Gledanje vesti svaki dan, najblaže rečeno, iscrpljuju, čak i bez pandemije koja nam pravi metež u životu.

Dakle, dok se približavamo još jednim izborima, ne krivimo vas ako mislite da sva obaveštenja na telefonu treba da isključite, da zatvorite laptop i izbegavate vesti 24 sata dnevno kao… pa, kao kugu.

Iako nas je sve ovo preplavilo, zajedno sa famoznim toboganom kojim kolaju obećanja, rasprave i skandali, to ne znači da ne želite da ostanete u toku sa onim što se događa.

Upravo zato, svake sedmice, sve do izbora 14. februara, mi ćemo vam ovde izlagati “zapažene” (i “nezapažene”) trenutke iz proteklih sedam dana.

Čik pogodi…

Nakon prošlonedeljne odluke Centralne izborne komisije (CIK) o neoveravanju liste kandidata pokreta Samoopredeljenje (Vetëvendosje, VV), Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Nisme, žalbe su prožele ovu nedelju.

U ponedeljak (25. januara), u Izbornom veću za žalbe (IVŽ) primetili su da prispeće devet žalbi od sedam političkih entiteta, a 24 sata kasnije saopštili su svoje odluke.

Na svim naslovnim stranama i u svim vestima pojavila se odluka o tome da neće oboriti svoju prethodnu odluku o isključenju lidera VV-a i predloženog kandidata za premijera, Aljbina (Albin) Kurtija, i četvoro drugih kandidata za poslanike VV-a koji su nedavno osuđeni za krivična dela. U odluci IVŽ-a se navodi da bi ostala imena sa liste VV-a trebalo overiti, ali da petoro neodobrenih kandidata ne može da bude zamenjeno, jer je rok za to istekao.

VV se na odluke IVŽ-a žalio kod Vrhovnog suda, koji je u petak (29. januara) potvrdio da Kurti — i njegove stranačke kolege, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) i Bajram Mavrići (Mavriqi) — ne mogu da se kandiduju. Uprkos sveprisutnoj neizvesnosti, pred donošenje odluke Vrhovnog suda, Kurti i drugi predstavnici VV-a nastavili su da tvrde da se VV-ova lista neće promeniti i da će Kurti ostati kandidat ove stranke za premijera.

Dvoje drugih kandidata VV-a, čije je učešće na izborima zabranjeno — Ljabinota (Labinotë) Demi-Murtezi  i Ljiburn (Liburn) Aliu — biće ipak akteri na partijskoj listi nakon što je Vrhovni sud utvrdio da je IVŽ koristio pogrešan datum za računanje trogodišnjeg perioda u okviru koga potencijalni kandidati ne smeju da imaju pravosnažnu sudsku presudu. IVŽ je računao od datuma kada su izbori najavljeni (6. januara), a ne od datuma izbora (14. februar).

Vrhovni sud je prihvatio i da Šemsedin Drešaj (Shemsedin Dreshaj) iz AAK-a ispunjava uslove za kandidovanje po istim osnovama kao i troje odobrenih kandidata VV-a, ali je odbacio žalbu ove stranke za još troje kandidata, kao i Nismine žalbe za njenih 12 kandidata.

Pravni sporovi se sada mogu uputiti na Ustavni sud.

Istovremeno, pravnici upozoravaju da bi aktuelne kontroverze mogle da budu samo vrh ledenoga brega u poređenju sa onim što tek dolazi, jer izgleda da će Kosovo uskoro da uđe u duboku ustavnu krizu zbog potencijalnih vanrednih izbora u predstojećim mesecima.

Pošto će šestomesečni mandat vršiteljke dužnosti predsednika, Vjose Osmani, da istekne 5. maja, a postizborni proces brojanja glasova možda neće biti završen, jer bi verifikovanje poslaničkih mandata i formiranje nove vlade moglo da potraje više meseci, u analizi Balkanske grupe za istraživanje politika upozorava se na “institucionalni jaz” koji je na vidiku, jer nova skupština možda neće moći da se konstituiše pre glasanja za novog predsednika.

Čak i da se postizborne radnje preduzmu ubrzanim tempom, to i dalje ne bi bila garancija da će predsednik biti izabran, jer glasanje za izbor predsednika podrazumeva prisustvo dve trećine izabranih poslanika. Ako proces biranja novog predsednika propadne, pokreće se novi izborni ciklus.

Profesor prava Vigan Ćoroli (Qorrolli) napominje da bi novi izbori mogli da se iniciraju i pre toga — tačnije, početkom aprila — navodeći član 86.2 Ustava Kosova, gde stoji sledeće: “Izbori za predsednika Republike Kosovo održaće se najkasnije u roku od trideset (30 dana) pre kraja mandata aktuelnog predsednika.”

