U detalje | Izbori 2019

Glasam uz strah i nadu

Piše - 04.10.2019

Borba protiv korupcije, obrazovanje, zdravstvo i radna mesta — prioriteti nekih birača od Prizrena do Uroševca.

Uprkos tome što neki sumnjaju u precizan broj birača, otprilike 1.8 miliona je onih kosovskih građana koji su potencijalni birači na opštim izborima koji će se održati 6. oktobra. Dvadeset i pet partija učestvuje, sa više od 2.000 kandidata za pozicije, a koji su sada svi među opcijama koje će građani Kosova morati da izaberu u novi saziv parlamenta i novu vladu.

Kako je vlada u julu mesecu ove godine raspuštena, izbori dominiraju atmosferom na Kosovu, iako je zvanična predizborna kampanja otpočela tek 25. septembra.

Skupovi, koalicije, priključenja partijama, kandidati za premijera, televizijske debate u kojima se iznose optužbe, kontraoptužbe i odvijaju fizički obračuni jesu sve aspekti koji su monopolizovali javni diskurs. Kao i obično, bezbroj obećanja je izneseno — iako su ih ovaj put nazvali ‘zavetima’ — a posteri sa kandidatima, njihovim brojevima i partijskim sloganima uhvate tu i tamo pogled prolaznika. Ankete i istraživanja javnog mnjenja bili su konstanta na ovim izborima.

Razlika kod ovih izbora sadržana je u tome da je bilo 42.000 zahteva za glasanje iz dijaspore, što je triput veći broj od onog na prethodnim parlamentarnim izborima. Počev od 18. septembra, dijaspora je počela da glasa preko pošte.

Kao i obično, političari su nastavili da spominju probleme s kojima se građani Kosova suočavaju, osvrćući se na — makar retorički — na obrazovanje, zdravlje i privredni razvoj; ovaj put nisu iznosili brojke za ovu poslednju oblast.

Međutim, kako građani vide ove teme?

S obzirom na to da su dva grada doživela krupne promene u smislu opredeljivanja svojih glasova, K2.0 je porazgovaralo sa nekim stanovnicima Prizrena i Uroševca o tome kako oni vide političare i politiku na Kosovu te da li će glasati. Popričali smo i o tome šta će ih podstaći da nekome daju svoj glas.

“Konobarski grad” 

U smislu razvijenosti, Uroševac je drugi grad po veličini u zemlji. On je i jedan od centara sa visokim brojem stanovnika i birača. Uprkos izglednim ekonomskim parametrima — po kosovskim standardima — nezaposlenost je i dalje jedan od problema koji ističu Uroševčani. Oni kritikuju urbanistički haos, korupciju i nepotizam, što povezuju sa prosvetnim i zdravstvenim sistemom.

Ovakvo stanje stvari često je dovodilo do promena u odnosima moći političkih stranaka u gradu.

Tokom poslednja tri izborna ciklusa, Uroševac je glasao drugačije od izbora do izbora.

Na parlamentarnim izborima 2017, Pokret za samoopredeljenje bio je prvi, dobivši 35% glasova. Na drugom mestu bila je koalicija PAN, sastavljena od PDK-a, AAK-a i Nisme sa oko 31% osvojenih glasova, dok se na trećem mestu našao LDK sa svojim tadašnjim koalicionim partnerom, osvojivši oko 30% glasova.

Ovi rezultati su poništili uređenje koje je proizašlo iz parlamentarnih izbora 2014, kada je LDK imao najviše glasova, a PDK bio na drugome mestu, dok je Samoopredeljenje zauzelo treće mesto. Godine 2010, PDK je pobedio, LDK se našao na drugom, dok je Samoopredeljenje završilo na trećem mestu. Tokom poslednja dva izborna ciklusa, Uroševcem su upravljali LDK i PDK.

Obrazovanje kao kriterijum za glasanje

Valjton (Valton) Elezi već nekoliko godina sam sebe upošljava. Ovaj tridesetosmogodišnjak radi u baru u blizini pozorišta, u gradskom centru. Vlasnik je i košnice, kojom se bavi s vremena na vreme.

Ovaj biznismen, koji dnevno provodi oko 12 sati radeći, kaže da će, iako ne zanemaruje privredu, partija koja dobije njegov glas biti usredsređena na obrazovanje.

“Najveći promašaj politike na Kosovu odnosi se na obrazovanje”, rekao je.

