U naučnom radu koji je objavljen početkom januara 2023. godine potvrđeno je da je HPV vakcina bezbedna, efikasna i korisna za odrasle bez obzira na to da li su prethodno bili inficirani HP virusima. Za nas koji se borimo za široku dostupnost HPV vakcine to je samo jedna od činjenica koje smo znali, budući da je vakcina registrovana za sve starije od 9 godina i u Srbiji, kako i stoji na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva – ALIMS.

Tokom 2017. godine lečila sam se od raka grlića materice, jednog od nekoliko vrsta raka koje uzrokuje HP virus. Upravo tada sam saznala da je Australija prva zemlja na svetu koja je dala dokaz o dramatičnom smanjenju HPV infekcija za one koji su zaštićeni vakcinom. 

Dokazano je ne samo da vakcine deluju, već se temeljnim programima imunizacije u školskom uzrastu može iskoreniti svaki HP uzrokovani rak do 2035. godine! Za Australijom su usledile i Velika Britanija, kao i ostale zemlje koje su u kasnim dvehiljaditim uvele nacionalne programe. Danas ove zemlje, jedna po jedna, ponosno ističu postignute rezultate.

Kako sam ja počela da se zanimam za HPV?

Kada imaš rak, misliš da je to najgore što može da ti se desi. Nakon remisije nastupa život – ali nastupa i horor. Ako sam imala rak koji je izazvan virusom, kako mogu da budem sigurna da više nisam infektivna?

Suočila sam se sa jednom bizarnom činjenicom. Ne samo da se o vezi raka grlića materice i HP virusa nije dovoljno pričalo, već su lekari kao papagaji ponavljali stalno istu rečenicu: “Sada vam je kasno za vakcinu.”

Ukratko, tako je počelo moje istraživanje. Kao dugogodišnja medijska autorka, odlučila sam da iniciram snimanje filma “Jedna i po žena svaki dan” o prevenciji raka. Za razliku od većine, imala sam priliku da stupim u kontakt sa brojnim naučnicima, pa sam okupila ginekologe, onkologe, imunologe, mikrobiologe, patologe i genetičare da mi objasne jedno – šta se dešava sa mnom. Da li sam zarazna? Da li mogu da se zarazim ponovo? Da li postoji način da se zaštitim?

Kako se zaštititi?

U to vreme imala sam 34 godine i želela sam da znam kako ću proživeti ostatak života. Govoreći kako je život najvažniji potpuno smetnemo sa uma zdravlje i kvalitet života. Prvo što sam uradila jeste to da sam se testirala na HPV i uradila test virusnog opterećenja – rezultat je bio negativan. Virusolog mi je objasnio da je HPV odstranjen iz mog tela hirurški. HPV nije sistemski virus i ne ostaje u telu zauvek. Posle radikalne operacije – u mom telu više nije bilo virusa.

Činilo mi se da imam novu šansu, kao i mnoge druge žene koje su imale predkancerozne promene (ranice na grliću materice) ili rak koji je odstranjen iz tela. Mi virus više nemamo ali nažalost, nemamo ni imunitet. I kao svi drugi – možemo se ponovo zaraziti. Tada je počela moja borba da se HPV vakcina učini dostupnom što većem broju ljudi koji mogu dobiti HPV infekciju ili oboljenja koja ona izaziva. Svi koji mogu da se zaraze – mogu i treba da se zaštite.

Kakva je situacija u svetu?

Prvi nacionalni programi imunizacije započeti su 2007. godine u Australiji, Velikoj Britaniji, SAD i EU. Od 2008, preventivni programi protiv oboljenja uzrokovanih HP virusom implementirani su u gotovo svim zemljama EU, a rastući trend su rodno neutralni programi. U većini zemalja ovakvi programi su besplatni.

Preko Australijske ambasade u Srbiji stupila sam u kontakt sa dve lekarke. Julia Brotherton i Suzanne Garland dale su prvi dokaz da je rak grlića materice moguće iskoreniti. U 2019. su preporučile usvajanje nacionalnog programa u Srbiji. Nažalost, Srbija tada nije prihvatila njihove preporuke. 

