U prvim posleratnim godinama, rad sportskog novinara na Kosovu bio je izazovan sam po sebi. Brojni slučajevi nasilja — od strane klupskih zvaničnika i navijačkih grupa — stalno su bili u pratnji ove profesije.

Edmond Tači (Thaci), potpredsednik Udruženja profesionalnih sportskih novinara Kosova (UPSNK), tvrdi da je situacija sada bolja za sportske novinare, uprkos nekim manjim, uglavnom tehničkim, preprekama.

Međutim, Driton Ljatifi (Latifi), sportski novinar sa dugogodišnjom karijerom, tvrdi da, iako je stvoren utisak da se poboljšavaju uslovi rada sportskih novinara, situacija je i dalje vrlo teška — i neophodno je skupiti hrabrost da se preduzmu rizičnije istrage o sportu na Kosovu.

UPSNK ima 116 članova, svi su novinari, fotoreporteri i kamermani koji prate sportske događaje. Iako je ova organizacija osnovana odmah po završetku rata, udruženje nije imalo svoj kontinuitet i mandat njegovog upravnog odbora nikada nije sasvim ostvaren. Međutim, aktuelni upravni odbor na snazi je od 2015. i trebalo bi da završi celi mandat 2019.

U razgovoru sa K2.0, potpredsednik odbora, Tači, izjavio je da, suprotno drugim oblastima, kao što su politika ili privreda, sportski novinari imaju manje prepreka. “Posebno u proteklim godinama, broj pretnji upućenih sportskim novinarima dramatično je opao, iako i dalje postoje neke sporadične pretnje”, rekao je.

Potpredsednik Udruženja profesionalnih sportskih novinara, Edmond Tači, kaže da ima slučajeva pretnji upućenih novinarima, ali su oni sada slabije prisutni. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Otkako je odbor formiran, bilo je tri slučaja kada je reagovao, u koje su uključeni novinari kojima je zabranjen ulazak na stadione, kao što je stadion ‘Adem Jašari’ (Adem Jashari) u Mitrovici i Palata omladine i sporta u Prištini, gde je Košarkaški klub Priština pokušao da zabrani pristup svim novinarima KTV-a. Prema Tačijevim rečima, posle intervenisanja UPSNK, sve je rešeno.

Potpredsednik nije priznao da je bilo nekoliko slučajeva pretnji upućenih novinarima, ali je insistirao na tome da te pretnje nisu bile ozbiljne. “Ranije su bile učestalije, ali su sada manje učestale”, izjavio je on za K2.0. “Od 2015. naovamo, bilo je slučajeva u kojima su novinari pozivani na privatne brojeve, ali ljudi nisu upućivali ozbiljne pretnje.”

Ipak, on je pomenuo da se pre više godina pojavio “slučaj pretnje koji se tiče Fudbalskog kluba Priština, privatizacije i klupskih računa — ali nije bilo ozbiljnih pretnji koje bi ugrozile život novinara”.

Ljatifi je bio novinar koji se bavio slučajem koji je obuhvatio privatizaciju FK Priština. On je rekao da je dobio pretnje posle objavljivanja članka na ovu temu, ali dodaje da ne bi sebe doveo u iskušenje da pretpostavi da se sve dogodilo samo zbog ovog slučaja. “Ostavio sam pravosudne vlasti da se bave ovim problemom”, izjavio je on za K2.0. “Iako nisam dobio dodatne odgovore od njih po ovom pitanju, četiri i po godina nakon što sam prijavio [pretnje].”

Ljatifi smatra da je Udruženje kosovskih novinara moglo da učini više u tom smislu i da ga je ova situacija još više približila odustajanju od ovog zvanja, rekavši da se nije sasvim osećao zaštićeno od zakona.

“Ovo utiče na rad svih sportskih novinara”, rekao je. “Bilo je telefonskih poziva, es-em-esova, pretnji fizičkim nasiljem, svakojake stvari. I, naravno, bilo je situacija u kojima sam se, kao u mnogim drugim, zapitao da li vredi nastaviti da pišete o ovim problemima u kosovskom sportu, kada nemate osnovnu zaštitu.”

Moć i sport

Priroda sporta — posebno fudbala i, u nekoj meri, košarke na Kosovu — znači da su mnogi klubovi posredno ili neposredno povezani sa politikom ili krupnim biznisom. Zbog toga je javnost ostavljena da se pita da li ovi moćni ljudi utiču na sport, ali i koliko su novinari slobodni da izveštavaju o ovoj temi.