Šta još ima na programu

LDK nije objavio pisani program za predstojeće izbore, ali je njen kandidat za premijera i vršilac dužnosti premijera, Avdulah (Avdullah) Hoti, ove nedelje predstavio obećanja svoje partije. U televizijskom obraćanju pred publikom uglavnom partijskih članova, on je saopštio da će se LDK-ov program zasnivati na četiri stuba: zdravstvo, obrazovanje, vladavina prava i blagostanje.

Hoti je rekao da je prioritet vakcinisanje i da se nada da će, “nakon prvih aktivnosti u pravcu pribavljanja vakcina”, raspodela početi u prvoj sedmici februara.

Slično onome što su PDK i AAK uradili u proteklim sedmicama, Hotijev LDK je obećao velikodušne sume koje će uložiti u državnu privredu, umnogome pogođenoj usled kovida 19. Rekao je da će njegova vlada uložili šest milijardi evra u narednih sedam godina — što je, kako se čini, proizvoljan vremenski raspon — i to u infrastrukturu, auto-puteve, železnice, internet-konekciju, centralno grejanje i energetiku.

PDK-ov kandidat za premijera Enver Hodžaj (Hoxhaj) i bivši ministar pravde Abelard Tahiri predstavili su svoj program o “oporavku” pravosuđa i vladavini prava, dok su pre toga izneli program o privrednom oporavku. On počiva na četiri stuba: borbi protiv korupcije i organizovanoga kriminala, strukturnim reformama i integritetu sudstva, reformama za koordinaciju i pospešivanje učinka u sferi zakona i poretka, kao i bolji pristup pravosudnim institucijama.

“Na ovim su izborima samo PDK i VV suprotstavljeni”, kaže Hodžaj. “Zaista, na ovim izborima se sučeljava poštovanje zakona, sa jedne strane, i opasnost po institucije koje sprovode zakone, sa druge strane”, nastavio je on, misleći na aktuelnu bitku koju VV vodi sa CIK-om zbog kandidata sa krivičnim presudama.

PDK već duže vreme ima problem sa vladavinom zakona, jer je njegova bivša vlast prožeta redovnim korupcionaškim skandalima, i to dok su bili sastavni deo koalicionih vlada u protekloj deceniji.

Lider AAK-a Haradinaj je ove nedelje izjavio da ovi izbori predstavljaju “referendum za članstvo u NATO”, koji će se, kako kaže, održati do 2024. Pridruživanje NATO i drugim međunarodnim organizacijama jedan je od prioriteta u AAK-ovom predizbornom programu za spoljnu politiku.

Tamo se navodi da će napori uloženi u članstvo biti nastavljeni “bez obzira na jednogodišnji moratorijum na nova članstva”, pozivajući se na prošlogodišnje sporazume koje su u Vašingtonu potpisali Hoti i srpski predsednik Aleksandar Vučić, i to u doba dok se bivša Trampova administracija trudila da otkoči dijalog između Kosova i Srbije.

Međutim, u ovom programu se ne pominju reforme spoljnopolitičkih struktura, koje su umnogome odgovorne za korupcionaške i nepotističke skandale u proteklim godinama.

Među najnovijim skandalima jeste i onaj u koji je upleten sin poslanika Hadžija Šalje (Haxhi Shala) — ovaj vlasnik poslaničkog mandata bio je odlučujući glas za Hotijevu vladu nakon što su ga Haradinaj i tadašnji predsednik Tači (Thaçi) posetili pre glasanja — a koji je za generalnog konzula u Češkoj Republici postavljen bez ikakvog profesionalnog profila i iskustva rada u službi za spoljne poslove. Ministarka spoljnih poslova u vreme ovog postavljenja bila je Meliza Haradinaj iz AAK-a, i sama predmet skandala kada je u pitanju zloupotreba novca poreskih obveznika.

VV, koji tek treba da objavi svoj pisani program, vodi kampanju na raznim mestima i tamo otkriva neke svoje prioritete. Što se zdravstvenog sektora tiče, obećavaju da će se fokusirati na osiguranje, inspektorat i sveobuhvatni informacioni sistem; kada je reč o ekonomiji, obećavaju da će domaćim proizvođačima pomoći da plasiraju robu na tržište, dok su obećali i da će zbrinuti žrtve rata i poraditi na zadovoljenju pravde.

Uz slogan “Krejt dhe Drejt” (Sve s pravom), Kurti je ove izbore nazvao referendumom na kom će birači odlučivati između “starih konjuktura i političara novoga doba”.

Nema šanse da je istina?

