Godišnjica Kurtijeve vlade: šta ima novo?

Krize i promene, Kurtijeva vlada pod lupom.

Kada je Albin Kurti stupio na mesto premijera Kosova, na prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine Kosova — 22. marta 2021. — rekao je da su došli na vlast da bi “ispoštovali volju naroda”. Kazao je da februarski parlamentarni izbori predstavljaju “referendum, gde je narod jasno i s pravom utabao put kojim naša zemlja želi da se kreće u naredne četiri godine”.

Obraćao se građanima koji su i dalje trpeli posledice restriktivnih mera protiv kovida 19, obraćao se zemlji koja je svakodnevno imala trocifreni broj novozaraženih i dvocifreni broj preminulih. Istovremeno, premijer Kurti je izjavio da razume da većina građana živi teško zbog nezaposlenosti i siromaštva. Obećao je da će njegova vladavina označiti “početak novog putovanja u pravcu napretka, smanjenja neravnopravnosti i povećanja šansi za boljitak svih”.

Na parlamentarnim izborima održanim 14. februara, Pokret za samoopredeljenje (VV), na zajedničkoj izbornoj listi sa političkom inicijativom Guxo (koju je osnovala Vjosa Osmani), osvojio je 50,28% glasova i odneo ubedljivu pobedu kakve nije bilo od proglašenja nezavisnosti Kosova. Njihov program, sa fokusom na pravdu i ravnopravnost, kreirao je velika očekivanja građana.

Danas, čitavih godinu dana od stupanja Kurtija na vlast, osvrćemo se na taj period i propitujemo ima li napretka nastalog od rada njegove vlade, te koji su vladini izgledi u predstojećim godinama. Donosimo analizu stručnjaka o relevantnim temama, kao što su upravljanje inflacijom i energetskom krizom, reforme pravosuđa i zaštita ljudskih prava.

Pozitivni slučajevi: mart 2021 – februar 2022.

Kovid smrtni slučajevi: mart 2021 – februar 2022.

Vakcinacija: mart 2021 – februar 2022.

Licem u lice sa pandemijskim talasima

Mart 2021. je označio početak godinu dana od početka pandemije. U prvoj sedmici Kurtijeve vladavine bilo je više od 6.500 novozaraženih koronavirusom i više od 80 smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom. Kosovo u tom trenutku nije imalo vakcine. U Kurtijevom planu o upravljanju državom naglasak je stavljen na pandemiju kao prioritet, dok je obećanje bilo da će se do kraja 2021. vakcinisati 60% stanovništva.

Prva isporuka vakcina od 28. marta desila se zahvaljujući donaciji alijanse COVAX. Vakcinacija je isprva bila namenjena zdravstvenim radnicima i onima starijim od 85 godina. Masovna vakcinacija je počela sredinom juna, kada su počele da pristižu vakcine koje je kupila vlada i dodatne obezbeđene od partnerskih zemalja.

Dva najnovija talasa pandemije, izazvana varijantama delta i omikron, iako su se zbila u odvojenim razdobljima, ipak su usledila po opuštanju mera u predvečerje dolaska dijaspore na leto i neposredno pre početka praznične sezone krajem godine. To je uglavnom zato što su nove varijante već postale virulentne u zemljama iz kojih je dijaspora doputovala, a Kurtijeva vlada nije uvela meru potpune vakcinacije na granici, dok je kršenje postojećih kovid-mera uveliko ignorisano.

Uprkos tome što je pandemija bila u prvom planu, u predvečerje deltinog talasa u avgustu mesecu VV je nominovao ministra zdravlja Arbena Vitiju (Vitia) za gradonačelnika Prištine na lokalnim izborima održanim u oktobru. Stoga su se za devet meseci smenila tri ministra zdravlja.

