Kosovo se sprema za prevremene izbore, nakon što je premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj podneo ostavku u julu mesecu i po raspuštanju aktuelnog saziva skupštine 22. avgusta.
Čak i pre nego što su prevremeni izbori formalno najavljeni, političke partije su već počele nezvanične predizborne kampanje. Stranke su sada pokrenule ozbiljnu mobilizaciju, nagoveštavajući delove svojih programa, sastajući se sa aktivistima na terenu, najavljujući kandidature za poziciju premijera i dajući gromoglasne izjave.
Mediji su, takođe, počeli sa običnim debatnim formatima u kojima učestvuju analitičari, dok se razni članovi civilnog društva i različitih profesija pridružuju političkim partijama.
Predizborni period je uvek dinamično razdoblje sa novostima koje se stalno generišu — ponekad su to iznenađenja, nekad monotona ponavljanja, ponekad zaista neobične stvari, a često slične prethodnim izbornim ciklusima.
Usred ovog vrtloga, K2.0 će vas redovno izveštavati o najnovijim dešavanjima. U sledećih pet sedmica, do izbornog dana, pratićemo raznolike kampanje, kontroverze, obećanja i programe kako bismo vam predstavili nedeljni presek najvažnijih trenutaka.
Dakle, da počnemo.
1. Zvanično je otpočelo odbrojavanje do izbora
Kao prvo, da pojasnimo neke procedure.
Predsednik Hašim Tači (Hashim Thaçi) je u ponedeljak (26. avgusta) objavio da će prevremeni izbori biti održani u nedelju, 6. oktobra, a nakon što je formalno raspustio Skupštinu Kosova.
U svakodnevici se o izbornom datumu već unapred tračarilo, dok je Predsedniku bio na raspolaganju maksimum od 45 dana od raspuštanja Skupštine do određivanja izbornog dana. Poslednji trenutak u tom vremenskom okviru je 6. oktobar, dok bi formalna desetodnevna kampanja trebalo da počne 25. septembra.
Najavljujući izborni dan, šef države je uputio zahtev Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) da započne formalne pripreme za prevremene izbore.
CIK je tako predstavio neke praktične vremenske okvire za vođenje kampanje.
2. Popularnost ‘je bič božji’ kada je reč o izborima
Istog dana kada je predsednik Tači odredio datum za održavanje prevremenih izbora, tokom sastanka vrha stranke, Demokratska liga Kosova (LDK) je nominovala Vjosu Osmani za svoju kandidatkinju za premijersku poziciju.
Vesti o nominaciji Vjose Osmani za kandidatkinju ove stranke za poziciju premijerke obznanio je lider partije i bivši premijer Isa Mustafa.
Osmani, prva žena koju je neka veća partija na Kosovu nominovala za mesto premijerke od 2010, pokazala se ranije kao popularna ličnost u biračkom telu, premda nije uvek bila saglasna sa odlukama vrha LDK.
Žestoko je kritikovala odluku LDK o formiranju koalicione vlade sa Demokratskom partijom Kosova (PDK) 2014. godine. Pre poslednjih izbora, održanih 2017, koalicija u kojoj je bila i njena partija postavila ju je na 81. mesto na listi kandidata. Uprkos njenom niskom mestu, ona je osvojila više od 60.000 glasova, što je drugi po visini broj osvojenih glasova u njenoj stranci; samo kandidat za premijera, Avdulah (Avdullah) Hoti, osvojio je više od toga.
3. Formiranje predizbornih koalicija nije uvek lako
Kako se krajnji rok za najavu predizbornih koalicija brzo približava, uskoro ćemo znati koje su se stranke zvanično saglasile oko toga da se zajedno pojave na izborima.
Neki savezi su, ipak, već najavljeni.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK) — partija premijera u ostavci Ramuša Haradinaja — ujediniće se sa Socijaldemokratskom partijom Kosova (PSD) u kojoj je aktuelni gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti. Odlazeće partije u aktuelnoj koalicionoj vladi, NISMA i Nova kosovska alijansa (AKR), takođe su najavile osnivanje predizbornog saveza.
