Odavno se verovalo da rezultati jučerašnjih izbora neće imati jasnog pobednika. Ovaka predviđanja su se obistinila, jer preliminarni rezultati upućuju na to da ne samo da nijedan politički entitet nije dobio dovoljno glasova da formira vladu, već se čini da je koalicija PAN, na čelu sa PDK-AAK-Nismom, koja je, nesporno, osvojila najviše glasova, u nemogućnosti da formira Vladu čak i uz podršku manjinskih stranaka.

Ono što će uslediti je složen proces pregovora iza kulisa, kako bi se videlo ko će moći da formira sledeću Vladu, što je proces koji će, zasigurno, proizvesti velike pobednike i velike gubitnike, što predstavlja stanje duboke polarizacije.

Jedna od retko jasnih stvari je da je Samoopredeljenje stranka koja ima najviše razloga za slavlje. Na izborima 2014. su osvojili 99.000 glasova, a ove godine su povećala na 186.000. Demokratska liga Kosova (LDK) u stopu prati Samoopredeljenje; LDK se, prvi put od svog osnivanja 1989. godine našla na 3. mestu.

Koalicija PAN, na čelu sa PDK-AAK-Nismom, ali sastavljena od 16 partija ukupno, osvojila je 236.000 glasova, što je, otprilike, isti broj koji je PDK obezbedila na izborima 2014, dok su koalicioni partneri imali sveukupni broj od približno 320.000 godine 2014. Ova stranka će pokušati da spinuje sadašnje rezultate, prikazujući ih kao veliku pobedu — i zaista je počela upravo to da radi — ali će stranke iz PAN-a sigurno znati da ove brojke predstavljaju veliki udarac.

Ukoliko se PDK, ipak, na neki način pričvrsti za vlast, ne samo sada, već i na budućim izborima, nekako mora da pokuša da ubedi biračko telo da ipak čuju njihove kritike i da može da se promeni.

Može se reći da je Samoopredeljenje najveća pojedinačna politička partija na Kosovu, a Aljbin Kurti i ostali će opravdati svoju odluku da nastupaju samostalno na izborima uprkos ostalim velikim predizbornim koalicijama u koje su stupili njihovi politički protivnici.

Pogled na obrasce glasanja upućuje na to da su građani glasali protiv tradicionalnih partija koje su se međusobno smenjivale na vlasti u proteklih 18 godina na Kosovu, dok su predizborne koalicije, na čelu sa PDK-om i LDK-om, doživele pad broja glasova u, doslovce, svakoj oblasti, dok je Samoopredeljenje doživelo rast u istim delovima širom zemlje.

Izborni udarac u mnogim gradovima širom Kosova, a posebno u tradicionalnim uporištima LDK-a, kao što su Gnjilane i Uroševac, u kojima je Samoopredeljenje dobilo najveći deo glasova, učinio je da mnogi budu preneraženi. Međutim, ovako je poslat snažan signal da su ljudi hteli da kazne ‘velike partije’ i radije su glasali za stranku koja ranije nije bila na vlasti na državnom nivou i koja je oduvek pokušavala da se distancira od oprobane “stare politike”.

Ogranci Samoopredeljenja u Gnjilanu i Uroševcu su slabi i neuporedivi sa onima LDK-a i PDK-a. Uprkos ovim minimalnim lokalnim bazama, postoji značajan porast u broju glasova koje je Samoopredeljenje dobilo u ovim gradovima. U Uroševcu, u kom je samo tri od 41 odbornika u Skupštini opštine iz Samoopredeljenja, ova partija je osvojila 14.700 glasova, što je dvostruko više od 6.885 koliko je osvojila 2014.

Mnogi koji su glasali juče će se nadati da će ovakvi rezultati biti prekopotrebna injekcija kosovskoj demokratiji, injekcija koja će osnažiti građane i poslužiti da skrene pažnju stranaka koje se tradicionalno oslanjaju na glasove partijskih ‘vojnika’. Čini se da su prošli dani kada će partije izbeći odgovornost time što će se oslanjati na glasove svojih vojnika.