Bujar Vitia

Novinar rubrike o zdravlju, Gazeta Shneta

Pandemijom se dobro upravljalo u prvih nekoliko meseci druge Kurtijeve vlade. Međutim, sve se promenilo juna 2021. i vlada je podlegla pritisku poslovnog sektora, pritom “prioritetizujući” privredu u smislu da je u prvi plan stavljen doček dijaspore. Letnja sezona je gotovo sasvim izmakla kontroli bez mera i preporuka za zaštitu od kovida 19. Generalno gledano, sve vladine odluke o merama protiv pandemije zasnivale su se na posledicama iz novih talasa, pa su tako mere uvođene tek kada je naglo rastao broj novozaraženih.

Upravljanje procesom vakcinacije proticalo je korektno, ali nije učinjeno dovoljno da se podigne svest u javnosti o važnosti vakcinisanja. Nažalost, lažne vesti i teorije zavere u ovom su periodu dobile na značaju, a umesto da to budu preporuke i naučni argumenti u korist vakcinacije. To je jedna od glavnih mana vlade u vakcinalnoj kampanji.

U epicentru energetske krize

Svet se krajem 2021. našao u središtu energetske krize. Na Kosovu se energetska kriza realizovala usled interakcije unutrašnjih faktora — nestabilne domaće proizvodnje energenata i povećane potrošnje — i jednog spoljnog faktora, a to je rast cena energenata na svetskom tržištu.

Usled restrikcija struje, vlada je objavila šezdesetodnevno vanredno energetsko stanje. Predstavnici vlade su odlučili da opredele 20 miliona evra za potrebe Energetske korporacije Kosova (KEK) radi subvencionisanja uvoza električne energije.

Pošto to nije bilo održivo rešenje, Regulatorna kancelarija za energiju (ERO) pokrenula je vanredni proces promene cenovnika na zahtev Kosovske kompanije za distribuciju električne energije (KEDS), a zbog porasta cena uvoza. Nova odluka tela ERO — usvojena 8. februara, a na snazi do 31. marta 2023. — propisuje da će visina računa za domaćinstva koja koriste više od 800 kilovati mesečno porasti do 100% ili više od toga. Kurtijeva vlada je opredelila 75 miliona evra za subvencionisanje računa za struju, što je iznos koji će se koristiti u periodu od godinu dana.

Istovremeno, vladin plan predviđa reviziju Energetske strategije i pravljenje nacrta Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, čiji je cilj da omogući pristup održivim izvorima energije i poboljša kvalitet vazduha. Međutim, sem formiranja radne grupe za pravljenje nacrta Energetske strategije (2022-2031) novembra 2021. godine, javnost nije upoznata sa drugim radnjama i detaljima.

Pranvera Dobruna-Kryeziu

Nezavisna konsultantkinja za energetiku i bivša direktorka KEK-a

Pošto je KEK subvencionisao uvoz energenata i račune za struju, vlada nije ponudila rešenje. Kurtijeva vlada je preuzela nadležnost i odgovornost koji joj ne pripadaju. Na primer, subvencionisanje KEK-a za potrebe uvoza energenata, a da pritom nisu dobro obavili posao u smislu donošenja odluka. Usled toga, sada se nalazimo u martu, a energetska kriza se odužila — iako se o njoj ne govori; unutrašnji problemi koji su doveli do energetske krize u decembru i dalje istrajavaju jer ništa u tom pogledu nije učinjeno.

Prema tome, nepouzdanost KEK-ovih postojećih elektrana (to jest, nestabilnost domaće proizvodnje) i nepostojanje strategije dovešće do iste situacije sledeće zime.

Ova vlada treba da uvede proaktivne politike, da osnuje vladino telo zaduženo za energetski sektor i da napravi energetsku strategiju sa ciljem diverzifikacije izvora energije kako bi se dostigla energetska stabilnost.

Umanjenje siromaštva

U junu je Kurtijeva vlada uvela Paket mera za privredni oporavak u iznosu od 420 miliona evra, sa namerom da pomogne sektorima koje je pandemija pogodila. Iako je ovaj paket obuhvatio niz mera za pomoć raznim sektorima ekonomije, pojedine su privukle veću pažnju jer su bile uvrštene u plan za smanjenje siromaštva i unapređenje socijalne zaštite. Premda su neki podržali ove mere, drugi su tvrdili da one samo površno rešavaju problem.

