U petak uveče (24. marta), Kosovo se u Skadru našlo na prvom mestu sa pogrešne strane četvrtog uzastopnog poraza u kvalifikacionoj grupi I za Svetski kup, ovaj put izgubivši od Islanda 1-2. Uprkos ovom porazu, Kosovo je, verovatno, nastupilo najbolje dosad upravo u ovoj utakmici, održavajući veći posed lopte i imajući onoliko pokušaja da postigne gol kao i njegovi protivnici koji su se prošlog leta izborili za četvrtfinale na Evropskom šampionatu.
Međutim, dve greške u kosovskoj odbrani u prvoj polovini utakmice su dovele Kosovo pred nepremostivu prepreku. Prvo se desni odbrambeni igrač Fanolj Perdedaj našao van svoga položaja na terenu. Hitro je pokušavao da se vrati na njega, ali je lopta završila kod Arnora Traustasona koji je uspeo da pronađe islandsku zvezdu, Gilfija Sigurdsona, u prostoru za penal. Udarac Sigurdsona je mogao da zaustavi samo kosovski golman Samir Ujkani, ostavivši tako Bjorna Sigurdsona samog, a koji je loptom napunio praznu mrežu.
Deset minuta kasnije, Birkir Sevarson iz islandskog tima je uspeo da uđe iza levog beka Kosova, Benjamina Koljolija, koji je nespretno srušio Sevarsona i tako mu obezbedio penal. Sigurdson je postigao gol za rezultat od 0-2.
Bio je ovo težak udarac za Kosovo koje je dobro započelo utakmicu. Kosovo je delovalo uigrano kada je reč o posedu lopte i jasnom planu igre. Heroljind Šalja i Hekuran Krieziu su na sredini terena kontrolisali rane razmene napada, često osvajajući loptu i stvarajući uslove kako bi Miljot Rašica i Valjon Beriša mogli da napadaju odbranu protivnika. Beriša je pogodio prečku, ali je rezultat i dalje bio 0-0, što znači da je Kosovo nastavilo tradiciju pogađanja okvira gola u svakoj dosadašnjoj igri.
Nova lica vraćaju veru
Uprkos obeshrabrujućoj prvoj polovini, Kosovo je i dalje imalo podršku sa tribina koje su ga podržavale sve dok sudija nije svirao kraj. Očekivanja pred utakmicu u Skadru su bila takva da bi nerešen rezultat bio vrlo dobar, dok su tek samo neki očekivali pobedu. Bukmejkeri (oni koji određuju kvote, prim. prev.) su se saglasili s tim, pa je Island u kladionicama tako bio favorit.
Svaki optimizam koji bi Kosovo moglo da ima bio bi generisan zahvaljujući novopridošlima. Trojica novih igrača se pridružilo ovoj ekipi na utakmici protiv Islanda; Besart Beriša, Donis Avdijaj i Ade Nuhiu.
Uprkos tome što je ovo peta utakmica Kosova za kvalifikacije za Svetski kup, isti problemi neizvesnosti da neće ispuniti uslove za takmičenje su uznemirili ovaj tim. Beriša, Nuhiu i Avdijaj su svi ranije predstavljali druge reprezentacije, što znači da se ovaj tim ponovo znojio zbog odluka Fife zbog toga da li će igračima biti omogućeno da predstavljaju Kosovo — Nuhiu i Avdijaj su potvrđeni kao deo tima samo nekoliko dana pred igru.
Ranije toga dana, na skadarskom stadionu “Ruga Kolje Idromeno”, gde su se navijači sa obe strane okupili pred igru, ali su se druge četiri fudbalske majice gotovo pa spojile u masu tamno plave i žute boje Kosova i islandsku svetlo plavu, iako su te četiri majice došle sa sasvim drugog mesta. Oni su u sredu nosili tradicionalne plavo-bele pruge Šefilda, tima koji se nalazi 2.500 kilometara daleko, u severnoj Engleskoj. Sve četiri majice su na leđima imale ištampano jedno ime: Nuhiu.
Ponosni vlasnici majica su članovi grupe rođaka iz Preševa koji svi imaju porodične veze sa strelcem Šefilda koji je postigao gol u sredu, a on je jedan od najnovijih regruta Kosova. Član ove grupe, Bljerim Miftari, izjavio je za K2.0 da im je trebalo vremena i strpljenja da bi uspostavili svoj tim, jer se Kosovo sada nalazi u prvoj godini takmičenja u okviru Fife. On je dodao da je, iako moguća, pobeda protiv Islanda bila malo verovatna, te da mu je bilo drago što je samo mogao da gleda Nuhiu kako igra i kako Kosovo postiže gol. Obe želje su mu ispunjene.
