Godine 2011, kada je žiri odabrao Astrita Ismailjija za dobitnika nagrade “Umetnik sutrašnjice”, neki organizatori takmičenja su bili nervozni. Na kraju krajeva, rad koji je osvojio nagradu je bio serijal Ismailjijevih fotografija na kojima pozira na krovu, prekriven samo providnim velom ispod koga je bio sasvim go.
Ispostavilo se da su njihovi strahovi neopravdani. Kosovski mediji nisu kreirali kontroverzu zbog ove nagrade, pa je javnost, barem u krugovima kosovske umetničke scene, poželela dobrodošlicu takvoj jednoj promeni. Dok je za veći deo Evrope uticaj obnaženosti u umetnosti ublažen pre nekoliko decenija i ne predstavlja ništa novo, u kosovskom “nevinom” i konzervativnom društvu 21. veka, ova obnaženost je mogla da bude poprilično šokantna.
Možda se to i dalje može desiti, ali na osnovu onoga što je K2.0 čulo da se kuva na ovogodišnjem takmičenju “Umetnik sutrašnjice”, kosovsko društvo bi bilo mudro da se navikne na ideje koje su drugačije od onoga što većina smatra “normalnim” i da se potrudi da oberučke prihvati sve dimenzije u kojima postoji čovek.
Ali pre nego što istražimo ovogodišnje takmičenje, pogledajmo prvo njegovu prošlost: kako je takmičenje “Umetnik sutrašnjice” nastalo, koje su mu misije, ciljevi i koja mu je svrha.
Međunarodno začeće
Godine 1990, rođenjem demokratije u zemlji koja se zvala Čehoslovačka, tadašnji predsednik Vaclav Havel i grupa čeških umetnika su osnovali novi program pod nazivom “nagrada za mlade vizuelne umetnike”. Cilj programa je bio da se podrže mladi umetnici u usponu i da se razvije građansko društvo.
Dobitnicima nagrade je data mogućnost da dobiju specijalistički staž u Sjedinjenim Državama. Ovaj staž bi im pružio šansu da posete razne kulturne ustanove, gde bi dobitnici mogli da upoznaju druge poznate umetnike, da steknu nova prijateljstva, prikažu svoj rad i čak diskutuju o budućoj saradnji.
Ova inicijativa se proširila jugoistočnom Evropom i takmičenja se trenutno održavaju u 10 zemalja pod plaštom programa nagrada za mlade vizuelne umetnike. Ovo takmičenje je na Kosovu poznato kao nagrada “Umetnik sutrašnjice” i ovaj događaj organizuju Fondacija za civilno društvo, Residency Unlimited i Trust for Mutual Understandings.
Ova nagrada ide u ruke Kosovu
Od 2002. do 2014, takmičenje za umetnika sutrašnjice je održano u Narodnoj galeriji umetnosti, uprkos činjenici da je misija ove nagrade da bude nezavisna od državnih institucija. Međutim, kada je “Umetnik sutrašnjice” došao prvi put na Kosovo 2002, odlučeno je da ne postoje “održive nezavisne organizacije koje se bave umetnošću a koje bi obezbedile integritet, kvalitet i dugotrajnost dodeljivanja ove nagrade, kao i Galerija umetnosti Kosova”.
U saopštenju za medije u septembru 2015, organizatori su potvrdili da je kosovska umetnička scena napredovala dovoljno da bi mogla da ima novog domaćina: Stacion – Centar za savremenu umetnost Priština. Saopštenje za medije je potvrdilo da je Stacion “dokazao da je vodeća institucija u pružanju podrške lokalnim umetnicima u usponu, izlažući umetnost sa međunarodnog nivoa na Kosovu, generišući diskusije i razmenu svake vrste između umetnika i javnosti”.
Savremena umetnička scena na Kosovu je prešla džombast put da bi stigla dovde. Posle rata 1999, kada je Kosovo postalo otvoreno za sve vrste uticaja i kultura, savremena umetnost je prosto smatrana “baš i ne pravom umetnošću” po mišljenju uspostavljene umetničke scene.