Nezaposlene majke su od septembra počele da primaju po 170 evra mesečno na period od šest meseci od porođaja, dok su zaposlene majke dobile isti iznos na period od tri meseca. Takođe, u avgustu je započela isplata dečjih dodataka. Deca do druge godine primaju 20 evra mesečno, dok deca od 2. do 16. godine dobijaju 10 evra mesečno.

Vlada je u toku istog meseca odlučila da ukine plaćanje školarine za studente osnovnih i master studija na državnim univerzitetima. Između ostalog, više od 1.000 školarina je dodeljeno ženama koje studiraju u oblasti matematike, inženjerstva, nauke i tehnologije (MINT). To je jedna od stavki iz plana za unapređenje prosvete, gde se pominje i uspostavljanje fonda za naučno istraživanje, koji još nije iniciran.

Oktobra su uvedene subvencije od 10% na potrošačke kredite u iznosu do 10.000 evra. Međutim, jedini krediti koji su zaista subvencionisani do 10% su oni do 3.000 evra, tako da građani koji uzmu zajam veći tog iznosa dobijaju maksimalnu subvenciju od 300 evra.

Vlada je januara 2022. odlučila da poveća beneficije proistekle iz penzija koje država finansira, i to za četiri kategorije penzionera. U skladu sa ovom odlukom, nijedna penzija neće biti manja od 100 evra. Tako je omogućen rast penzija od 10 do 20 evra mesečno za penzionere koji primaju starosne penzije ili one proistekle iz porodičnog stanja, invaliditeta ili radne onesposobljenosti.

Artan Mustafa

Stručnjak u oblasti socijalnih politika

Način rada vlade VV-a u oblasti socijalne politike podrazumeva investicije u socijalnu zaštitu. To je potrebno Kosovu. Vlada je dosad realizovala nekoliko aspekata svoje politike ulaganja u socijalnu zaštitu. Međutim, ove mere moraju biti u pratnji dodatnih. Nažalost, vlada nije transparentno postupala u ovom smislu i nije sprovela ono na šta se obavezala — a to je otvaranje 160 javnih ustanova za obrazovanje i brigu u ranom detinjstvu (OBRD). Bez konkretnih poteza u ovom smeru, porodiljske naknade za nezaposlene žene mogle bi da proizvedu neželjene posledice koje vlada nije imala u vidu, poput jačanja konzervativizma.

Vlada bi trebalo da podstakne kreiranje javnih OBRD-ova i uvede politike zapošljavanja radi radikalnog rasta zaposlenosti žena. Vlada je obavezna da u ovom smislu ostvari rezultate, jer pored toga što se postavila kao progresivna levičarska stranka, ona je na izborima dobila podršku većine žena koje žive na Kosovu. Kada je u pitanju politika ulaganja u socijalnu zaštitu, iznenađuje potpuno odsustvo vladinog interesovanja za strukturne reforme u visokom obrazovanju i istraživačkim centrima.

Sve veća inflacija

Porast cena — to jest, inflacija — počela je aprila 2021, kada su cene skočile za 2,4% u poređenju sa 2020, a vrhunac je dostignut februara 2022, kada je inflacija došla na stopu od 7,5%. Nije još poznato u kojoj će meri izbijanje rata u Ukrajini povećati martovsku stopu mesečne inflacije jer će zvanični podaci za ovaj mesec biti dostupni u aprilu.

Reagujući na inflaciju, vlada je oktobra 2021. najavila uvođenje paketa mera za pomoć građanima. Dosad je za novembar i decembar opredeljeno dodatnih 100 evra za korisnike penzija, potrošački krediti su subvencionisani, a finansijska sredstva dodeljena poljoprivrednicima.

Iako je ograničen iznos sredstava za ublažavanje posledica inflacije, o podizanju minimalne zarade govorilo se kao o dobrom rešenju. Proces povećanja minimalne zarade otpočeo je ove godine, ali vlada i sindikati nisu saglasni sa iznosom koji treba ustanoviti. Vlada je predložila povećanje minimalne zarade na 264 evra, dok sindikati zahtevaju 400 evra, što je blizu prosečne plate na Kosovu 2020, koja je iznosila 416 evra. Minimalna zarada, koja iznosi između 130 i 170 evra, u zavisnosti od starosne kategorije, nije uvećana još od 2011.

