Iako će zvanična predizborna kampanja početi tek za dve nedelje, sve kosovske političke stranke već su duboko zašle u režim prigodan izborima.

Politički skupovi se održavaju širom zemlje, a kada čitate objave na društvenim mrežama potreban vam je još jedan filter da biste otkrili (retko suptilan) politički prizvuk, dok se čini da svi sebe smatraju komičarima zato što objavljuju najnovije memove na temu izbora.

Ako vam se čini da većem delu ove buke nedostaje suština, znajte da se u bekstejdžu odvijaju proceduralne radnje, dok nas sustiže jedan po jedan zvanični rok Centralne izborne komisije (CIK), a sa njima se slažu i delovi predizborne slagalice.

Praćenje svakodnevnih dešavanja može biti iscrpljujuće, pa smo tako mi svake nedelje uoči izbora obavili ovaj mukotrpan posao umesto vas.

Evo šta smo naučili ove sedmice.

1. Krivične tužbe ne moraju da budu prepreka bavljenju politikom

Stranke su u prošlih nekoliko nedelja dale brojna obećanja, izjavljujući da neće imati krivično gonjene kandidate na svojim listama za poslanike, a nakon velikih kritika na račun ovog fenomena odranije. Ipak, nakon što je prošlog petka prošao rok da partije podnesu svoje liste kandidata CIK-u, jasno je da su neke stranke već prekršile predizborno obećanje samo nekoliko nedelja pre održavanja glasanja.

Demokratska partija Kosova (PDK) usredsredila je svoju predizbornu kampanju na priču da je ona jedina partija koja može da odstrani korupciju i nepotizam, dok njen lider Kadri Veselji (Veseli) već mesecima pokušava da sebe predstavi kao nekoga ko je čvrsto stao na tu poziciju.

Čini se da lista kandidata za poslanike iz redova PDK ne obuhvata kandidate optužene za korupciju ili zloupotrebu javnog položaja, iako su istaknuti kandidati na njenoj listi optuženi za druge prekršaje.

Nekadašnji predsedavajući Skupštine Kosova Džavit Haljiti (Xhavit Haliti) optužen je za slučaj povezan sa fizičkim sukobom u skupštini prošle godine, dok se Mergim Ljuštaku (Mërgim Lushtaku) suočava sa optužbama u odnosu na slučaj u kom je njegov otac, bivši gradonačelnik Srbice, Sami Ljuštaku (Lushtaku), pobegao iz pritvora za vreme posete bolnici. Takođe na listi PDK nalazi se Rustem (Rrustem) Mustafa — savetnik bivšeg lidera PDK, sadašnjeg predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaçi) — koji je optužen za ratne zločine 2013. godine.

Čini se da je Veselji bio samouveren kada je obećao da na njihovoj listi neće biti nijednog poslanika protiv koga se vodi krivični postupak, ali izgleda da je korigovao ovaj stav u proteklih nekoliko dana, navodeći da se tu ne računaju oni “koji su optuženi za korupciju, nepotizam ili zloupotrebu javnog položaja”. 

Međutim, PDK je daleko od toga da je jedina stranka koja u svojim redovima ima kandidate koji su krivično gonjeni.

Kosovski pravni institut je saopštio da Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska partija Kosova (PSD) imaju 14 krivično gonjenih osoba koje se nalaze na listi njihove koalicije, gde spada vršilac dužnosti ministra za infrastrukturu Palj Ljekaj (Pal Lekaj) optužen prošle godine za korupciju, dok je gradonačelnik Đakovice i vršilac dužnosti ministra odbrane Rustem Beriša jedan od 12 osoba koje se suočavaju sa krivičnim gonjenjem zbog naduvanih spiskova sa imenima ratnih veterana.

Lista Samoopredeljenja (VV) sadrži petoro kandidata koji su krivično gonjeni, NISMA i Alijansa za novo Kosovo (AKR) imaju troje takvih kandidata, dok se na listi političke opcije Srpska lista nalazi bivši ministar za lokalnu samoupravu Ivan Todosijević, koji je optužen za podsticanje mržnje dok je bio na javnoj funkciji. 

Demokratska liga Kosova (LDK) je prvobitno imala Hakija Raćija (Haki Raqi) koji je optužen za korupciju za vreme službovanja u Opštini Obilić, ali su nakon toga Raćija zamenili drugim kandidatom na listi.

2. Nivo testosterona slabo doprinosi kvalitetnoj debati

Poslanika PSD-a Dardana Molićaja (Molliqaj) i kandidata za poslanika iz redova VV-a Hakija Abazija snažno su ove nedelje osudili aktivisti za prava žena zbog seksizma i mizoginije nakon što se njihova debata na kanalu T7 pretvorila u farsu.