Bombastične izjave nisu nikakva novina u predizbornim kampanjama, ali su ovonedeljne tvrdnje Avdulaha Hotija o tome da je “reč ‘korupcija’ uklonjena iz političkog diskursa” uvek delovale pomalo nerealno.

Međunarodni izveštaj objavljen tek nekoliko dana kasnije potvrdio je da se građani baš i ne slažu sa Hotijevom ocenom. Nakon što je osvojilo isti broj poena kao prošle godine, Kosovo je palo za tri mesta i sada je na 104. poziciji od 180 država u Indeksu Transparensi internešenela za percepciju o korupciji u 2020.

Istovremeno, i drugo Hotijevo obećanje zaprepastilo je neke ljude. Naime, on je rekao da će vlada LDK-a ulagati u nauku zato što im je to prioritet kada je u pitanju visoko obrazovanje, “jer, bez nauke, nema kvalitetnog obrazovanja”.

Akademiju nauke i umetnosti, najvišu kosovsku naučnu ustanovu, već dve decenije redovno prožimaju skandali, dok je LDK bio na vlasti dve trećine od tog perioda. U datom razdoblju, u izveštajima organizacija civilnog društva koje prate dobru upravu navode se dokazi o plagiranju u režiji članova akademije, nepostojanju odgovornosti, slabom učinku rada i partijskim spregama.

U međuvremenu, od 32 člana akademije — u koje spada i lider LDK Isa Mustafa — samo su četiri žene.

Šta su rekli, bre?

Građani su, možda, oguglali od drskih izjava koje političari iznose kao da predizborna kampanja traje večno, ali to ih ne sprečava da pokušaju jedni druge da nadmaše u iznošenju sve fascinantnijih izjava.

Takva je bila i Hodžajeva javna poruka upućena Kurtiju, nakon što je ovaj odbio ponovljene pozive na brojne predizborne debate. “Aljbin beži, Aljbin se ne usuđuje da dođe na debatu, jer on zna da bih, po pitanju spoljne politike, domaće politike, obrazovanja, ekonomije — ne sada, pošto sam budan, nego da me probude u dva sata ujutru, dok nosim pidžamu — da bih Aljbina Kurtija spakovao u džep na svakoj debati”, izjavio je on na skupu u Mališevu.

Još jedna istaknuta izjava potekla je od vodeće ličnosti AAK-a i bivšeg ministra za infrastrukturu, Palja Ljekaja (Pal Lekaj). U objavi na Fejsbuku (Facebook), na temu očiglednog rascepa između njegove stranke i PDK-a, Ljekaj je napisao:

“Kada vam je trebalo da ostanete na vlasti i da dobijete glasove gospodina [Ramuša] Haradinaja i gospodina [Fatmira] Ljimaja, tražili ste ih svuda, samo da ih nađete…! A danas, pošto ste skliznuli u partiju ‘kulera’, kažete da njima više nije mesto u politici.”

Kuller (srpski izgovor: kuler) je uvredljiv žargonski izraz na albanskom koji se slobodno prevodi kao “slabić”, ali se čini da je izraz koji je Ljekaj upotrebio u ovom slučaju (kullerist) njegovih ruku delo.

Nije ovo prva gruba greška ovog poslanika u proteklih godinu dana. U televizijskoj emisiji od juna 2020, on je pomenuo “feminističke politike” (feministe) Aljbina Kurtija, premda je kasnije objasnio da je mislio na “detinjaste politike” (fëmijërore).

Dijaspora na vezi

Broj birača iz dijaspore, koji su se registrovali za glasanje na predstojećim izborima, već je prevazišao broj iz evidencije sa prethodnih izbora, jer je na desetine hiljada aplikacija sada u obradi.

CIK je, zaključno sa sredom (28. januar), saopštio da je “uneo u sistem” 130.000 imejl-aplikacija za registrovanje glasova poštanskim putem, od čega je oko 46.000 odobreno za sledeću fazu verifikacije koja se odvija telefonskim pozivom.

Ta brojka je već sama po sebi viša od 40.313 birača kojima je, naposletku, odobreno da glasaju na izborima 2019, kada su se članovi dijaspore u rekordno visokom broju prijavili za glasanje.

Iz CIK-a poručuju da su dosad obavili oko 39.000 poziva sa osobama koje su se prijavile za glasanje van Kosova. Tako sada izgleda novi proces verifikacije birača iz rasejanja. Dodaju da se skoro jedna od pet osoba nije javila na poziv, kao i da će pozvati ponovo.

Registracija birača se nastavlja do 1. februara.