Edmond Tači kaže da je postojala tendencija da određeni klubovi vrše odmazdu protiv novinara zbog pisanja, pokušavajući da ih zaustave da uđu na stadion. Ipak, on kaže da oni, na sreću, nisu ovo postigli.

Sportski novinar u Klanu Kosova, Jon Ajeti, saglasan je sa ovim: “Koliko ja znam, nema takvih prepreka”, izjavio je za K2.0. “Govorim o sportskom studiju Klana Kosova i mogu da kažem sa sigurnošću da nikada nismo osećali pritisak od klupskih vođa, samo saradnju, iako su se oni s vremena na vreme žalili našem studiju zbog nekih naših izveštaja.”

Driton Ljatifi veruje da se o spregama između krupnih biznisa, politike i sporta retko kada izveštava zbog straha od reperkusija. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Ipak, Driton Ljatifi ima drugačiji stav. On kaže da postoji direktna veza između sporta, politike i biznisa. On tvrdi da je, od kraja rata, bilo nekoliko faza upliva u kosovski fudbal od strane grupa koje su radile za sopstveni interes umesto za sport, uključujući kriminalne gangove.

“Imali smo inicijalnu fazu — ratne komandante i o njihovom uticaju na fudbal često se govorilo u društvu. Zatim smo imali političke implikacije kroz određene grupe, kao i direktan uticaj politike na opštinskom nivou”, kaže Ljatifi.

On naglašava slučaj privatizacije FK Priština, gde, iako je Ljatifi obavestio javnost o onome što se događalo, nažalost nije bilo drugih istraga. “Čak su i neke reakcije mojih kolega novinara bile mlake”, rekao je. “Oni nisu dodatno zalazili u ovu temu.”

Ljatifi kaže da su mnoge njegove kolege koje bi htele da razviju istraživačkiji stil novinarstva, ali se boje situacije u kojoj bi se našli, zabrinuti za svoju bezbednost i za moguću osvetu. “Nadam se da će bolji dani doći — mladi ljudi sa većom posvećenošću profesiji”, rekao je novinar.

Dok je Ljatifi zabrinut za budućnost istraživačkog novinarstva, Ajeti naglašava probleme u sadašnjici koji se tiču prozaičnijeg, svakodnevnog izveštavanja. Prema njegovom mišljenju, uslovi u kojima rade sportski novinari nisu dobri iz više razloga, uključujući one tehničke prirode. U vreme kada su stadioni građeni na Kosovu, nije bilo predviđeno da na njima boravi veliki broj novinara.

Novinar Jona Ajetija gađan je u glavu kamenicama na podujevskom stadionu na kraju utakmice. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

U stvari, Ajeti je i sam bio žrtva slabih tehničkih uslova za obavljanje posla sportskog novinara. Prošle godine je pogođen u glavu na podujevskom stadionu, nakon održavanja polufinalnog meča Kupa Kosova između Lapija (Llapi) i Drenice.

“Pri kraju meča, zajedno sa mojim kolegom, kamermanom Aljbanom Belopojom (Alban Bellopoja), uputili smo se ka svlačionici igrača, gde obično radimo intervjue”, izjavio je ovaj novinar. “Međutim, na putu ka tom mestu došlo je do prepirke između dveju grupa navijača. Lapijevi navijači su počeli da bacaju kamenice i jedan kamen me je pogodio u čelo!”

Ajeti dodaje da su problemi još frekventniji van Super lige Kosova, na nižim nivoima. Međutim, novinar tvrdi da je primanje lokalnih saveza u međunarodna udruženja promenilo pristup klubova, jer oni sada znaju kakav je značaj poštovanja uslova za novinare i potrebe za stvaranje dobrog imidža.

On se nada da su pristupanjem evropskom savezu počeli da razumeju kako treba stvoriti uslove za novinarsko izveštavanje. Edmond Tači je saglasan sa Ajeti. On kaže da je ovaj prijem “pomogao u tome da se podigne svest klubova, a u fazi licenciranja stadiona od strane Uefe (UEFA), posebno mesto za boravak novinara biće uslov”. Ipak, prema mišljenju Ljatifija, ove praktične promene nisu dovoljne da bi se doprinelo značajnim opštim promenama.

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

„Ovaj prilog je podržala Misija OEBS-a na Kosovu. Mišljenja i stavovi izraženi pripadaju Kosovo 2.0 i ne odražavaju nužno mišljenja i stavove OEBS-a.“