U decembru 2016, u većini velikih kineskih gradova, debeli sloj smoga je primorao hiljade ljudi da se privremeno isele u ruralna područja, gde je vazduh čistiji. Analizirajući ovaj fenomen u članku “Lekcije od vazduhokalipse”, istaknuti slovenački filozof Slavoj Žižek, govori o tome kako su kineske vlasti pokušale da “normalizuju” vanrednu zagađenost: “Ono što, možda, najviše iznenađuje u ovoj ‘vazduhokalipsi’ jeste njena hitra normalizacija: Kako vlasti više nisu mogle da negiraju postojanje problema, one su uspostavile procedure koje bi nekako dozvolile ljudima da nastave svoje svakodnevne živote tako što će imati nove rutine, kao da je katastrofalni smog samo još jedan deo života”.
Zar se isto to nije desilo i na Kosovu? Podaci svih pokazatelja zagađenosti vazduha — koje su kosovskoj Agenciji za zaštitu okoline obezbedili Peer Educators Network (PEN), Pokret nauke za promene i Ambasada SAD — pokazali su skandalozno visoke stepene zagađenosti vazduha u ovoj zemlji. Iz naših merenja smo zaključili da je zagađenost u centru Prištine gora nego ona u komšiluku Arberia, gde je Ambasada SAD sprovela svoja merenja. Ovo dokazuje da ne stoje argumenti Ministarstva ekologije i prostornog planiranja o Arberiji kao području zagađenijem od gradskog centra; oni su pokušali da ponište podatke Ambasade SAD.
Pokušaji nadležnih vlasti da “normalizuju” nenormalnu situaciju zagađenosti vazduha su išli toliko daleko da je ministar ekologije i prostornog planiranja, Ferat Šalja, dao skandaloznu izjavu u intervjuu na televizijskom tok-šou “Me Erëzen” koja je emitovana početkom decembra 2016. “Situacija nije onoliko loša koliko je bila u prethodnim godinama”, rekao je Šalja počevši svoje obrazloženje. On je nastavio svoje izlaganje rekavši da “imamo situaciju koja postoji već godinama i ona i dalje ima gotovo iste parametre”. Neporekavši stepen zagađenja, ministar je, štaviše, rekao da trenutni stepen zagađenja “moglo bi se reći, ima niže parametre nego u prethodnim godinama”.
“Godišnji prosek za prekoračenje dnevnog praga zagađenosti je bio 75 dana prošle godine, dok smo ovaj prag ove [2016] godine prekoračili samo tokom 35 dana, a nije mnogo dana ostalo do kraja godine. Dakle, generalno govoreći, prema statističkim podacima, za 50 odsto bolje stojimo u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je opipljiva, merljiva, naučna i sudska činjenica, i za ovo preuzimam potpunu odgovornost.”
Kao prvo, ministar Šalja kaže na početku svoje rečenice da “situacija i dalje ima gotovo iste parametre”, dok kasnije kaže da “prema statističkim podacima, za 50 odsto bolje stojimo u odnosu na prethodnu godinu”. Ministar Šalja bi trebalo da zna da 50 odsto čini polovinu neke vrednosti, dakle, kako on to voli da referiše, “naučno”, situacija u 2015. nije ista kao ona u 2016. godini.
Kao drugo, ministar Šalja kaže, “uzimajući u obzir sve relevantne i pouzdane statističke podatke naših institucija…”, pokušavajući da sugeriše da su samo podaci Ministarstva ekologije “pouzdani” i da su svi ostali podaci nepouzdrani (setite se da su podatke o zagađenosti vazduha u Prištini objavili PEN, Pokret nauke za promene i Ambasada SAD u Prištini). Moramo da podsetimo ministra Šalju da su izveštaji Evropske komisije o napretku, tri godine zaredom (2014, 2015. i 2016.), uputili najoštrije kritike zbog rada institucija, rekavši da “manjak održavanja opreme za merenje i njihovo nepravilno kalibrisanje jesu i dalje krupna pitanja, jer direktno utiču na kredibilnost podataka”.
Kao treće, ministar Šalja na kraju svoje izjave kaže da je činjenica da je situacija u 2016. bila bolja za 50 odsto nego u prethodnoj godini “opipljiva, merljiva, naučna i sudska činjenica, i za ovo preuzimam potpunu odgovornost”. To pokazuje da je logika ministra sledeća: ‘Problem je nasleđen i, kao takav, mi za njega nismo odgovorni, ali radimo u pravom smeru’.
Imajući u vidu da je u prethodnoj godini situacija bila lošija za 50 odsto, ko bi trebalo da za to bude odgovoran? Deca i drugi građani izloženi takvoj užasnoj zagađenosti i neobaveštavanje istih na korektan i pravovremeni način o rizicima u vezi sa zagađenjem mogu se protumačiti kao krivično delo, te bi trebalo zahtevati da bivši ministar i aktuelni ministar preuzmu odgovornost. Ili, pak, ministar to ne može da “izračuna naučno i sudski”.
