Prethodni saziv Skupštine opštine Priština često je upadao u sukobe: odbornici Samoopredeljenja su se suprotstavili onima iz LDK-a i PDK-a, dok su ovi drugi i treći predstavljali opozicioni front prvima, što je, u brojkama, dovoljno da se blokiraju odluke koje je donosio gradonačelnik iz redova Samoopredeljenja, Špend Ahmeti. Ova napeta atmosfera između odbornika u Prištini često je paralisala političku efikasnost najvažnijeg zakonodavnog tela prestonice.

Ovogodišnji drugi krug između Ahmetija i LDK-ovog kandidata, Arbana Abrašija, održaće se tek 19. novembra. Ipak, bez obzira na to ko postane novi gradonačelnik, biće od ključnog značaja dobiti glasove Skupštine, a kako bi se sproveo program gradonačelnika i da bi se legitimizovale značajne odluke koje se donose radi građana Prištine.

Imajući to na umu, K2.0 se sastao sa nekim od kandidata za koje se najviše glasalo u novom sazivu Skupštine opštine Priština. Svaki od kandidata je uspeo da se istakne među stotinama drugih, pa su tako sebi zagarantovali mesto u Skupštini, a što će, bez ikakve sumnje, biti vrlo osporavan saziv.

Nora Keljmendi, Samoopredeljenje

Nora Keljmendi je osvojila 542 glasa u oktobru, a sada će prvi put predstavljati Samoopredeljenje u Skupštini Prištine.

Keljmendi je počela da radi u Skupštini 2013. godine, a nakon što ju je Ahmeti postavio za šeficu Direkcije za katastar, kao nezavisnu stručnjakinju. Kako su se izbori nazirali, Ahmeti je Keljmendi predložio novu poziciju, gde joj je sugerisao da postane kandidatkinja za Skupštinu opštine. Keljmendi je prihvatila, a njeno članstvo u Samoopredeljenju bilo je prva zvanična pripadnost nekoj opciji.

Ona smatra da bi oni koji imaju neku stručnost trebalo da pobede političare karijeriste u Skupštini. “Dok sam bila šefica Direkcije, slala sam Skupštini niz dokumenata na usvajanje”, kaže Keljmendi za K2.0. “Videla sam da je ogromna većina odbornika, ne samo iz PDK-a i LDK-a, već i iz drugih stranaka, neprofesionalna.” Ona kaže da ju je ovo pitanje, pored značaja donošenja odluka u Skupštini, ubedilo da uđe u političku trku.

Keljmendi nema nikakve individualne ciljeve van okvira najavljenih “100 tačaka Špenda Ahmetija”, programa Samoopredeljenja, za koji smatra da će poboljšati životni standard građana Prištine. “Učiniću sve što je u mojoj moći da ljudi budu odgovorni — bilo da su iz Samoopredeljenja ili iz opštinske uprave — a kako bismo progurali ovih 100 tačaka”, kaže ona.

Nova odbornica, Nora Keljmendi, kaže da više od politike ceni profesionalnost. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Uprkos uspehu na izborima, Keljmendi ne isključuje mogućnost da neće postati odbornica ukoliko kandidat Samoopredeljenja ne bude reizabran za gradonačelnika Prištine. “Znam da Skupština nije izvršni organ, ali ćemo se morati pozabaviti pitanjima izvršnog organa, a meni bi bilo teško da radim sa nekim ko nije Špend”, kaže ona.

Čini se da je politički život Keljmendi čvrsto vezan za Ahmetijevu sudbinu u drugom krugu, ali ona generalno ima svoje sumnje prema političkom životu. “Ljudi u politici ne vide stvarnost, oni jure političke snove”, kaže Keljmendi koja tvrdi da je zadivljena svojim ličnim rezultatima, jer joj je kampanja bila umnogome minimalna.

“Nisam imala kampanju. Zbog dosta posla u Direkciji nisam mogla da učestvujem na više od 2 ili tri sastanka”, kaže Keljmendi. “Učestvovala sam u jednom sastanku u mom kraju na Sunčanom bregu, ali nisam mogla da upoznam ljude u Dardaniji i Ulpijani, gde sam odrasla.”

Izgleda da je Keljmendi prava retkost u politici zbog brojnih razloga, a pored njene nesigurnosti po pitanju političkog sistema i prioritetizovanja njenog rada u odnosu na predizbornu kampanju, ona je i apolitična. Dok tvrdi da njena porodica podržava njene napore, ona je kazala Kosovu 2.0 da je njihov udeo skroman jer uopšte nisu uključeni u politiku.

Vljora Dumoši, LDK

Izabrana po treći put za odbornicu Skupštine opštine Priština, Vljora Dumoši predstavlja LDK. Ova pedesetogodišnja političarka kaže da joj je politika sve u životu i da ju je ona pratila u svim životnim fazama.

“Odrastala sam sa politikom i oduvek sam bila aktivna. Članica sam porodice koja je inicirala demonstracije 1968. na kojima smo se borili za [upotrebu albanske] zastave i za univerzitet na albanskom”, kaže Dumoši.

Iskusna odbornica Vljora Dumoši svoju kampanju je fokusirala na borbu za žene na Kosovu, a kaže da je prezadovoljna rezultatima. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Iako su dešavanja koja su se odigrala pre nekoliko decenija deo političkog nasleđa i identiteta Dumoši, ali i ključna za njen ulazak u politiku, njena karijera sada počiva na jednoj drugoj borbi, onoj koja se tiče položaja žena u kosovskom društvu.

Dumoši, koja je jedan od kandidatkinja za koju se najviše glasalo od svih u LDK-u, osvojila je 858 glasova, a smatra da je podrška žena bila ključna u dostizanju ove brojke. Ushićena je što se isplatilo u predizbornoj kampanji zalaganje za prava žena i što se sastala sa više od 1.200 žena Prištine.

