Prema kosovskom Zakonu o autorskim pravima, korišćenje nečijeg dela bez saglasnosti autora je protivzakonito. Težeći način da se izbori sa potencijalnom zloupotrebom materijala koji su zaštićeni autorskim pravima, Kosovo je januara 2013. osnovalo Radnu grupu protiv piraterije. U grupi su predstavnici kosovske policije, Carine, Tržišne inspekcije i Agencije za upravljanje oduzetom imovinom.

Tokom javnih diskusija o autorskim pravima, naglašavano je da se zakon na Kosovu ne sprovodi dobro, pa problemi, kao rezultat toga, rastu, posebno u svetu umetnosti.

Međutim, već smo godinama svedoci globalne tendencije diskutovanja i preispitivanja pojma autorskih prava. Autorski materijali se uveliko i nezakonito distribuišu širom Interneta, dok se pravo na pristup znanju ili ‘demokratizacija znanja’ koriste kao opravdanje za ovakvo postupanje.

Slučaj trojice Šveđana, Petera Sundea (s kojim je K2.0 uradilo intervju), Gotfrida Svartholma i Frederika Neja, kreatori Pirate Bay, web stranica koja omogućava besplatno preuzimanje filmova, otvorio je sveevropska raspravu o autorskim pravima i intelektualnoj svojini. Slučaj je postavio novi presedan u vezi sa zaštitom autorskih prava nad umetničkim delima, a koja su bila u nikad većoj opasnosti. Način na koji je Pirate Bay funkcionisao, gde je filmove postavljao ko god ih je posedovao, učinio je teškim da se ovom fenomenu stane u kraj.

Nakon protesta održanih u mnogim evropskim gradovima za zaštitu ove stranice, trojicu ‘pirata’ je sud u Švedskoj 2009. godine osudio na po godinu dana zatvora i oko 2,7 miliona evra kazne, a na osnovu optužnice koju je podneo moćni Hollywood film studios tvrdeći da su pretrpeli milionsku štetu u dolarima.

Međutim, ova kazna nije zaustavila rad Pirate Bay jer oni nastavljaju objavljivati filmove širom sveta. Grupa koja stoji iza ove ideje, poznata kao “The Pirate Bay Away From Keyboard”, opravdava svoje radnje ističući demokratsko pravo na pristup umetničkim i naučnim delima. Internet omogućava trijumf ovog prava, koje je bilo odsutno godinama, i trebalo bi da se potpuno iskoristi.

‘Demokratizacija’ znanja na Kosovu

Web stranica Shfletuesi.com, osnovana maja 2015., bila je inicijativa koja je omogućavala besplatan pristup stotinama albanskih knjiga koje su skenirane. Shfletuesi je imao knjige iz brojnih oblasti, uključujući književnost, filozofiju, sociologiju, psihologiju, istoriju, ekonomiju i novinarstvo. Web stranica je imala i fejsbuk-grupu sa oko 5 hiljada članova, čime je olakšana distribucija informacija o knjigama u ponudi. Svi su imali priliku objaviti knjige u elektronskom formatu, omogučujući stvaranje šire mreže za distribuciju i pristupanje knjigama.

Međutim, Shfletuesi.com je januara 2016. zatvoren bez jasnih naznaka o razlozima.

K2.0 je stupio u kontakt sa administratorima web stranice putem Fejsbuka, pitajući ih o funkcionisanju stranice i njenom zatvaranju. U pisanom odgovoru, Shfletuesi je objasnio da njihova inicijativa svoje uporište ima u ekonomskoj situaciji na Kosovu i nedostatku mogućnosti za mnoge ljude (posebno studente i mlade) da kupuju knjige zbog finansijskih okolnosti u kojima se nalaze. Dodaju da su nadahnuti međunarodnim stranicama sličnog formata.

Stranicu je kreirao tim četvoro studenata: tri administratora i web dizajner. Većina objavljenih knjiga je bila u njihovom vlasništvu, oni su ih pretvorili u PDF dokument, a onda distribuisali. Svesni da su njihove radnje protivne zakonu, dobijajući pretnje od izdavačkih kuća i drugih pravnih organizacija, znali su da će organi gonjenja uskoro stupiti u kontakt s njima.