Kako navodi izumitelj ove vakcine dr Ian Frazer, najvažniji faktor odluke o imunizaciji je njena cena – ako obezbedite besplatnu vakcinu, ljudi će je primiti. Dostupnost vakcine je najvažnija za zemlje u razvoju. U njima je stanovništvo izloženo mnogobrojnim rizicima kao što su slabiji pristup zdravstvenoj zaštiti, odsustvo kontracepcije, nezdravi životni stilovi, siromaštvo…

Samo ako je besplatna, vakcina može biti dostupna svima.

Cena zdravlja i trka s vremenom

Optimalno vreme za imunizaciju je pre prvih intimnih odnosa jer je tada efikasnost vakcine veća od 95%. Bez obzira na to što, statistički gledano, efikasnost imunizacije opada sa godinama, u gotovo svim zemljama postoje tzv. catch–up programi kako bi se zaštitili i mladi do 26 godina. Državni programi najčešće pružaju HPV zaštitu mladima besplatno, jer su mladi socijalno ranjiva kategorija.

Smatra se da radno stanovništvo, ukoliko to želi, samo može da se zaštiti. Međutim, kao što znamo, u zemljama nižeg životnog standarda bilo bi korisno da vakcina bude dostupna o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja. Vakcina štedi troškove ponovljenih PAP testova, lečenja predkanceroznih promena, daljih medicinskih intervencija i lečenja raka. Ona je najefikasnije sredstvo prevencije.

Kakva je situacija na Balkanu?

Istočni i južni deo Evrope opterećen je visokim stepenom oboljevanja i smrti od raka grlića materice. 

Prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Moldavija je bila evropska država sa najvećom stopom rizika od raka grlića materice. Tokom 2020. godine, sa samo delimičnim HPV programom imunizacije i stepenom vakcinacije koji ne prelazi 49% (prva doza primljena u 2019. godini), Moldavija je do 2021, uspela da smanji stopu oboljevanja od raka grlića materice sa 28,2 na 100.000 žena, na 22,8 – pokazuju podaci HPV Informativnog centra.

To znači da je Moldavija sada za sobom ostavila pojedine balkanske zemlje.  

U Albaniji, gde ne postoji državni HPV program, a skrining raka ima obuhvat tek 5% u regionu Tirane, kao mogućnost postoji tek dobrovoljna vakcinacija bivalentnom vakcinom protiv HPV o trošku pacijentkinja. 

Sa istorijom izuzetno visoke stopa oboljevanja od raka grlića materice (18 na 100.000 žena u 2020), državni progam HPV imunizacije u Bugarskoj počeo je 2017. godine i odnosi se na devojčice od 12 godina. Obuhvat vakcinacijom počeo je da raste, da bi zabeleženi napredak bio prekinut izbijanjem pandemije, kada su brojke počiele da padaju. Prema podacima Evropskog parlamenta, tokom 2021. godine Bugarska je imala najmanji obuhvat vakcina u Evropskoj uniji (5,6%).

U Mađarskoj je program imunizacije za devojčice počeo 2014, sa obuhvatom od 86% (prva doza) i 78% (druga doza) u 2019. godini.

Post–jugoslovenski prostor

Tokom 2021. godine Crna Gora (26,2 na 100.000 žena), Srbija (18,7) i Bosna i Hercegovina (14,3) imale su najviše obolevanja od raka grića materice u jugoslovenskom prostoru. Zanimljivo je da u to vreme nijedna od zemalja nije imala nacionalni program HPV imunizacije. U Crnoj Gori je od septembra 2022. godine počela vakcinacija protiv HPV infekcije, a vakcine su namenjene djevojčicama uzrasta od 9 do 13 godina.

Severna Makedonija i Slovenija su uvele HPV vakcinaciju još 2009. godine, kao deo planiranog, organizovanog programa imunizacije. Iako je u Severnoj Makedoniji vakcinacija obavezna – obuhvat je nizak i varira od 17,6% blizu Ohrida, 19,7 u Skoplju, do 99,2 u okrugu Pehčevo.