Prema njegovome mišljenju, kada se obrazovanje poboljša, svaka druga sfera života biće unapređena.

Kaže da je pažljivo pratio obećanja političkih stranaka i da očekuje da će ovaj put “pobediti partija za koju nikada ranije nije glasao”. Sve čemu se nada jeste da će partija koja pobedi “formirati koaliciju koja će ostvariti neki uticaj [na način kojim se upravlja]”. Prema njegovim rečima, to bi bila koalicija sačinjena od LDK-a i Samoopredeljenja, ali ne bi mu smetalo ni da Socijaldemokratska NISMA dođe na taj položaj.

"Kada pomislim na to da ću glasati za nekoga, pogledam u prošlost i setim se da to nisu pravi ljudi."

Ljirona (Lirone) Tahiri

Kako on gleda na stvari, ove partije moraju da dođu na vlast, jer smatra da imaju obrazovane ljude koji bi prednost dali prosveti i otvorili vrata “obrazovanom narodu”.

Ljirona Tahiri takođe smatra da obrazovanje mora da bude prioritet.

“Hitno se moramo usredsrediti na obrazovanje”, kaže ovaj dvadesettrogodišnji diplomac sa Fakulteta građevinarstva. “Nemamo knjige, mnogi profesori i asistenti nisu kvalifikovani da bi predavali, neki moraju da dobiju otkaz”, rekla je ona.

Nezadovoljna onime što je doživela na studijama, ona tvrdi da je za to krivo obrazovanje i da “građevinski [sektor] na Kosovu nije nimalo bezbedan; to je katastrofa”.

Prema njenim rečima, kako bi se takva situacija popravila, studente moraju da obrazuju odgovarajući stručnjaci. Međutim, ona smatra da se to neće desiti. Ljirona zato ne zna da li će glasati u nedelju. Ukoliko bude glasala, kaže da postoji velika verovatnoća da će na glasački listić ispisati “X”.

Ova mlada žena, koja je nedavno dobila priliku da master studije pohađa u Nemačkoj, govori ovako: “Kada pomislim na to da ću glasati za nekoga, pogledam u prošlost i setim se da to nisu pravi ljudi.”

Baš kao što nije sigurna u to da li će glasati, Ljirona ima nedoumicu kada je reč o ostanku na Kosovu.

Nada i promene

Adem, Orges, i Nderim nemaju ni najmanju sumnju u to da li će glasati ili za koga će glasati na izborima.

Adem — koji ne želi da nam kaže svoje prezime — živi u Nemačkoj već 26 godina i ne može da razume one koji ne glasaju. Ovaj šezdesetpetogodišnji penzioner je došao na Kosovo radi odmora pre oko dve sedmice. Odlučujući trenutak za njega da svoj prvi odmor ove godine provede na Kosovu odnosi se na to što se u dato vreme, 6. oktobra, održavaju izbori.

“Glasaću za dobrobit naroda”, rekao je.

Za njega je najbolje da se “krećemo napred, a ne da tapkamo u mestu”.

Ni ovaj put neće promeniti stranku za koju će glasati. Od “stare partije”, kako je naziva, očekuje da će kao svoj prioritet imati “pravnu državu, privredni razvoj i popravljanje odnosa sa međunarodnom zajednicom”.

“Očekuje da će [stranka] da popravi odnose sa zapadnim zemljama”, rekao je. “Prijatelji su nas oslobodili, ali mi te prijatelje ne slušamo.”

S druge strane, Orges Murseli će prvi put glasati upravo na ovim parlamentarnim izborima.

“Ništa se dobro dosad nije desilo na Kosovu, samo promašaji”, kaže ovaj dvadesetpetogodišnjak, govoreći o tome šta ga je podstaklo da glasa. “Potrebni su nam propisi i transparentnost.”

Glasaće za Samoopredeljenje, jer smatra “da njihov lider deluje kao iskren čovek, plus činjenica da nikada nisu bili na vlasti — u poređenju sa drugima koji ništa nisu uradili”.

"Počnimo od činjenice da ne može gore od ovoga što je sada. Napredak se može ostvariti samo ako ne budu krali i ako ne bude više zloupotrebe i nemara."

Nderim Alija

Vlada na čelu sa Samoopredeljenjem trebalo bi kao jedan od svojih prioriteta da ima i sport.

“Škola nije za svakoga, sport nije za svakoga i tako dalje”, rekao je. “Prema tome, moraju se napraviti prostori u kojima bi svako mogao da iskaže svoj talenat.”