Alternativne mere PEN-a i Pokreta nauke za promene
Dok ćute oni koji su odgovorni, mi izlazimo na teren da istražimo istinu. Dok oni koji su odgovorni pokušavaju da normalizuju situaciju, mi predstavljamo alternative koje pokazuju vanrednost situacije. Dakle, tako što rad usmeravaju ka istraživanju i lokalnom nadgledanju zagađenosti vazduha, od januara 2017, aktivisti iz PEN-a i Pokreta nauke za promene sprovode sistematska merenja (dvaput dnevno: prepodne i popodne) unutar i van Osnovne škole “Faik Konica” u Prištini, zahvaljujući izvanrednoj saradnji sa osobljem škole.
Zašto smo odabrali ovu školu? Iz tri razloga: Prvi je taj što je područje u kom se nalazi ova škola jedno od najzagađenijih područja zbog visoke gustine saobraćaja; drugi je zbog toga što su deca jedna od grupa koje su najranjivije u odnosu na zagađenost i na njih ista najviše utiče — njih nadležene institucije nisu obavestile o ovome; kao treće, jer se ispitivanjem zagađenosti na lokalu ne bavi nijedna druga institucija ili vlast.
Koristeći digitalnu opremu, kao što je Airbeam, Dylos DC 1700 i difuzne cevi, koja se unapred kalibriše sa opremom koju je obezbedila Ambasada SAD iz Prištine, aktivisti su ispitivali i nadgledali zagađenost vazduha, ili specifično govoreći, PM2.5 čestice (mikročestice sa prečnikom od manje od 2,5 mikrometra koje povećavaju predispoziciju za kardiopulmonalne i respiratorne bolesti, kao što su hronični bronhitis ili čak rak pluća).
Od merenja koja su sprovedena u Osnovnoj školi “Faik Konica” i oko nje, od 25. januara do 6. februara 2017, zagađenost vazduha opasnim mikročesticama bila je preovlađujuća gotovo svakoga dana (od između 151 do 200 mikrograma po kubnom metru) i u skladu sa indeksom o kvalitetu vazduha koji koristi američka Agencija za zaštitu životne okoline, ova vrsta zagađenja se kategoriše kao “nezdrava”. Jedini periodi koji nisu obuhvaćeni jeste popodne 3. februara 2017. i celi 6. februar 2017, kada je zagađenost vazduha PM2.5 mikročesticama pala na prosečni nivo.
Učenici O.Š. “Faik Konica” u opasnosti da budu otrovani
Prema gorenavedenim podacima, postoje jasni dokazi koji pokazuju da su učenici O.Š. “Faik Konica” u Prištini stalno izloženi riziku da budu otrovani, posebno u danima kada je smog preovlađujuć, a kao rezultat visokog stepena zagađenosti vazduha. Brojni izveštaji i brojne studije renomiranih institucija, univerziteta i centara pokazuju da izlaganje dece tako visokim nivoima zagađenosti vazduha štetno deluje na zdravlje dece.
Ovo je spisak posledica koje bi učenici O.Š. “Faik Konica” mogli da imaju kao ishod izloženosti zagađenom vazduhu.
- Prema studiji iz 2015. koju je sprovelo 17 istraživača sa šest evropskih univerziteta: “Deca koja pohađaju škole u kojima postoji visoki nivo izloženosti zagađivača vazduha poteklih iz saobraćaja motornih vozila vremenom imaju manji rast u kognitivnom razvoju [od one dece koja pohađaju škole sa nižim nivoom izloženosti].”
- Informacije koje je prošle godine objavila Svetska zdravstvena organizacija: “Zagađenost malim česticama ima zdravstvene posledice čak i u vrlo malim koncentracijama — dosad nije identifikovan prag ispod koga ne postoji opasnost po zdravlje.”
- Detaljan izveštaj Kraljevskog koledža lekara o efektima zagađenosti vazduha na decu došao je do saznanja, između ostalog, i o sledećem: “Deca koja žive u visoko zagađenim područjima imaju četiri puta veće šanse da imaju umanjenu plućnu funkciju kada odrastu” i “Izloženost zagađenom vazduhu može da utiče na mentalni i fizički razvoj kod dece.”
Imajući u vidu naučne i sudske kalkulacije ministra Šalje, pozivamo ga da preuzme potpunu odgovornost i da odmah preduzme mere protiv zagađenja vazduha, a da posebno informiše i zaštiti decu. Pozivamo i druge škole da uzmu merenja za svoje učenike. Inače, mi ćemo u predstojećim mesecima proširiti našu saradnju sa drugim školama, jer smatramo da se “demokratizacija vazduha” dešava samo kada imamo sveobuhvatno i realno angažovanje društvenih grupa na lokalnom nivou i podjednako učešće građana, predstavnika institucija, nezavisnih stručnjaka i aktivista.
Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.