Manje od tri minuta drugog poluvremena, Island nije uspeo da dospe do lopte i ona je došla u šesnaesterac ka Besartu Beriši i Amiru Rahmaniju. Lopta je savršeno odskočila za Rahmanija koji je s lakoćom ubacio loptu u gornji ugao mreže.
Proslave su skraćene zbog podignute zastavice pomoćnog sudije, koja je podignuta zbog toga što se Beriša nalazio u ofsajdu u datom trenutku. Strelac Rahmani je vrebao priliku iza strelca, ali su Berišini pokušaji da odigra s loptom bili neuspešni. Gol se nije važio, Kosovo je i dalje zaostajalo za dva gola.
Uprkos ovom zastoju, stadion “Ljoro Borići” je oživeo i električna atmosfera je napunila vazduh kada je Kosovo nastavilo da vrši pritisak. Manje od pet minuta kasnije, oni su uspeli da postignu očekivani gol.
Island ponovo nije uspeo da pokrije korner. Rašica je odigrao loptu nazad u šesnaesterac i odbrambeni igrač je mogao da vidi samo Valjona Berišu. Sjajno proigravanje Beriše je zadržalo loptu u igri i provelo ga pored Sigurdsona, a pre nego što je dodao loptu Šalji koji je strpljivo čekao na uglu šesnaesterca. Šalja je podigao loptu ka golu i Nuhiu je preskočio branioca i glavom zabio loptu u donji ugao mreže za 1-2. Ovo je prvi gol koje je Kosovo postiglo na jednom takmičenju Fife kod kuće. Njegovi rođaci iz Preševa na tribinama su sigurno bili oduševljeni.
Pištaljke su probile skadarsko noćno nebo kada je islandski tim istupio posle restartovanja igre. Oni su bili još glasniji kada je slobodan udarac dodeljen i Islandu je trebalo gotovo dva minuta da ga izvede. Iskustvo protivnika da neopravdano oduzima vreme je stručno pokazano u sledećih 20 minuta, jer su oni izdali svoj imidž hrabrih gubitnika i pokazali tvrdokorni profesionalizam na strani veterana.
Kosovo je uvelo zamene u vidu Avdijaja i Bersanta Celjine, koji su uneli novu energiju u grupu i Kosovo je ponovo imalo šansu za napad. Uzbudljivi napad i šut novog momka Avdijaja je gotovo uspeo da se probije pored islandskog golmana Hanesa Haldorsona.
Bernard Beriša je, takođe, kasnije uveden u igru, čime je izazvao beskrajne probleme za islandsku odbranu, ali nije bilo pravih izgleda za izjednačenje pre nego što je poslednja pištaljka označila još jedan poraz Kosova.
Nordijske sposobnosti
Nije reč samo o islandskoj veštini da odugovlači vreme i zadrži vođstvo u neprijateljskom okruženju o čemu Kosovo može da nauči od svojih protivnika. Na konferenciji za medije koja je održana pred utakmicu, a u kojoj su učestvovali menadžer Aljbert Bunjaki i kapiten Samir Ujkani, govorilo se o telesnosti igrača; stvar je bila u tome što je nordijski fudbal bio naporan i fizički zahtevan, dok su kosovski Albanci bili blagi i lukavi.
Bunjaki je istakao da Kosovo sada ima dvojicu igrača koji se približavaju visini od 2 metra, a to su Besart Beriša i Nuhiu, dok snaga Islanda leži u međusobnom poznavanju, jer su mnogi njihovi fudbaleri igrali zajedno od svoje devete godine. Njhove tvrdnje su se pokazale tačnima u igri, a Kosovo je postiglo moćan pogodak glavom, dok su Islanđani postigli svoje golove zahvaljujući pametnim i intrikantnim uzajamnim dejstvom.
Islandski uspeh u prethodnim godinama je bio daleko strukturisaniji od fizičkog. U proteklih 10 godina, Island je uložio dosta u fudbal. Njihovi timovi su trenirali sa konjima, a sada imaju hale sa kapacitetima za treninge svake godine u gotovo svakom gradu na ovom malom ostrvu.
Hale za fudbal se i na Kosovu mogu često videti, dok samo u Prištini postoje tri, dok se iskustvo Kosova u fudbalu u zatvorenom prenelo na rana iskustva kosovskog futsalskog tima koji je porazio Kipar i Norvešku, a otkako je međunarodno priznat. Island je pokazao kako, sa aktuelnim investicijama, timovi koji treniraju u zatvorenom mogu da procvetaju na stadionu koji je na otvorenom.