Ermir Suldaši (Suldashi) vadi najveće zlato iz svoje kolekcije društvenih igara. Kao suosnivač novouspostavljenog Bara Mana sa društvenim igrama u Prištini, Suldaši poseduje više od 80 društvenih igara koje se nalaze u dobrom stanju, ali ovu igru najviše ceni.

Ona se zove Skenderbeg, a reč je o strateškoj igri sa Balkanom kao terenom za igru. Izvor njegovog ponosa, ipak, ne vezuje se toliko za igru koliko za jezik. Ovo je jedina društvena igra u Mani koja je potpuno na albanskom, i kao takva predstavlja retkost. Sve ostale društvene igre su uvezene iz UK.

“Tržište za društvene igre na albanskom je vrlo malo i sastoji se, uglavnom, iz entuzijasta u Tirani”, kaže Suldaši. “Čini se da je interesovanje u poslednje vreme poraslo i nadam se da će dobiti popularnost na Kosovu.”

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Kompjuterski naučnik preko dana, a konobar tokom noći, Suldaši radi najbolje što može da bi proširio dobar glas o ovom baru. Zadužen za svakodnevne operacije, brine se da sve prođe kako treba na terenu, dok njegov poslovni partner Ron (Rron) Imami, grafički dizajner iz Londona, vodi računa o razvoju brenda. Zajedno su od Mane napravili odgovor na slabašnu društvenu scenu u Prištini.

“Po našem mišljenju, grad je postao pomalo… dosadan. Nema mnogo stvari koje možete da radite s prijateljima, sem pijenja, gledanja filmova i povremenog okupljanja u nečijoj kući da se igraju društvene igre. Pomislili smo, ‘ljudi bi hteli da imaju mesto na kom bi se družili, a gde nema predrasuda, smicalica, samo društvenih igara i čistog prijateljstva’”, kaže Imami.

Oba suosnivača su živela u inostranstvu — Suldaši kao student u Čikagu, Imami kao stručnjak u Londonu — pa tako znaju da barovi sa društvenim igrama jesu međunarodni trend. U državama poput SAD i UK, barovi sa društvenim igrama postaju alternativa tradicionalnim mestima susreta.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Za nekoga ko prvi put dođe odmah je jasno da Bar Mana izgleda drugačije od uobičajenih kafića ili barova. Ovde posetioci sede satima da bi odigrali partiju Monopola ili Rizika. Unutrašnjost — blaga i vazdušasta — predstavlja suštu suprotnost barovima sa Plej stejšenom (PlayStation) koji su posađeni svuda po Prištini. Blistavi televizijski ekrani su zamenjeni umetničkim delima sa temom igara, dok gosti gledaju jedni druge, a ne monitore. Ovo su uradili s namerom, kaže Suldaši.

“Oduvek volim da igram društvene igre, ali sam primetio da nema javnih mesta na kojima bismo se sastali i igrali u Prištini. Pokušali smo da postignemo drugačiji efekat sa manje sumornom atmosferom od one koja postoji u običnim mestima za igre”, kaže Suldaši. “Jedini problem je u tome što više nemam vremena da ih sam igram!”

Kao poslovni model, bar sa društvenim igrama možda deluje kao nešto što je osuđeno na propast. Većina barova dobija zaradu od stabilnog rasta broja posetilaca i prodaje pića. Suprotno tome, uspešna sesija društvenih igara obično zahteva određeno vreme i relativnu trezvenost.

Kako bi se rešila poslovna strana računice, ovaj bar naplaćuje dva evra po gostu koji želi da igra. Ali i više od toga, Bar Mana sa društvenim igrama predstavlja pokušaj da se neguje drugačija vrsta kulture u barovima.

“Mnogim ljudima je dosadilo celodnevno ispijanje kafa, dok nam društvene igre omogućuju da se odvojimo i socijalizujemo na način na koji to video-igrice ne čine”, kaže Suldaši. “Ideja je da obezbedimo mesto za početnike i entuzijaste kako bi se okupili i uživali u igrama.”

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Društvena atmosfera je očigledna čim kročite u Manu. Šest stolova zauzima raznolika grupa ljudi: usredsređeni veterani igraju Riziko u jednom uglu, srednjoškolci bučno uživaju u igri Jenga u drugom. Iako je većina učenika i mladih, Mana je već domaćin različitim društvenim kategorijama posetilaca. Čak su i deca dobrodošla da se oprobaju u igrama koje su namenjene mlađim posetiocima.

“Takođe je postalo popularno da ovde dovedete simpatiju”, dodaje Suldaši s osmehom.

Klasični naslovi poput Monopola, Rizika i Klueda najtraženiji su kod gostiju, gde je više primeraka ovih igara dostupno. Istovremeno, vlasnici se nadaju da bi Mana mogla da posluži kao uvod u druge vrste društvenih igara.

Photo: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

“Uz našu veliku biblioteku igara, ljudi mogu da vide da se društvene igre ne završavaju sa Monopolom i Rizikom, već mogu da budu izuzetno složene ili podjednako jednostavne i zabavne. Postoji ogroman broj načina na koje možete da se zabavite sa svojim prijateljima”, kaže Imami.

Za jednim stolom četiri studenta — Pleurat, Drita, Art i Edina — pauzira od učenja da bi učestvovali u zapetljanoj društvenoj igri koja se zasniva na televizijskom serijalu “Igre prestola”. Između pomeranja figura na igralištu i biranja novih karata iz špila, studenti objašnjavaju motivaciju za provođenje svoje večeri u ovom salonu za društvene igre.

“Oduvek sam sanjao da ću imati jedno ovakvo mesto u mojoj zemlji i srećan sam što se to konačno desilo”, kaže Pleurat. “Veliki sam obožavatelj svih vrsta igara i ovde mogu u njima da uživam na društveniji način nego pred računarom.”

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Mana je otvorena tek pre dve sedmice, ali se čini da je zaintrigirala apetit kod prištinske populacije koja vodi društvene igre. Kako K2.0 dolazi u posetu ovom baru, gosti staju u redove iza stolova čim se oslobode, a preporučljivo je da se mesto unapred rezerviše. Suldaši i Imami planiraju da otvore drugi bar sa društvenim igrama u gradu ako bude potražnje.

“U našem društvu izostaje kultura igranja društvenih igara”, kaže Suldaši. “Tradicionalne igre, kao što su šah ili igra dame jesu popularne, ali većina ljudi nije upoznata sa drugim vrstama društvenih igara. Želimo da ih upoznamo sa novim načinima socijalizovanja.”K

Bar Mana sa društvenim igrama nalazi se na Ulici Agima Ramadanija, prekoputa Rajfajzen banke.

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.