U sredu (28. avgusta), predstavnici nekoliko manjih srpskih partija potpisali su koaliciju u Gračanici u pokušaju da se suprotstave predizbornoj dominaciji Srpske liste, koja je ponovo dobila podršku Beograda; potpisnici koalicije su Nenad Rašić (PDS), Rada Trajković (EPS), Dragiša Mirić (NPK), Slaviša Petković i Branislav Marković.
Međutim, veći deo spekulacija se mesecima vrti oko potencijalne koalicije između opozicionih partija LDK i Samoopredeljenje (VV), dok su se pregovori intenzivirali u proteklih nekoliko dana.
Nekoliko minuta nakon što je LDK održao konferenciju za štampu, na kojoj je najavio da će Vjosa Osmani biti njihova kandidatkinja za premijerku, mediji su izvestili o tome da je održan sastanak lidera partija LDK i VV. Nekoliko sati kasnije su se pojavile vesti o tome da je predsednik Nisme (NISMA) Fatmir Ljimaj (Limaj) takođe prisustvovao sastanku.
Nakon ovog sastanka, potpredsednik VV-a, Besnik Bisljimi (Bislimi), rekao je da su se saglasili sa visokim funkcionerima LDK da “sledeća vlada mora da oslobodi državu od zarobljenosti koju sprovodi klan Pronto [misli se na korupcionaške skandale u kojima je najviše učestvovao PDK] tako što će se boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije kao svojim glavnim prioritetima”. Međutim, nije se izjasnio o tome da je koalicija dogovorena.
Potpredsednik LDK, Ljutfi (Lutfi) Haziri, za koga su najavili da će predvoditi LDK-ovu kampanju, izjavio je da je LDK otvoren za saradnju i koaliciju sa VV-om, ali da će prihvatiti samo Vjosu Osmani kao kandidatkinju za premijersku funkciju.
To bi mogla da bude prepreka za saradnju dveju partija. VV je saopštio da ni oni nisu u mogućnosti da naprave kompromis po pitanju premijerske funkcije, gde ova stranka zahteva da njen lider, Aljbin Kurti, bude kandidat za premijera. Štaviše, poslanik VV-a Dželjalj Svećlja (Xhelal Sveçla) rekao je da nominovanje premijera — dok su pregovori između dveju stranaka još trajali — predstavlja “podmukao potez”.
U četvrtak su mediji objavili da su se Mustafa i Kurti ponovo sastali. Međutim, do petka uveče nije formirana nikakva koalicija. S druge strane, Mustafa je održao konferenciju za štampu, gde je izjavio da za formiranje predizborne koalicije sada postoje male šanse usled sporenja oko toga čiji bi kandidat za premijera trebalo da bude.
Nakon ove izjave, putem otvorenog pisma upućenog Mustafi, a objavljenog na svojoj fejsbuk-stranici, Kurti je odgovorio predlažući ovakvu formulu: Stranke bi se nastupile na zajedničkoj listi, ali bez kandidata za premijera, pa bi tako poslanik sa najvećim brojem osvojenih glasova postao kandidat koalicije za premijera.
Kurti je ovaj predlog predstavio kao kompromis, izjavljujući da bi Osmani mogla da osvoji najviše glasova, iako je sigurno da mu nije promaklo da je 2017. on lično osvojio dvaput više glasova od kandidata LDK i skoro 30.000 glasova više od njegovog najbližeg rivala.
Koalicija PAN (PDK, AAK i NISMA) je 2017. registrovana u CIK-u samo nekoliko minuta pre isteka roka. Da li ćemo i ovaj put biti svedoci sličnih dramatičnih situacija?
4. Na teren ponovo stupa personalna politika
Kao što je slučaj sa svim drugim predizbornim kampanjama na Kosovu, u ovoj su se neka poznata imena (kao i neka manje poznata) već javno pridružila političkim partijama.
U PDK je ušao dr Šćiptar Demaći (Shqiptar Demaçi), sin istaknutog aktiviste Adema Demaćija. Najavljujući njegovo pristupanje, predsednik PDK Kadri Veselji je napisao:
“Ujedinjenje Albanaca bilo je celoživotni ideal Adema Demaćija, toliko da je čak i svom sinu dao ime Šćiptar (Albanac). Danas, Šćiptar Demaći, sin simbola našeg narodnog otpora, postaje član Demokratske partije Kosova.”