U središtu ozbiljne ekonomske krize i u odsustvu nadzora nadležnih državnih organa, u martu 2022. obelodanjeni su tajni sporazumi između trgovaca koji su veštački povećavali cene za neke proizvode, i to do 100%. Kosovska agencija za konkurenciju (KAK), kao institucija zadužena za ispitivanje i poništavanje ugovora između preduzeća koja se bave razmenom dobara i usluga, nije funkcionalna još od juna 2021.

Međutim, kada je cena litra jestivog ulja u prodavnicama iznenada sa 2,10 evra skočila na 3,49 evra, vlada je poslala tržišnu inspekciju da ispita stanje u skladištima distributera. Ministarstvo trgovine je potvrdilo da su pojedini prodavci ispraznili rafove u radnjama sa jestivim uljem dan ranije kako bi stvorili utisak da je došlo do nestašice ovog proizvoda. Narednog dana su proizvod vratili na police po uvećanoj ceni. Nakon što je inspekcija zatvorila dva skladišta, cena jestivog ulja se vratila na prethodni nivo.

Mjesečna inflacija

Godišnja inflacija

Rrona Zhuri

Istraživačica, Institut GAP

Pošto je inflacija bila niska po njihovom stupanju na vlast, Kurtijeva vlada tada nije potencirala ovaj problem. Kada su morali sa njim da se suoče, ponudili su kratkoročna rešenja, kao što je udvostručivanje isplate korisnicima socijalnih davanja i penzija za novembar i decembar 2021. — to je uvršteno u Paket mera za privredni oporavak. Čak i u pratnji subvencija za račune za struju, preduzeta je olakšavajuća mera — ali je vlada umnogome mogla da izbegne porast cena, imajući u vidu da se o svetskoj energetskoj krizi diskutovalo nekoliko meseci pre toga.

Dok cene i dalje skaču, smatram da vlada može da preduzme još više mera da bi uredila stanje, a tako što bi povećala minimalnu zaradu i uvela poreska izuzeća za neke osnovne proizvode, kako bi se domaćinstvima i biznisima pomoglo da se izbore sa teretom zvanim inflacija.

Dijalog između Kosova i Srbije (ni)je u prvom planu

Od 2011. godine naovamo, za svaku vladu koja je stupila na vlast, pitanje dijaloga između Kosova i Srbije – procesa pod posredstvom Evropske unije – bilo je krupna i značajna tema. Dijalog se već duže od jedne decenje odvija na dva nivoa, tehničkom i političkom, sa ciljem da se reše problemi koji i dalje postoje na relaciji između dveju država. Dosad je potpisano više od 35 sporazuma, iako veliki broj još nije sproveden.

Na Kosovu nikada nije ostvaren unutrašnji konsenzus naspram dijalogu. Otkako je formiran, VV žestoko kritikuje dijalog. Predstavnici stranke su u predizbornoj kampanji zahtevali da Kosovo postane ravnopravni partner Srbiji u dijalogu i da treba pokrenuti dijalog po principu odozdo-nagore, u prvom redu sa kosovskim Srbima. Kako u toku trajanja kampanje, tako i kada je prvi put stupio na vlast, premijer Kurti je nastavio da potencira da dijalog nije prioritet u odnosu na obećane unutrašnje reforme.

Dijalog na relaciji Kosovo-Srbija je u toku 2021. uglavnom vođen na ekspertskom nivou, dok su juna i jula – i to na visokom političkom nivou – dva sastanka pod pokroviteljstvom EU održana između Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nije došlo do napretka ni na jednom od ovih sastanaka.

Naredni sastanak je zakazan za septembar, ali je vlada 20. septembra 2021. odlučila da uvede recipročne mere protiv automobila koji na Kosovo ulaze sa srpskim registarskim tablicama. To je podrazumevalo uklanjanje srpskih registarskih tablica i plaćanje privremene registarske tablice, što liči na ono što su vozila sa kosovskom registracijom morala da učine da bi ušla u Srbiju od 2011. naovamo.