Međutim, on dodaje da u Samoopredeljenju vidi više nadu, ali nije siguran da li oni suštinski mogu da promene stanje stvari na Kosovu.

Suprotno tome, Nderim Alija je siguran da će stvari početi da se menjaju nabolje u slučaju da Samoopredeljenje pobedi.

“Počnimo od činjenice da ne može gore od ovoga što je sada”, kaže ovaj dvadesetdvogodišnjak. “Napredak se može ostvariti samo ako ne budu krali i ako ne bude više zloupotreba i nemara. Samoopredeljenje je najbolja opcija kada imamo u vidu naše okolnosti.”

Ovaj diplomac Pravnog fakulteta kaže da su njegovi principi slični principima Samoopredeljenja, a posebno kada su u pitanju tačke njihovog programa koje se odnose na pravosuđe i socijalnu pravdu.

“Kada nemate državu sa desnim usmerenjem, onda nemate razvijenu privredu, nemate radna mesta i ništa više — baš kao što je situacija u ovom trenutku”, rekao je.

Uroševac. Fotografija: K2.0.

Međutim, institucionalni propusti pri povećanju kvaliteta života građana Kosova doveli su do toga da građanstvo izgubi nadu da će doći vlada koja će uvesti promene. Saduš Gaši (Sadush Gashi) ne zna za koju će stranku da glasa, iako će glasati kako bi ispunio svoju građansku dužnost. Loši ekonomski uslovi su doveli do toga da ovaj pedesetpetogodišnjak sumnja u sve političke partije.

“Svaka stranka radi samo za sebe”, kazao je. “Dođu nam na vrata samo kada im trebaju naši glasovi.”

Ova osmočlana porodica jedna je od hiljada porodica koje žive u ekstremnom siromaštvu. Svi žive zahvaljujući Sadušovim primanjima od najviše 250 evra, što je iznos koji povremeno zarađuje kao fizički radnik, jer često ima dana kada ga niko ne zove da radi.

“Čistimo odžake, kanalizacije i otpadne vode”, kaže Saduš, vidno besan. “Niko nam nikad nije pomogao, radnici koji borave u Velikoj džamiji u Uroševcu, mi smo im samo prepreka… Ostavljaju nas sasvim same.”

Utvrđenja padaju?

Drugi centar na Kosovu po veličini stanovništva jeste Prizren. Tokom prethodna tri izborna ciklusa, PDK je tamo pobeđivao. Godine 2017, dok je bio član koalicije PAN, dobio je više od 30% glasova, nakon čega slede Samoopredeljenje i koalicija na čelu sa LDK-om. Za vreme dva prethodna izborna ciklusa, rezultati su bili isti kada je reč o prvome mestu, dok se LDK popeo na drugo mesto, a Samoopredeljenje završilo na trećem mestu.

Ovakav ishod je doveo do toga da eksponenti ove partije Prizren nazovu “Jerusalimom PDK-a”. Međutim, na poslednjim lokalnim izborima, oni su izgubili svoje pravo da upravljaju ovim gradom, jer je Samoopredeljenje izbilo na prvo mesto.

"Ako budu sproveli makar 30% svojih obećanja u prvom mandatu, to će biti dovoljno."

Valjtida Šukriju (Valtida Shukriu)

Ipak, da li će Prizren nepogrešivo glasati na izborima 6. oktobra?

Valjtida Šukriju je glasala na svim izborima otkako je napunila 18 godina. Ova tridesetčetvorogodišnja advokatica je “sasvim razočarana” zbog načina na koji se upravlja državom. Kaže da je stranka za koju je nekad glasala “učestvovala u radu vlade neko vreme”, zbog čega ju je još više razočarala, jer su “loše radili”. Međutim, ona objašnjava da je njen glas više bio usmeren prema tome da “pronađe najmanje lošu opciju” i da je iznova glasala za nove ljude koji su se pridružili stranci.

Odlučila je da promeni stranku za koju će glasati na izborima u nedelju.

“Glasaću za one koji nikada nisu bili na vlasti”, rekla je.

Objašnjava da njena odluka potiče od činjenice da je videla da novi ljudi pristupaju stranci, a za koje se očekuje da će se boriti protiv korupcije. Smatra da je na ovoj listi kandidata našla ljude koji su “čisti, stručni i, pre svega, nisu milioneri”.