Slovenija još od devedesetih godina, kroz ZORA nacionalni program za borbu protiv raka, sprovodi sistematske javne politike sa ciljevima 90-70-90. To znači da je 90% vakcinisanih devojčica do 15 godina starosti, do 70% žena do 45 godine prošlo je preventivni skrining protiv raka grlića materice, kao i da je do 90% žena kojima je dijagnostifikovan rak dobilo odgovarajući tretman. 

Uz ovu detaljnu politiku prevencije u 2020. godini, Slovenija je uspela da besplatnom imunizacijom obuhvati 60% devojčica, ali to nije još uvek stvorilo kolektivni imunitet, pa je iskorenjivanje raka grlića materice još uvek daleko.

U Hrvatskoj su prve preporuke za imunizaciju počele 2007. godine, a prvi programi su uvedeni u Zagrebačkoj lokalnoj samoupravi, a kasnije i u ostalim delovima. Ipak, nacionalni program počeo je tek 2015. godine kada su prve besplatne vakcine mogle da prime devojčice u osmom razredu. Program je u 2016. godini uključio i dečake, kao i učenice i učenike prvog razreda srednjih škola uz rodno neutralni catch–up program. Danas ovaj program omogućava vakcinaciju mladima do 26 godina.

Na Kosovu je dobrovoljna vakcinacija devojčica uzrasta od 12 do 16 godina počela tek u oktobru 2022. Prema podacima Ministarstva zdravlja Kosova (MZK), oko 100 žena oboli od raka grlića materice svake godine. MZK je najavio da će od 2024. godine ova vakcina biti uključena u program redovne vakcinacije. Međutim, biće samo preporučena, a ne obavezna.

Stanje u Srbiji

Već je i previše čuven početak vakcinacije u Srbiji – kada je od 2.000 doniranih vakcina u 2016. godini u okviru pilot programa iskorišćeno svega oko 500 vakcina. 

Tek su u 2020. godini načinjeni koraci napred – ali samo u dve lokalne samouprave. U Šapcu je rešen problem finansiranja Programa prevencije protiv HPV uzrokovanih oboljenja, ali imunizacija nije počela, dok je u Novom Sadu imunizacija počela kao deo projekta finansiranog od strane Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, dok je grad Novi Sad nastavio da finansira program u 2021. godini.

U junu 2022. godine u Srbiji je počeo prvi nacionalni program prevencije i imunizacija je započela za sve od 9 do 19 godina. Do sada je HPV vakcinu u Srbiji primilo više od 23.000 dece, pokazuju podaci Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”.

Nauka i politika – šta je sledeće?

Dok tokom naredne decenije, od zemalja koje su prve uvele imunizaciju protiv HPV, očekujemo da jedna po jedna objave da je rak grlića materice iskorenjen, na Balkanu se trudimo da budemo brži od smrti.

Veliki zaostatak za Evropom košta nas zdravlja i oboljevanja i žena i muškaraca od HP uslovljenih karcinoma oralne i anogenitalne regije. Velika bojazan je da lekari na svetskom nivou neće znati kako da tretiraju ove smrtonosne bolesti u poodmakloj fazi – jednostavno jer se sa njima nikad nisu susreli u praksi.

HPV vakcina je vakcina protiv raka – bezbedna je, efikasna i imunogena. Ono što je u ovom slučaju potrebno jeste da političari uvaže nauku. Programi javnog zdravlja moraju da uvaže činjenice koje naučnici znaju još od 2008. godine, kada je otkriće povezanosti virusa i raka nagrađeno Nobelovom nagradom.

Kako bismo kao čovečanstvo nadživeli viruse – koji na zemlji postoje duže nego mi – potrebno je da uložimo nadljudske napore i popravimo porazne statistike.

Na Balkanu se umire od bolesti za koje postoji i prevencija i lek. HPV vakcina je zaštita od raka – zato hajde da je učinimo dostupnom svima. Zdravlje je osnovno ljudsko pravo. Tu činjenicu ne smemo nikada da zaboravimo.

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.