Sve partije moraju sada da shvate da ne postoje sigurna uporišta u ovoj zemlji i da niko ne bi trebalo da se nađe u zoni komfora, verujući da ima pravo na to da upravlja zemljom uprkos korupciji, klijentelizmu i uskogrudnim interesima; izbori su pokazali da doslednost i smisleni politički program mogu da preovladaju na Kosovu kako bi se privukli glasači. Izgleda da su građani Kosova skeptično reagovali na predizborne koalicije osnovane u 5 do 12, a koje su bile sačinjene od vladajućih partija; ove koalicije su formirane sa neznatnom doslednošću u politikama i viđene su prosto kao kalkulantski potez da se date stranke održe na vlasti.

Ovaj rezultat predstavlja i izazov za Samoopredeljenje, jer oni sada moraju zadržati svoj dosadašnji stav stranke koja je protiv korupcije, te ispuniti brojna obećanja koja su dali biračima. Nisu svi koji su glasali za Samoopredeljenje uradili to zbog velikog afiniteta prema liderima ove partije, već zbog nade da ova partija predstavlja nešto drugačije od onih pre. Svaki potez koji je u nesaglasnosti sa visokim standardima koje je sama postavila sigurno će proizvesti pad broja glasova. Iako će ova stranka, zasigurno, proslaviti šok koji je sprovela u kosovskoj politici, ne može sebi da priušti da bude zadovoljna ovim očiglednim probojom u politiku na državnom nivou.

Samoopredeljenje sada mora preći na put od opozicije do otkrivanja problema na Kosovu, pokazujući tako da odgovorno može ponuditi prava rešenja brojnim izazovima s kojima se Kosovo suočava i s kojima će se i ubuduće suočavati. U ovom naumu, Samoopredeljenju su potrebni partneri — uprkos ovolikoj euforiji, ova stranka je i dalje daleko od toga da ima većinu, pa čak nije ni najveći politički entitet, jer će PAN prvi imati priliku da formira Vladu. Prošle večeri, kandidat za premijera ove stranke Aljbin Kurti je u svom govoru pokazao sve veću političku zrelost koja je bila vidljiva u čitavoj kampanji, pozivajući na potrebu za ujedinjenjem stranaka i govoreći da Samoopredeljenje ne želi nikome da se sveti.

Uprkos tome, ova partija ima svoje crvene linije. Govoreći za Klan Kosova, Špend Ahmeti i Dardan Molićaj su ponovili snažni stav Samoopredeljenja da nikada neće stupiti u koaliciju sa PDK-om; s druge strane, iako su implicitno uputili na to da bi LDK mogla da bude opcija za saradnju, oni su bili jasni da je Samoopredeljenje ono koje je zadobilo podršku birača i da LDK neće biti u poziciji da postavlja velike zahteve.

LDK se sada nalazi između dve vatre. Njihova koalicija sa PDK-om je, očigledno, skupo koštala. Uprkos ujedinjavanju snaga sa Alternativom i AKR-om pre ovih izbora, njihovih 178.000 glasova znače da čak nisu uspeli osvojiti onaj broj glasova koji su samostalno osvojili 2014. godine. Ponovni ulazak sa PDK-om u koaliciju bi bio vrlo štetan i mnogi u ovoj partiji će upozoriti na to da bi ovakav potez mogao da označi kraj najstarije stranke na Kosovu, posebno u svetlu trenda glasanja na ovim izborima. To znači da će biti primorana da pristane na manje važnu ulogu u potencijalnoj koaliciji sa Samoopredeljenjem ili prihvatiti da uđe u period opozicionog delovanja.

Kakva god bila permutacija naredne kosovske vlade — a period dužih zastoja u radu ili drugih izbora ne bi trebalo izbaciti iz računice — jasno je da se nešto krupno desilo u politici na Kosovu; oslanjanje na političko nasleđe Oslobodilačke vojske Kosova ili Ibrahima Rugove više nije dovoljno da bi se obezbedila podrška birača. Narod se pobunio i zahteva promene.K

Fotografija:  Agan Kosumi / K2.0.