

Duggi Nokaj