Brojni kosovski Srbi koji imaju srpske registarske oznake na svojim vozilima okupili su se u znak protesta i na nekoliko dana blokirali saobraćaj na graničnim prelazima Jarinje i Brnjak. Reagujući na dešavanja, vlada je poslala specijalnu policijsku jedinicu. Privremeni sporazum između dveju strana postignut je u Briselu, pomogavši u deesklaciji situacije dok se ne pronađe trajno rešenje — o kome se još na tehničkom nivou pregovara u Briselu.

Međutim, dijalog na političkom nivou nije u toku. Premijer Kurti izražava optimizam da će se sporazum postići pre završetka njegovog mandata. EU i SAD istovremeno vrše sve jači pritisak da bi se postigao konačni sporazum između dveju zemalja.

Arbër Fetahu

Istraživač, Grupa za pravne i političke studije (GLPS)

It should be welcome news that the Kosovo government has pushed the principle of reciprocity in the dialogue with Serbia and that there is increased caution in engaging in dialogue. This is because Kosovo’s haste in the past has cost us many agreements that are not only harmful but constitute an obstacle to the integration of Serbs in the institutions of our republic.

However, concrete results in the dialogue are lacking. More could have been done in building internal consensus on the process, expanding international support for Kosovo’s position in the dialogue, as well as creating a genuine dialogue with local Kosovo Serbs that should have started a long time ago.

Looking at international and regional developments, there are also external factors influencing things such as the April 2022 elections in Serbia and France and the recent crisis in Ukraine. These are factors that make it difficult to focus on the dialogue.

However, these cannot serve as excuses for not properly preparing the Kosovo side for the moment when the dialogue begins its course.

Spoljnopolitičko nazadovanje

Uz obećanje da će reformisati diplomatsku službu, vlada je odlučila da razreši političke nameštenike iz diplomatskih misija. Iako pojedinim konzulatima već godinama nisu dodeljeni ambasadori, otpuštanja u režiji Kurtijeve vlade — u šta spada razrešenje 12 ambasadora, od 19. marta do kraja septembra — učinilo je da 21 diplomatska misija od ukupno 32 misije ostane bez ambasadora.

U doba kada se politička konfiguracija sveta menjala, Kosovo je odugovlačilo u oblasti učlanjenja u međunarodne organizacije i u procesu dobijanja novih priznanja, pa je tako država ostala bez predstavnika u prestonicama od ključnog značaja, poput Vašingtona, Londona, Brisela i Berlina.

Krajem novembra imenovano je 14 novih ambasadora, ali se još ne zna šta Kurtijeva vlada preduzima u oblasti dobijanja novih priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama. Moratorijum kom je posredovala prethodna američka administracija, a potpisala prošla vlada, poziva Kosovo da ne aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama, a da Srbija privremeno zaustavi svoju kampanju za povlačenje priznanja na godinu dana, što je rok koji je istekao 4. septembra 2021.

Kurtijeva vlada još nije aplicirala za članstvo u Interpolu, ali kažu da se nalaze u pripremnoj fazi da to urade ove godine. Štaviše, sve donedavno nije bilo nikakvih naznaka da se radi nešto na polju dobijanja priznanja Kosova kao države, što je proces koji stagnira. Izrael je bio 117. država koja je priznala Kosovo 2021. i jedna je od četiri zemlje koje su to učinile u proteklih pet godina.

Rat u Ukrajini je naveo Kurtijev kabinet da krene u akciju. Oni su marta formirali međuinstitucionalnu radnu grupu za integraciju u Severnoatlantski savez (NATO) i najavili da će se Kosovo prijaviti za članstvo u Savetu Evrope. U ovom periodu su uspostavljeni i diplomatski odnosi sa Istočnim Timorom.