Pored toga, finansijski aspekt održavanja stranice je postao isuviše zahtevan za ove studente, kao i vreme koje je bilo potrebno da se stranica drži operativnim. Suočeni sa zakonskim sankcijama, visokim troškovima i ograničenim vremenom, odlučili su zatvoriti web stranicu. Ipak, u saopštenju za K2.0, tim je izjavio da je to samo privremeno i da će uskoro nastaviti svoje delovanje.

Nisu samo knjige piraterisane na albanskom govornom području, nego je istim pogođena i kinematografija. Godinama postoje mnoge stranice koje nude filmove sa albanskim prevodima. U stvari, svetske premijere filmova su, obično, spremne za preuzimanje sa Interneta u relativno kratkom vremenskom periodu. Ovi filmovi su dostupni čak i u visokoj rezoluciji!

Broj filmova dostupnih na ovim stranicama se broji u hiljadama; samo Filma24.tv ima više od 2.500 filmova sa albanskim prevodom. Fejsbuk-grupa povezana sa ovom web stranicom (pre nego  ju je sam Fejsbuk zatvorio) imala je više od 150.000 članova, dok je novoosnovana grupa već dostigla 22.000 članova.

Administratori stranice su izjavili za K2.0 da njihove aktivnosti ne generišu prihode: “Sa ovakvim stranicama i albanskim korisnicima ne može se zaradit novac”, otkrivaju nam oni.

Umesto toga, motivacija za održavanje ove stranice je njihova strast prema filmu. Stranica preživljava zahvaljujući doprinosima ljudi koji volonterski obezbeđuju prevode. Ali, ona je puko sredstvo za distribuciju. Sami filmovi su dobijeni preko međunarodnih web stranica koji skladište video-sadržaj, sve što je ostalo jeste obezbeđivanje prevoda i opostavljanje filmova na web stranicu.

Rat protiv piraterije i demokratizacije znanja

Na Kosovu postoje različita mišljenja o autorskm pravima i ‘demokratizaciji’ znanja. Dok su predstavnici institucija na sebe preuzeli zakonsku obavezu da zaštite prava autora, aktivisti civilnog društva se bore za demokratizaciju znanja. Oni se protive Zakonu o autorskim pravima posebno zbog socio-ekonomske situacije koja, prema njihovom mišljenju, isključuje mnoge ljude da pristupe znanju.

Fitim Saljihu, aktivista Studentskog kluba za politike koji deluje na Univerzitetu u Prištini, smatra da su autorska prava u nesaglasju sa ‘demokratizacijom’ znanja, jer se tako velikom broju ljudi ograničava pristup znanju. Pominje primere knjiga, rekavši da, ko god ima autorska prava, na jedan ili drugi način onemogućuje slobodan pristup nekoj knjizi, određuje cenu koju smatra prikladnom ne uzimajući u obzir da li je ta cena pristupačna na lokalnom tržištu.

Govoreći o terminu ‘demokratizacije znanja’, Saljihu objašnjava da reč ‘demokratija’ sama po sebi znači da celo stanovništvo mora imati pravo da se pita prilikom donošenja odluka. “Demokratizacija znanja implicira da čitava populacija mora imati pristup znanju”, kaže on.

Aktivista Studentskog kluba za politike, Fitim Saljihu, kaže da je demokratizacija znanja na Kosovu nužna zbog socio-ekonomskih okolnosti u ovoj državi. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Međutim, Valjon Kaštanjeva, šef Kancelarije za autorska prava i srodna prava u Ministarstvu kulture, omladine i sporta (MKOS) na Kosovu, stoji pri stavu institucija da piraterija sprečava kulturni razvoj u državama. On dodaje da je zakon koji reguliše ovo pitanje zasnovan na međunarodnim zakonima, čiji su kreatori pažljivo razmotrili potencijalne probleme koji mogu da se dese u primeni.

Kaštanjeva je izjavio za K2.0 da je odlučnost lokalnih institucija u borbi protiv piraterije zasad pokazana na delu, posebno posle osnivanja Radne grupe protiv piraterije koja je imala značajne rezultate.