“Pričinjava vam veliko zadovoljstvo kada vidite da ste dobili toliko glasova i da je vaš rad nagrađen”, kaže Dumoši koja se nalazila na brojnim političkim pozicijama kao članica LDK-a. Ona je bila šefica kabineta prethodne vlade, a bila je i na čelu Direkcije za kulturu, omladinu i sport u Opštini Priština (2009-2013).

Slično slučaju Keljmendi, čiji su ciljevi povezani sa Ahmetijevih 100 tačaka, ciljevi Dumoši, kao nove odbornice, stopljeni su sa planom kandidata LDK-a, Arbana Abrašija, koji ulazi u drugi krug izbora.

Dumoši tvrdi da je dala svoj doprinos Abrašijevom planu za grad, obezbeđujući da se obuhvate pitanja koja se tiču poboljšanja položaja žena u Opštini Priština. “Arbanov program je jasan i daje prostora ženama. Žene će posebno imati prednosti u pogledu zapošljavanja.”

Govoreći o potencijalnom kraju svoje političke karijere, Dumoši ne smatra da će se to skoro desiti. Međutim, ona ne misli da bi bilo ‘tragično’ da prestane da se bavi politikom, jer bi joj se tako pružila prilika da napiše memoare o svojoj višedecenijskoj karijeri.

Ljeutrim Retkoceri, PDK

Među četiri kandidata iz PDK-a za koje se najviše glasalo, od ukupno šestoro izabranih u Prištini, nalazi se Ljeutrim Retkoceri, koji je osvojio 466 glasova. Retkoceri smatra da, uz pomoć odbornika iz drugih partija, može da ostvari ciljeve po pitanju pružanja pomoći mladima Prištine.

Retkoceri (27) tvrdi da građani zahtevaju da novi ljudi i nova energija stupe u politiku. On tvrdi da Opština Priština nije učinila ništa za mlade i on će predložiti svoje konkretne politike o tome kako poboljšati život mladih ljudi.

Ljeutrim Retkoceri iz PDK-a obećava da će igrati konstruktivnu ulogu u Skupštini i da je otvoren za saradnju. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

“Mladi ljudi bi od 16 godina trebalo da imaju karticu koja im omogućuje da ne moraju da plaćaju javne usluge, kao što je javni prevoz, što ne bi predstavljalo veliki trošak za Opštinu Priština”, kaže Retkoceri, čime je ponovio obećanje iz kampanje koje se nalazilo u promotivnom materijalu.

Retkoceri obećava da će imati “konstruktivnu ulogu” u Skupštini, iako kaže da razume da će odluke koje donose partije biti obavezne za sve predstavnike. Međutim, on obećava da će biti otvoren za saradnju sa drugima.

Kao zaposleni u kancelariji PDK-a za komunikaciju, trenutno studira masteru u oblasti svetske politike, Retkoceri kaže da je “skloniji gledanju na politiku kao na profesiju, a ne kao strast, jer se strast može brzo istrošiti i čovek može da se razočara, zbog čega mnogi projekti mogu da ostanu u drugom planu”.

Sami Boroci, AKR

Sami Boroci je jedan od četvoro iz AKR-a koji su izabrani za odbornike u Skupštini Prištine. Ovaj dvadesetsedmogodišnji političar je duže od decenije angažovan u politici ove partije, dok je pre toga bio na položaju predsednika Omladinskog foruma AKR-a.

Međutim, iako Boroci veruje da deo od 457 glasova koje je osvojio potiče od mladih, on veruje da je njegov inkluzivni pristup učinio da bude jedan od četvoro najuspešnijih kandidata od 49 koje je nominovao AKR za Opštinu Priština, dok je drugi po redu po broju glasova koje je ova partija dobila.

Sami Boroci smatra da bi odbornici trebalo da se fokusiraju na lokalne teme, čemu treba posvetiti pažnju, a ne mešanje u državnu politiku: Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Boroci, koji radi na odseku za marketing u banci, otkriva da je njegova kampanja bila koncentrisana na razgovor sa mladima, ali i sa fudbalerima, jer je on ranije bio njihov kolega.

Međutim, on veruje i da je prethodno iskustvo u radu opštinskih organa ubedilo ljude da glasaju za njega. Iako nije uspeo da se izbori za ovu poziciju 2013, Boroci je bio odbornik u protekle dve godine, kada je zamenio odbornika AKR-a, Isljama Pacolija, na poziciji u skupštini.

“Mislim da moj učinak u Skupštini ima veze s tim, jer sam se trudio da budem konstruktivan i blizak u komunikaciji sa građanima i prema njihovim zahtevima”, kaže Boroci, čiji su se glasovi skoro duplirali oktobra, a u poređenju sa lokalnim izborima 2013. “Prosto, ljudi koji su me poznavali, verovali su mi, verovali su u vrednosti koje zastupam. Ubedio sam ljude da ću biti aktivan u ispunjavanju svojih obaveza prema njima.”

Glavni cilj Borocija je insistiranje na povećanju budžeta za Direkciju za kulturu, omladinu i sport, dok je, istovremeno, povećanje broja zelenih površina i dalje cilj za koji veruje da može da ostvari. On tvrdi da bi odbornici trebalo da se usredsrede na ove oblasti i da se pozicija odbornika ponekad zloupotrebljava.

“Nadležnosti su ograničene, ali bi mi trebalo da radimo svoj posao”, rekao je. “Mislim da odbornik u Skupštini ne treba da se bavi velikim temama na državnom nivou, već bi trebalo da se bavi lokalnim pitanjima koje moramo da rešimo. K

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.