Fitim Gashi

Novinar medijske grupe KOHA koji izveštava o dijalogu i spoljnoj politici

Kurtijeva vlada je započela svoj mandat uz obećanja u sferi spoljnopolitičke reforme — kako u unutrašnjoj reorganizaciji, tako i u zastupanju u inostranstvu. Međutim, ono što smo dosad videli svodi se na koncepciju spoljne politike ograničene na dijalog sa Srbijom. Iako smo više puta poslali upit, Ministarstvo spoljnih poslova nije spominjalo aktivnosti za period posle 4. septembra 2021, kao ni da li su sačinili strategije koje će okončati stagnaciju u pogledu broja priznanja i članstava.

Godinu dana kasnije nije bilo naznaka da je ispunjeno ono na šta su se obavezali u programu za upravljanje državom. U pomenutom periodu većina centara u kojima se donose važne odluke ostalo je bez ambasadora na nekoliko meseci – a nakon “čistke” u režiji ministarke spoljnih poslova Donike Gërvalla-Schwarz. Uprkos vladinom obećanju da će novi ambasadori uskoro biti imenovani, to se nije desilo, zbog čega je Kosovo bilo slabije predstavljeno u inostranstvu.

Neophodno je da Kosovo reformiše svoju spoljnopolitičku službu jer bi se tako garantovalo da bude dostojanstveno predstavljeno, da se uvodi red u ministarstvo i da se činovnici postavljaju po zasluzi i obrazovanju. Svakako da bi ove poteze trebalo povući transparentno, što dosad nije bio slučaj. Ministarstvo spoljnih poslova je ćutalo kada su se odvijali brojni procesi i dešavanja u ovoj sferi.

Problemi s medijima

Odnos vlade sa medijima u proteklih godinu dana nije bio sjajan. Mnogi urednici govore o izvesnoj zatvorenosti vlade prema medijima, gde ministri radije komuniciraju preko društvenih mreža, nego na konferencijama za štampu. Pojavili su se prigovori na njihovu netransparentnost jer ne odgovaraju na novinarska pitanja, a premijer Kurti je predmet kritika zato što ne drži pres-konferencije.

Primer od posebnog značaja desio se aprila 2021, u šta su bili umešani novinski portal Insajder i tadašnji ministar zdravlja Arben Vitia. Iz Insajdera su naveli da su – na osnovu dobijenih dokumenata – utvrdili da je Ministarstvo zdravlja odbilo da potpiše sporazum sa proizvođačem vakcina Pfizer/BioNTech.

Vitia je užurbano odbacio ovu tvrdnju na konferenciji za štampu, nazivajući vest “neistinitom” i “štetnom”, pritom insistirajući na “poverljivosti” pomenutog procesa. Čak je pozvao tužilaštvo da preduzme radnje “protiv svakoga ko nanosi štetu ovako osetljivom i značajnom procesu”. Policija je na razgovor pozvala direktora Insajdera, Parima Ollurija.

Druga kontroverza, ovaj put sa suprugom predsednice Vjose Osmani, Prindonom Sadriuom, zbila se nedavno. Onlajn novinski portal Gazeta Express objavio je članak sa rečenicom u zagradi koja je glasila ovako: “Možete ovo da ostavite ako hoćete da napadnete Vjosu.” (Pretpostavlja se da je urednik zaboravio da je izbriše, prim. prev.) Sadriu, suprug Vjose Osmani, posle ovoga je medije nazvao “udruženim zločinačkim poduhvatom”.

Kurtijeva vlada, koja se nalazi u koaliciji sa partijom predsedncie Osmani, pod nazivom Guxo, naišla je na kritike medija zbog nereagovanja na izjavu Sadriua, a koji je koristio izraze koji mogu negativno da se odraze na novinarsko okruženje.

Uprkos tome, civilno društvo je pohvalilo to što je Skupština Kosova raspustila postojeći Upravni odbor javnog emitera — odbor koji je umnogome smatran političkim — i sprovela transparentne izbore za članove novog odbora. Od 2011. godine, kada je Radio-televizija Kosova (RTK) neposredno počela da se finansira iz državnog budžeta, mnogi su smatrali da je javni emiter pod političkim uticajem Demokratske partije Kosova (PDK). Kritike na račun RTK u proteklim godinama obiluju tvrdnjama o pristrasnom izveštavanju, nemeritokratskom zapošljavanju i zloupotrebi finansijskih resursa.