Radna grupa je do 2016. zaplenila 40.000 piratskih materijala, uglavnom ce-deova sa muzičkim ili filmskim sadržajem, ali i primerke knjiga. Međutim, u protekle dve godine, stepen zaplenjenog materijala je drastično opao (oko 3.000 materijala je zaplenjeno 2016. godine), što upućuje na to da se, makar prema mišljenju Kaštanjeva, situacija na terenu popravlja.

Valjon Kaštanjeva, šef Kancelarije za autorska prava u MKOS-u, smatra da bi autore trebalo kompenzovati za njihov rad ili će oni prestati da stvaraju. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Prema Kaštanjevu, suština pitanja piraterije je regulisanje kosovskog tržišta, ali on smatra i da intelektualne, umetničke i kreativne oblasti cvetaju iz toga: “Autorska prava imaju cilj da stimulišu književnu i umetničku kreativnost, te da ponude nadoknade autorima”.

Kaštanjeva objašnjava da je kosovski zakon o autorskim pravima bio zakonski uslov koji se mora ispuniti u skladu sa direktivom EU. Prema Saljihuu, ovo usklađivanje sa zakonima EU stvara grešku koja se često ponavlja, jer se zakoni uzimaju kao predložak iz država-članica EU, a da se pritom ne kontekstualizuju u skladu sa socio-ekonomskim uslovima na Kosovu, te da to posebno važi za autorska prava.

Saljihu smatra da diskusija o demokratizaciji znanja treba da krene drugim smerom, jer ograničavanje diskusije na zakone samo ograničava debatu. “O tome moramo diskutovati tako što ćemo se zapitati da li je, u principu, ispravno da fizičko ili pravno lice drži znanje kao taoca, daleko od narodnih masa”, kaže on.

Saljihu veruje da primena takvog zakona vodi u veću opasnost; mogućnost da će, u 21. veku, veliki deo stanovništva biti isključen od pristupa znanju. Prema njegovom mišljenju, tako se stvara monopol znanja kroz autorska prava; gde određene imućne osobe čuvaju znanje kako bi stvorile još više bogatstva.

Kaštanjeva je saglasan da je pristup znanju važan, ali smatra da moramo razumeti ograničenja koja dolaze sa zaštitom autorskih prava, a koja postoje samo zato što autori, ili ljudi koji su uradili nešto, moraju biti kompenzovani. “Ako stvaraoci ne budu finansijski kompenzovani, niko ne može biti siguran da će nastaviti svoje stvaralaštvo”, izjavio je.

Saljihu se ne slaže s ovim i kaže da, kako bi stvorila snažan stvaralački sektor, država mora kreirati bolje uslove za studente i mlade ljude, uključujući otvaranje novih mogućnosti za pristup znanju. On smatra da se to može učiniti ulaganjem u biblioteke i subvencionisanjem izdavačkih kuća.

Ministarstvo je svesno ovih potreba, ali Kaštanjeva smatra da ne zavisi sve od Vlade. “Ne možemo očekivati od autora da besplatno dele knjige”, kaže. “To bi bilo kao kada bismo zamolili nekoga ko ima prazan stan da ga besplatno ustupi nekome samo zato što ima mnogo ljudi koji nemaju smeštaj. Pravo na stanovanje je važno, kao što je i pravo na pristup znanju, ali moramo da imamo na umu da je pravo na imovinu ustavno pravo.”

Međutim, prema Saljihuovom mišljenju, distribucija materijala sa intelektualnim sadržajem mora da se razume kao rat protiv nepismenosti. “Pre nekoliko decenija je objavljen rat protiv nepismenosti. Danas moramo shvatiti da se koncept nepismenosti promenio”, kaže. “Danas možete naučiti čitati i pisati, ali te veštine u ovom svetu nisu dovoljne.”

Saljihu ovo vezuje za evoluciju životnih okolnosti, rekavši da dinamika i zanimanja zahtevaju veći i stalni pristup novom znanju. On uviđa i protivurečnosti u zakonu o autorskim pravima, ističući istraživanje koje je sprovela ekonomistkinja Mariana Macukato koja naglašava da je 85 najvećih izuma 20. veka poteklo iz javnih institucija, pa su onda ti izumi patentirani od korporacija ili pojedinaca koji su od njih imali finansijsku korist.K

Prikaz: Ade Mula / K2.0.