Molićaj je bio sekretar VV-a prošle godine, kada je bio jedna od centralnih ličnosti u odmetnutoj grupi koja je kasnije postala PSD, dok je jetka priroda te podele daleko od toga da bude zaboravljena u obema partijama.

U jednom trenutku za vreme debate održane u sredu, Molićaj je rekao sledeće: “Kako je Hakia često počeo da me spominje, bojim se da će me večeras sanjati”, na šta je Abazi odgovorio: “Dobro je to što te nikada ne sanjam. Čak te ni tvoja supruga ne sanja.”

Nakon toga je Abazi rekao Molićaju da ga ne zove “Hakia”, jer je to ženska verzija imena Haki, na šta je Molićaj odgovorio: “Ali pomalo izgledaš kao žena.”

Personalizovana priroda diskursa — nauštrb supstantivne diskusije o politici — dodatno je naglašena po završetku televizijske debate, gde su objavljene vesti o tome da su se njih dvojica fizički sukobili kada su napustili studio. 

Leonard Kerćuki, voditelj debate, napisao je na Fejsbuku (Facebook) da se spremao za drugu polovinu svoje emisije kada je iznenada čuo glasan zvuk u studiju.

“Vratio sam se i video kako je Haki poljubio pod. Pojurio sam kroz hodnik i video Dardana Molićaja dok ulazi u lift”, napisao je. “Abazi kaže da su na njega fizički nasrnuli Molićaj i njegov prijatelj.”

Nakon incidenta, Kosovska policija je pozvana da dođe u kampus AAB u Kosovu Polju, gde T7 održava svoje predizborne debate. Kasnije su objavili izjavu u kojoj navode da se napad desio, da je žrtva pretrpela manje povrede i da je tužilac preuzeo slučaj. 

Abazi je posle incidenta izjavio da se nalazio ispred studija po završetku debate i da mu je Molićaj prišao iskazujući preteći ton, da ga je ščepao za ruke i počeo da se fizički obračunava sa njim.

Međutim, Molićaj je negirao da se sve tako odvilo, rekavši da je postojala samo verbalna komunikacija između njih dvojice, pritom nazivajući Abazijevu reakciju “žalopojkom i jadikovanjem”.

U četvrtak, Demokratija u akciji (Democracy in Action), koalicija nevladinih organizacija koje imaju za cilj da promovišu slobodne izbore, objavila je saopštenje u kom osuđuje ovu debatu i navodni incident koji se tu zbio.

“DuA poziva kandidate iz političkih partija koje se nadmeću na izborima 6. oktobra da se suzdrže od klevetničkih i seksističkih izraza, verbalnih i fizičkih napada”, navodi se u saopštenju. “Političke partije i njihovi kandidati moraju da neguju ključne vrednosti demokratije tako što će pokazati zrelost i profesionalnost na debatama, dozvoljavajući nadmetanje ideja i platformi.”

3. Službenici institucija razmišljaju o drugim stvarima

Iako zvanična predizborna kampanja još nije počela, to nije sprečilo službenike na različitim nivoima vlasti da smanje svoje aktivnosti u institucijama i upute se na obavljanje dužnosti u partijskim organima.

Najprimetnija u tom smislu je odluka premijera Ramuša (Ramush) Haradinaja koji je otkazao svoje učešće na samitu održanom u Češkoj, navodeći da je pred izbore zauzet na političkom planu. Umesto da se uputi u Prag sa svojim kolegama iz celog regiona, Haradinaj je, kako je izveštavano, umesto toga otišao u Prizren da bi regrutovao nove članove za svoju partiju.

Slična je priča sa administrativnim kancelarijama, gde su se organizacije civilnog društva ove nedelje žalile na to da politizacija institucija znači da se zaposleni prosto ne pojavljuju na radnom mestu zato što obavljaju obaveze u političkim partijama.

Direktor Ćohua (Çohu), Arton Demhasaj, izjavio je za Radio Sloboda Evropa da se ovo posebno vidi na opštinskom nivou, za koji kaže da je bio “stopostotno ispolitizovan”. “Negativan efekat može da se vidi u opštinama, jer je politizacija tamo ekstremna”, rekao je.

U međuvremenu, Poreska uprava Kosova (PUK) objavila je da je njenom osoblju rečeno da je moralo da bira između rada u PUK-u i obavljanja obaveza u političkim strankama.