Umetnici koji su proizveli savremenu umetnost nisu imali institucionalnu podršku. Prvi put kada je takva umetnost shvaćena ozbiljno bilo je na otvaranju nezavisnih galerija umetnosti, kao što je Stacion otvoren 2006, a kasnije i Tetris Hapesira Manipuluese 2010. godine.
Odabirom Erzena Školjolija za direktora Narodne galerije umetnosti 2011, kosovska savremena umetnička scena doživela je neku vrstu renesanse, jer je, prvi put dotad, savremena umetnost pronašla svoje mesto u državnim institucijama. Savremena umetnost na Kosovu je počela da se kreće, dok je vrhunac doživela otvaranjem Paviljona Kosova na venecijanskom Bijenalu 2013. i 2015.
Pre toga, takmičenje za umetnika sutrašnjice je niz godina bila jedino slobodno mesto za alternativne kosovske umetnike, mesto na kom će se njihova umetnost ceniti. Od začetka do sada, stotine ljudi se prijavilo, ali je samo desetak umetnika osvojilo nagradu i specijalistički staž u Njujorku.
Sada je red na Stacion
Suosnivač Staciona, Aljbert Heta, izjavio je za K2.0 da su, pre nego što je njegova galerija dobila pravo da organizuje ovaj događaj, neke promene napravljene u oblasti nagrada za mlade vizuelne umetnike. Jednu promenu koja se smatra nepovoljnom za Kosovo je pomenuo: “Četiri države [Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo] od ukupno 10 će od sada održavati dodelu nagrade svake dve godine umesto svake godine, kao što je to ranije bio slučaj”.
Heta kaže da je Stacion ovu odluku doveo u pitanje i pregovaraju o tome da se ona izmeni, iako Heta kaže da će to biti težak proces. “Razlog koji se nudi za ovakvu odluku je taj da se mali broj umetnika prijavljuje i da kvalitet radova i umetničke zrelosti nisu ono što je očekivano od ovih četiriju zemalja.”
Od ove godine, umetnici moraju da u svojim prijava obuhvate sledeće: biografiju, dokaz o barem dve godine učešća u umetničkim aktivnostima, tri do pet umetničkih dela, i predlog za poslednju izložbu. Dobitnik (ili dobitnici) će otputovati u maju. Do tada, umetnici će ostati sa Stacionom da bi se pripremili za predstojeći američki specijalistički staž, koji sada traje osam nedelja.
Heta je zatražio da dobitnici sa Kosova podele specijalistički staž u Njujorku sa umetnicima iz zemalja koje se nalaze najdalje moguće od Kosova, a da to ne budu susedne zemlje, sve kako bi lokalni umetnici upoznali i druge kulture.
Takmičenje
Žiri za nagradu “Umetnik sutrašnjice” se sastoji iz: Ane Barlou, predsednice žirija, iskusne kustoskinje i direktorke organizacije Art in General (što je nezavisna organizacija za vizuelne umetnosti), Petrita Halilaja, lokalnog konceptualnog umetnika, Mirana Mohara, vizuelnog umetnika koji je i član grupe IRWIN, što je kolektiv slovenačkih umetnika, Milice Tomić iz Muzeja za savremenu umetnost u Beogradu i Ane Vit, umetnice koja radi performativne intervencije i video-instalacije.
Na osnovu portfolija umetnika, njihovih postignuća, prethodnih izložbi i demonstriranom potencijalu, žiri je odabrao tri projekta za finaliste od ukupno 19 prijava. Odabrani umetnici su Ćendresa Deda i Faton Mazreku koji rade zajedno, a tu je i duet Arberore Siljaj i Dardana Žegrove.
Dobitnik će biti proglašen 20. oktobra, na otvaranju izložbe finalista u Bokserskom klubu u Prištini.
Faton Mazreku — život kroz slike
Faton Mazreku, jedan od finalista, odabran je od strane žirija, jer je žiri mislio da je ovaj “uveo društvenu i političku dimenziju u sliku, u jedinstvenom obliku koji kombinuje ono što sadrži elemente nemogućeg”.