PDK je otkrio identitete i ostalih novih članova, uključujući četvorostrukog šampiona u kik-boksu Ilu Malićija (Yll Maliqi), aktivistu i biznismena Nedžmiju Mućićija (Nexhmi Muçiqi), docenta Fakulteta za životnu sredinu i prirodne nauke Univerziteta Ukšin Hoti u Prizrenu Nolja Krasnićija (Nol Krasniqi), istaknutu kosovsku umetnicu Artu Nitaj i prizrensku zubarku Uratu Tahiri.
VV je objavio da je u svoje redove primio novinara Dauta Dautija, aktivistkinju i bivšu odbornicu jedne finske skupštine opštine Fundu Demiri, vodećeg stručnjaka iz civilnog društva za pisanje javnih politika Taulanta Krieziua (Kryeziu), bivšeg zamenika ministra za turizam u Albaniji i aktivistu iz civilnog društva Hajrulu Čekua (Hajrulla Çeku), stručnjaka za privredu i političkog analitičara Hekurana Muratija, finansijskog i bankarskog stručnjaka Arbena Gašija (Gashi) i ginekološkinju Dritu Kabaši (Kabashi).
AAK je poželeo dobrodošlicu teologu Mustafi Bajramiju, preduzetniku Granitu Šalji (Shala), pevaču i bivšem poslanika AKR-a Ljabinotu (Labinot) Tahiriju, bivšem voditelju televizijskih debata Resulu Sinaniju i nizu ličnosti iz šoubiznisa, kao što su frizer Kaci Leši (Lleshi) i pevačice Aida Doći (Doçi) i Adelina Beriša (Berisha).
Istovremeno, NISMA je predstavila doktora i bivšeg zamenika gradonačelnika Opštine Suva Reka Refkija Bitićija (Refki Bytyqi) i diplomiranog ekonomistu Halila Mustafu, dok je PSD pridobio člana VV-a iz Gnjilana za koga je tamošnje stanovništvo najviše glasalo, a reč je o Dželjalju Hajrulahuu (Xhelal Hajrullahu).
Čini se da je LDK zadovoljan ljudstvom koje trenutno ima, s obzirom na to da još nisu doveli nikakvo “pojačanje”.
5. Što nejasnije, to bolje…
Kada je reč o političkim programima, još ništa nije obznanjeno za javnost, ali su lideri partija i drugi već počeli da štancuju obećanja i govore o tome na šta će se usredsrediti.
Isa Mustafa, koji je održao unutarstranačke sastanke u LDK-u, kao i sastanke sa drugim strankama, bio je manje izložen u javnosti, pa tako nije imao mnogo prilike da govori o konkretnim pitanjima. Međutim, Vjosa Osmani je rekla da bi se vlada na čelu sa LDK-om usredsredila na teme od obrazovanja i zdravstva, preko borbe protiv kriminala i korupcije, do zarobljene države.
Kadri Veselji iz PDK-a je najaktivniji lider jedne stranke kada je reč o velikodušnim obećanjima. Obećao je da će glavni cilj vlade PDK biti borba protiv nepotizma, podrška biznisima srednje veličine i inovativnim inicijativama, kao i razvoj agrobiznisa.
Aljbin Kurti iz VV-a nije dao konkretna obećanja, ali je Arberija (Arbërie) Nagavci iz VV-a izjavila za Radio Slobodna Evropa da su najvažnija pitanja za VV vladavina prava, razvoj države i izgradnja socijalno angažovane države.
Imajući u vidu slogan AAK, “Kosovo 100%”, čini se da će se Haradinajeva stranka usredsrediti na krupna nacionalna pitanja, sa osećajem ponosa zbog odluka koje je doneo dok je bio premijer, kao što je sprečavanje podele Kosova usred govorkanja o “korekciji granica”, transformisanju Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku i uvođenje takse od 100% na srpske proizvode.
Čini se da će se AAK-ov predizborni koalicioni partner PSD usredsrediti na socijalna pitanja koja brinu građane, kao što su to radili dok su bili u opoziciji, premda još nisu izneli konkretna obećanja. Slično njima, i NISMA i AKR bili su nečujni po ovom pitanju.
Izgleda da će septembar biti mesec političkih obećanja, bilo da su ona konkretna ili apstraktna.
Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.