Valjtidin zahtev je taj da “u prvom mandatu sprovedu makar 30% svojih obećanja”. To će, za nju, biti dovoljno.

Ona smatra da je to moguće ostvariti.

Prizren. Fotografija: K2.0

Međutim, Škeljćim Beriša (Shkëlqim Berisha) skeptik je po ovom pitanju. Ovaj tridesetogodišnjak, koji je prvi put glasao na izborima 2017, ne veruje da se bilo šta može promeniti na izborima.

“Verovao sam da promene ne mogu poteći iz sistema; ni danas nisam promenio svoje mišljenje”, kaže on.

Međutim, ističe da je primoran da glasa na prošlim izborima, jer je shvatio da je nemoguće ostvariti promene “van sistema”, zbog “nesposobnosti da se organizujemo”.

Ovaj diplomac političkih nauka i dalje nema nikakva očekivanja od onih koji budu pobedili na izborima, ali bi ovaj put neke manje intervencije bile dovoljne da ga zadovolje.

“Makar da se neki ljudi uklone sa pozicija, jer im je tamo postalo udobno”, kaže Škeljćim. “Njihov odlazak stvoriće mesta na kom meritokratija može da diše.”

"Glasao si, ali ne sa uverenjem da si uradio nešto dobro."

Škeljćim Beriša

Škeljćim dodaje da i dalje nije siguran za koga će glasati, jer političke partije nisu dovoljno i sadržajno govorile o svojim programima.

“Ništa nije detaljno predstavljeno, samo su govorili u televizijskim debatama”, tvrdi Škeljćim. “Nisu ponuđena precizna [obećanja].”

Jedino što zna jeste da neće glasati za partije čija se retorika vrti oko “nacionalističkih fraza, ‘visoke’ politike koja nema dodira sa životom građana”.

Prema njegovome mišljenju, prioriteti partijskih programa moraju da se zasnivaju na socijalno odgovornim politikama koje se odnose na probleme građana, a posebno radnika. On veruje da su radnici zanemareni i da se spominju samo za vreme predizborne kampanje.

“Ako neka stranka ima program za formiranje sindikata u privatnim biznisima i ako bi pokrenula pitanje problema s ugovorima, radnim vremenom, odmorima, povećanjem plata ili problema sa povredama i smrtnim slučajevima radnika — što nam se često dešava — i da zahteva polaganje odgovornosti”, kaže Škeljćim. “Ako bi neko pogurao ovo, mogao bi vrlo lako da dobije moj glas.”

Međutim, on ne veruje da takva partija postoji na Kosovu, pa se tako nalazi na istom stanovištu kao i 2017.

“Glasao si, ali ne sa uverenjem da si uradio nešto dobro”, zaključuje Škeljćim.

S druge strane, Berat Beriša je optimističniji. Konobar koji živi u Nemačkoj došao je u Prizren pre nedelju dana i odlučio da produži svoj odmor radi izbora. Pre ovoga je glasao samo dvaput.

“Posle rata sam glasao jednom, kao i na prethodnim izborima”, rekao je, objašnjavajući da je u oba slučaja glasao za PDK. “Zadovoljni smo PDK-om, oni su radili. Popravljali su puteve, gradove, infrastruktura je generalno poboljšana.”

Ipak, odlučio je da ovaj put glasa za Samoopredeljenje.

“Više nije zanimljiva samo gradnja puteva, ova faza je gotova”, objasnio je. “Sada mladi moraju da vode stvari. Trebaju nam ljudi koji dobro poznaju politiku. Oni koji su na vlasti, mislim da više nemaju ono što je potrebno da vode državu. Istrošeni su.”

Slučaj koji je promenio njegovo mišljenje kada je reč o tome za koga da glasa odnosi se na bolest supruge njegovog brata pre izvesnog vremena. Poslali su je na privatnu kliniku, jer su više verovali u nju, a saznali su da isti doktor radi i u državnoj bolnici. Takođe, razočarao se kada je saznao koliko koštaju lekovi.

“Kada smo se vratili [iz bolnice], brat mi je rekao da ga je ovaj lek koštao 35 evra”, kaže Berat. “Imamo novca da platimo, ali porodica koja živi od 300 evra mesečno nema novca da to plati. Većina ljudi nema priliku da se leči kako treba.”

Ljudi žive u bedi, prema njegovome mišljenju, i zato su nam potrebne promene. K

Naslovna fotografija: K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.