Oni čija aplikacija bude odobrena moći će da glasaju poštom od 2. februara, dok koverte moraju da pristignu u CIK do 12. februara da bi glasovi bili važeći. Međutim, predstavnici dijaspore su već izrazili zabrinutost zbog kratkog vremenskog raspona, posebno u aktuelnoj situaciji, jer je poznato da, usled pandemije, isporuka pošte znatno kasni.

Šta radi vlada

Nakon dugotrajnih razgovora i javnih ultimatuma Ujedinjenog sindikata za obrazovanje, nauku i kulturu, vlada je prošlog petka (22. januara) pristala da isplati dve dodatne isplate nastavnicima u osnovnim i srednjim školama, a zbog povišenog obima rada u vreme pandemije. Dogovorene su i nove dnevnice za hranu i putne troškove.

Ostali sindikati — vatrogasci, lekari i radnici u privatnom sektoru — nazvali su ovaj potez “diskriminatorskim” i “političkim”. Direktor Saveza sindikata zdravstvenih radnika, Bljerim Silja (Blerim Syla), izjavio je za Koha.net da ove isplate smatra načinom da se pridobije “još pregršt glasova”. “Sramotno je i nehumano to što se ne isplaćuju doktori [koji se obučavaju u oblasti svoje] specijalizacije, ali se zato plaćaju prosvetni radnici”, rekao je.

Pored toga, Fitim Uka iz VV-a je u ponedeljak (22. januara) podneo krivičnu prijavu protiv vršioca dužnosti ministra prosvete Rame Ljikaja (Ramë Likaj) i dvoje službenika ministarstva, navodeći “zloupotrebu službene dužnosti ili autoriteta” u odnosu na tender od skoro tri miliona evra, koji je objavljen u novembru prošle godine. Prema ovim navodima, dve sedmice nakon objavljivanja prvobitnog tendera, Ministarstvo obrazovanja i nauke (MON) ga je obrisalo i ponovo objavilo sličan tender, gde se traži proizvodnja znatno manjeg broja proizvoda, ali za isti iznos.

MON je javno odgovorio na ovonedeljne optužbe, saopštivši da je u postupku nabavke napravljena tehnička greška koju su ispravili pre otvaranja tendera.

Između ostalog, bivši kandidat za poslanika iz LDK, Valjbon Krasnići (Valbon Krasniqi), vraća se u trku za poziciju direktora javne zdravstvene ustanove Univerzitetska klinička bolnička služba Kosova (UKBSK), a nakon što prošle nedelje nije ušao u uži krug zbog nedovoljnog iskustva u sferi upravljanja. Portal Kallxo.com navodi da je, nedelju dana kasnije, procena da Krasnići “ne poseduje menadžersko iskustvo koje je neophodno za ispunjavanje kriterijuma konkursa” promenjena u “ispunjava [kriterijume]”.

Krasnići je u julu 2020. postavljen za vršioca dužnosti UKBSK-a, nakon što je Upravni odbor otpustio bivšeg generalnog direktora Basrija Sejdiua usled mnogih prekršaja, lošeg upravljanja i slabog učinka rada.

Šta radi pandemija

Političke stranke i dalje ignorišu molbe iz Narodnog instituta za javno zdravlje o poštovanju mera fizičkog rastojanja, uprkos tome što je broj novozaraženih kovidom 19 i smrtnih ishoda u porastu.

PDK, VV i LDK su kažnjeni zbog ovonedeljnog kršenja kovidovskih pravila, kada su održali skupove koji nisu bili u skladu sa važećih zakonskim merama. Odlazeći koalicioni partneri, LDK, AAK i Nisma, još su prošle nedelje kažnjeni zbog prekoračenja broja prisutnih koji je dozvoljen na javnim skupovima, iako su prethodno izmenili zakon da dopusti veći broj.

Šef PDK-ovog ogranka u Srbici, Sami Ljuštaku (Lushtaku), u četvrtak je na Fejsbuku objavio fotografije na kojima se, prema njegovim rečima, vide “stotine” simpatizera PDK u zatvorenom prostoru, i to u gradu koji naizgled ne poštuje nikakve mere fizičkog rastojanja. Pojavio se i video-snimak koji ukazuje na slavljeničke pucnjeve sa drugog pretrpanog skupa PDK u Suvoj Reci.

U međuvremenu, zvanična brojka “aktivnih” slučajeva kovida 19 na Kosovu prešla je ove sedmice 6.000 — 800 i nešto više nego u istom periodu prošle nedelje — što je prosek od više od 300 novozaraženih dnevno.

Broj smrtnih ishoda i dalje je u porastu: 40 osoba je preminulo od posledica virusa u proteklih sedam dana (od subote, 23. januara), među kojima i dvadesetdevetogodišnjak iz Lipljana.K

Naslovna fotografija: Arita (Arrita) Katona / K2.0.