Imer Mushkolaj

Izvršni direktor Saveta za štampu Kosova (SŠK)

Albin Kurti i VV na vlast su došli uz obećanje o radikalnoj transparentnosti u svim oblastima, u šta spadaju i mediji. Međutim, jednogodišnja vladavina je razotkrila sasvim drugačiji način rada. Vlada u brojnim primerima nije bila voljna da sarađuje sa novinarima i medijima u bitnim oblastima. Istovremeno je bilo pokušaja vlade i stranačkih zvaničnika da napadnu određene medije koji su bili vrlo kritični prema njima.

Aktuelna vlast neke medije na Kosovu smatra neprijateljskim, etiketirajući i napadajući ih. Generalno gledano, vlada, kao i predsedništvo, ne rade svoj posao kako treba kada su u pitanju odnosi sa medijima. “Radikalna transparentnost” se u mnogim primerima pretvorila u “radikalnu zatvorenost” prema medijima i novinarima.

Još mnogo posla za pravosuđe

Reforme pravosuđa su se visoko kotirale u Kurtijevom planu za upravljanje državom. Planirao je da pokrene proces provere, kom bi bili podvrgnuti sudije i tužioci, da zapleni imovinu koja nije mogla da se opravda i osnuje Privredni sud.

Prvi koraci su već napravljeni kada su u pitanju svi ciljevi. Vlada je usvojila koncept-dokument za potrebe sveobuhvatnog procesa provere sudskog sistema i imenovala radnu grupu koja će sastaviti nacrt ustavnih amandmana. Međutim, ova inicijativa nije naišla na odobravanje Sudskog saveta i Saveta tužilaca. Oba tela su navela da imaju interni kapacitet da sprovedu ovakvu proveru. Istovremeno, EU veruje da sveobuhvatna provera treba biti poslednje rešenje.

Dvadesetdevetog decembra 2021. usvojen je nacrt Zakona o Državnom birou za proveru i oduzimanje neopravdane imovine. Organizacije civilnog društva iz pomenute oblasti tvrde da u aktuelnim propisima postoji dovoljno mehanizama i da osnivanje Državnog biroa neće povećati efikasnost u borbi protiv imovine stečene na nezakonit način.

U međuvremenu je, januara 2022, u skupštini usvojen nacrt Zakona o Privrednom sudu, čiji je cilj da rešava sporove u oblasti poslovanja, pritom ubrzavajući proces, koji se obično godinama vuče po sudovima zbog velikog broja zaostalih predmeta. Međutim, imajući u vidu budžetske implikacije, i dalje se ne zna kada će ovaj sud početi sa radom.

Pokret FOL

Proces provere i oduzimanja imovine kreće se u pravcu jačanja vladavine zakona u zemlji i stvaranja uslova za veću pravnu sigurnost građana.

Prema tome, proces provere je neophodan proces da bi se građanima vratilo poverenje u institucije Republike Kosovo. Međutim, ostaje da se vidi konačni ishod ovih zakona i u kojoj će meri preporuke civilnog društva biti uzete u obzir od strane radne grupe.

Ljudska prava na izdisaju

Femicid i rodno zasnovano nasilje ne posustaju. Samo su u 2021. godini ubijene tri žene, dok vesti o nasilju nad ženama i drugi oblici porodičnog nasilja mnogo govore o nemaru institucija prema ovim slučajevima.

Kurtijev program za upravljanje državom sadrži posebnu stavku o prevenciji porodičnog nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja. Tamo se navodi plan za uvođenje politika i mehanizama za borbu protiv nasilja, uključujući kampanje za podizanje svesti kod građana. Uprkos tome, malo šta je urađeno u ovoj oblasti. Jedini uspeh – i to krajem januara – bilo je usvajanje Nacionalne strategije za zaštitu od porodičnog i nasilja nad ženama 2022-2026.