Mazreku je slikar iz Mališeva. Iza sebe ima mnogo izložbi održanih na Kosovu, kao i neke u Albaniji. “Slika onoga što stvaram me tera da govorim kroz četkicu i boje kada se bavim društvenim temama”, rekao je on Kosovu 2.0. “Slika je nerazdvojni deo mog privatnog života, što znači da sve stvari koje vidim, dodirnem i čujem — uvek pomislim na to kako mogu da ih modifikujem na svom platnu.”
On je počeo da se takmiči sa dvema slikama na kojima se muškarci pojavljuju kao glavni predmet. Mazreku je izjavio za K2.0 da muškarci koje slika svi nose stvarnost koja ih čini pojedincima, ali i masom, što mu dozvoljava da se zadrži na društvenoj realnosti masa.
Kada slika, Mazreku kaže da nije svestan o tome gde se nalazi jer se “izgubi u ništavilu, jer stvarnost muškaraca koje naslikam sadrži ovu osobinu. Vidim da se otiskuju na zajedničko putovanje. Oni žive u rutini i tihi su. Njihov pokret je bez odredišta”.
Kao pravi “umetnik sutrašnjice”, Mazreku se poistovećuje sa svojim slikama. One mu dozvoljavaju da se zadrži na psihologiji i sociologiji, ništavilu i životu, društvenoj i političkoj sceni. On može imati rutinu, ali i biti na putovanju bez odredišta.
Mazreku je izjavio za K2.0 da to što je odabran za finalistu i predstojeća izložba nisu mogli da dođu u bolje vreme po njega, jer će mu to pomoći da postane aktivan na umetničkoj sceni i stimulisati ga da bude kreativan i inovativan.
Ćendresa Deda — umetnost crtanja, pisama i selfija
U svom periodu mladosti, finalistkinja Ćendresa Deda je istražila mnoge forme umetnosti, od pisanja, preko umetničkih selfija, do slikanja. Deda živi u Prištini, ali je nedavno počela da studira umetnost i nove medije u Ljubljani, Slovenija. Žiri je napisao da je bio “zaintrigiran načinom na koji se ekstremno lična praksa i svakodnevica mogu preneti na kontekst jedne izložbe”. Ovo nije prvi put da Deda učestvuje događaju “umetnik sutrašnjice”, jer je odabrana za finalistu i 2014.
Deda je kazala Kosovu 2.0 da će predstavljati svoje pisanje i fotografije koje je stvorila u dugom vremenskom periodu. “Trudim se da govorim o životu i ljudskom stanju”, izjavila je ona.
Njen rad je poprilično dobro poznat među krugovima ljubitelja umetnosti Prištine. Predmet njene umetnosti je često ona sama, kako nosi različitu odeću i obuću i šminku u najneuobičajenijim pozama i sa zanimljivim pozadinama: svet čudnih selfija.
Kao dodatak na njene fotografije, ona i slika i crta, uglavnom ljude. Ali, ako od nje očekujete portrete, onda ćete se razočarati. Njene se slike mogu opisati više kao ljudske figure, često predstavljajući određena raspoloženja i emocije, ili halucinatorna lica.
Arberore Siljaj i Dardan Žegrova — pobunjenici
Arberore Siljaj i Dardan Žegrova su u takmičenje ušli kao duet. Žiri ih je odabrao za finaliste, jer je bio “fasciniran njihovim individualnim radovima i potencijalom njihove saradnje u kreiranju novog dela”.
Siljaj i Žegrova su izjavili za K2.0 da je njihova saradnja počela odavno, kada su počeli da eksperimentišu sa različitim medijumima umetnosti, kao što su fotografija i film, kao tinejdžeri. Sada imaju studio u kom često rade zajedno na projektima, ali i stvaraju individualne radove. Takmičenje “Umetnik sutrašnjice” je predstavljalo sjajnu priliku da se uradi još jedan zajednički projekat.
“Ono što nas je zainteresovalo, ili što je kontinuitet naših projektnih ideja, jeste kako preobraziti nešto javno u nešto lično”, objašnjava Žegrova. “Kako nam društvo nameće ideje od trenutka kada se rodimo, kako ih personalizujemo i počinjemo da se ponašamo u skladu sa njima, ili ih predstavljamo kao naša lična ubeđenja i delujemo u skladu sa njima.”
