Svako se na svetu razboli u nekom trenutku — bilo da je reč o muškarcu ili ženi, belcu ili crncu, bogatašu ili siromahu, to je neizbežna životna činjenica.
Svi imaju univerzalno pravo na zdravstvenu negu za sebe i svoju porodicu — ovo je, pak, mesto na kom se ravnopravnost završava.
Dok ljudi u Zapadnoj Evropi mogu da očekuju da dožive rane osamdesete, prosečan životni vek za građane Kosova je tek 72 godine, što je najniži prosek na evropskom kontinentu. Ovo se umnogome svodi na zdravstvo koje se bori da opstane nakon desetkovanja devedesetih godina.
Prekopotrebne reforme su odavno obećane — i odgađane — dok su stalni institucionalni skandali i korupcija poslužili tome da se podrije poverenje javnosti u to da postoji neki stvarni pogon za promene.
U sadašnjici, za pacijente i stručnjake iz oblasti medicine, mnogi aspekti kosovskog zdravstva prosto nisu odgovarajući za ispunjavanje svoje svrhe. Javni sistem je slabo finansiran, ima malo osoblja i nije dobro opremljen, zbog čega doktori nisu u mogućnosti da se izbore sa fundamentalnim potrebama pacijenata, dok je privatni sistem često neefikasan i preskup za veliki deo stanovništva.
S druge strane, građani su ti koji plaćaju najvišu cenu. Primorani da prikupljaju sredstva za svoju zdravstvenu negu, da sami potraže informacije o bolestima koje pogađaju njihove najvoljenije, ili da putuju u inostranstvo da bi bili podvrgnuti lekarskim zahvatima, čak i lako izlečive bolesti mogu da učine da se pacijentima život prevrne naopačke.
Kao ključno pitanje koje utiče na kvalitet života svih, K2.0 secira kosovsko zdravstvo da bi osvetlili ono sa čime se građani zaista suočavaju kada je njihovo zdravlje u pitanju.K
Naslovna fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.