S druge strane, u programu za upravljanje državom, i to u posebnoj stavci o ljudskim pravima, LGBTIQ+ osobe se uopšte ne spominju, dok se premijer Kurti nije pojavio na Paradi ponosa održanoj 2021.

Prava osoba iz LGBTQ+ zajednice nedavno su stavljena u prvi plan zbog glasanja o nacrtu Građanskog zakonika od 16. marta. Nacrt zakona sadrži 1.630 članova i smatra se najvažnijim dokumentom posle Ustava, jer uređuje razne segmente društva, kao što su ravnopravnost pred zakonom, ljudska prava, imovinska prava, ekonomske transakcije, ugovori, porodični odnosi, dečja prava i nasledstvo.

Ipak, stav 2 člana 1138 – koji navodi da su “Dozvoljene registrovane građanske zajednice između osoba istog pola. Uslovi i procedure uređuju se posebnim zakonom” – dospeo je u žižu javnosti. U stvari, to je bio razlog zbog kog nacrt Građanskog zakonika nije usvojen 16. marta, a nakon opsežnih komentara narodnih poslanika koji se protive priznavanju prava parovima iz LGBTQ zajednice. I ljudskopravaški aktivisti su se usprotivili formulaciji u Građanskom zakoniku, tvrdeći da on neće dostići proklamovani cilj o ostvarivanju pune ravnopravnosti LGBTQ zajednice sa ostatkom društva.

Leonida Molliqaj

Izvršna direktorka Centra za informacije, kritiku i akciju (QIKA)

Kurtijeva vlada je na vlast došla, između ostalog, zbog obećanja da će se posvetiti problematici rodne i društvene ravnopravnosti. U prvoj godini vladavine primećujemo ad-hok propise koji više liče na improvizaciju nego na pokušaj da se reše dugotrajni problemi i da se gađa u suštinu.

Smatramo da svaki građanin ima pravo na brak. Nacrt Građanskog zakonika predložen u vladi u tom je smislu diskriminatoran jer na brak gleda kao na pravno registrovanu zajednicu osoba različitog pola, to jest muža i žene. S druge strane, registrovane građanske zajednice između osoba istog pola bile bi dozvoljene, dok bi procedure za ove potrebe bile uređene posebnim zakonom. Mi to smatramo izuzećem. Ovakva podela ne sme da postoji. Brak treba da pripada svim građanima, bez izuzetka, a vlada ima obavezu da ovaj naum izgura do kraja.

“Porodiljske naknade” jesu jedna od politika koje je vlada predstavila kao način da se žene osnaže, što mi suštinski smatramo antifeminističkim činom. Verujemo da ovakve politike – koje se samo fokusiraju na žene kao reproduktivne individue, a bez konkretnih pratećih politika zapošljavanja – mogu dodatno da vežu žene za kuću, gde nose teret neplaćenog rada.

Nove inicijative Kurtijeve vlade

Kurtijeva vlada je preduzela zakonske korake ka realizaciji novih inicijativa: Suverenog fonda i Fonda za bezbednost.

Pošto je Upravni odbor Kosovske agencije za privatizaciju raspušten, vlada je u martu 2022. odobrila koncept-dokument za osnivanje Suverenog fonda, koji će preuzeti vlasništvo nad strateški važnom imovinom Kosova i biti nadležan da investira u rast vrednosti ove imovine.

Posle početka rata u Ukrajini, vlada je osnovala i Fond za bezbednost i od građana traži da pomognu u prikupljanju sredstava. Fondovi treba da se iskoriste za realizaciju državne strategije za bezbednost.

Premda su neki procesi otpočeti, drugi se i dalje razvlače. Jedno je sigurno: Kurtijeva vlada će u naredne tri godine imati pune ruke posla. K

Naslovna ilustracija: Vlada Kosova

Dizajn i ilustracije: Arrita Katona i Dina Hajrullahu / K2.0

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku “Balkanskog fonda za demokratiju”, projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i norveškog Ministarstva spoljnih poslova. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno statove norveškog Ministarstva spoljnih poslova, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njihovih partnera.