Nakon što je ove sedmice na snagu stupio Zakon o javnim službenicima koji onemogućuje visoke službenike da dođu na visoke pozicije u političkim partijama, kandidat za poslanika iz PDK Šaćir (Shaqir) Totaj najavio je da će napustiti PUK kako bi se usredsredio na svoju političku karijeru. Totaj je bio regionalni menadžer PUK-a u Prizrenu, dok je istovremeno član upravnog saveta PDK i upravlja prizrenskim ogrankom partije.

4. Članovi dijaspore nisu samo za letnji odmor…

Izveštavano je o tome da se više od 15.000 članova dijaspore prijavilo za glasanje na predstojećim izborima, što je triput više nego broj birača iz dijaspore koji su glasali na prošlim izborima, 2017. godine.

Rok za registraciju birača iz rasejanja bio je 10. septembar, čime je završen dvanaestodnevni period za prijavu. Međutim, konačan broj ljudi koji se prijavljuju za glasanje iz dijaspore tek treba da se utvrdi, dok iz CIK-a kažu da prolaze kroz proces procene verodostojnosti svih prijava i da će u predstojećim danima objaviti izveštaj na tu temu.

Oni čije se aplikacije odobre moraju da spreme svoj glasački paket i pošalju ga u CIK poštom između 18. septembra i 4. oktobra.

Kao što je bio slučaj u proteklim godinama, i sada je bilo žalbi na proces prijave članova rasejanja za učešće na izborima, posebno kada je reč o izostanku informacija, složenosti procesa i malog broja opcija za birače da glasaju u ambasadama ili diplomatskim misijama.

Liza Gaši (Gashi), direktorka Germina, nevladine organizacije koja se bavi pitanjima kosovske dijaspore, izjavila je za portal Zeri da je njena organizacija poslala upit CIK-u da eliminiše probleme prepoznate na izborima 2017, kao što je blokiranje imejlova. Naglasila je i da ponovo postoje odgađanja pri pružanju više detaljnih informacija za kosovske građane koji žive u dijaspori.

Samoopredeljenje, koje obično dobro prolazi kod birača iz dijaspore, takođe se žalilo na proces, saopštivši da trenutne mere na snazi koje se odnose na glasanje članova dijaspore predstavljaju prepreku za njihovo učešće u predizbornom procesu. 

“Trenutni način glasanja članova dijaspore više predstavlja prepreku nego način za njihovo uključivanje u proces”, Adnan Rustemi (Rrustemi), član VV-a u CIK-u, izjavio je početkom ove nedelje. “I to, između ostalog, radi vlada, zato što VV ima masovnu podršku [iz dijaspore]. U odsustvu glasanja pri ambasadama i konzulatima, sunarodnici moraju da prođu kroz komplikovan proces registracije i procedure.”

Predsednica CIK-a Valjdete (Valdete) Daka ranije je priznala da proces nije bio idealan, ali je rekla da njenu organizaciju ne bi trebalo kriviti za kratke vremenske rokove nametnute usled sklonosti Kosova ka prevremenim izborima.

“Treba primetiti da su procedure glasanja van Kosova pravno komplikovane, kao što je propisano zakonom, ali ne možemo da zaobiđemo ove procedure, jer bismo imali zamerke političkih subjekata”, izjavila je za Radio Slobodna Evropa. “Rokovi su izuzetno kratki, procedure su složene i to je nešto što ne možemo da izmenimo uprkos našoj želji.”

5. Kandidati za premijersku funkciju vole govorancije

Kako su u ovoj sedmici dominirali lični napadi i klevetanja, birači i dalje ne znaju koje su to politike za koje se razne političke stranke zalažu.

Nijedna veća partija nije još objavila svoj politički program, iako smo ove nedelje videli nekoliko navoda o tome u kom će se smeru svaka partija kretati.

Tokom debate ove nedelje, održane na Koledžu Riinvest, kandidatkinja za premijerku iz LDK-a, Vjosa Osmani, najavila je da je njena partija završila nacrt stranačkog programa koji će biti objavljen u predstojećim danima. Rekla je da će se on usmeriti na pet ključnih stubova: uprava, porodica, obrazovanje, zdravlje i međunarodna partnerstva.

Ostali kandidati za premijera — čija su imena ove nedelje obznanjena, premda ni na čije iznenađenje — držali su velike govore.

U govoru održanom ove nedelje, nakon što ga je VV zvanično nominovao, Kurti je pozvao ljude da se okupe “za veliku pobedu” i aktiviste da razgovaraju sa svima sa kojima mogu, gde god se nalaze.

“Pomozite mi da pobedim kako bi promene bile značajne, a pobeda masovna”, rekao je. “Pomozite mi da oslobodim državu iz zarobljeništva. Pomozite mi da se izborim protiv neravnopravnosti, nepotizma, korupcije i organizovanog kriminala. Pomozite mi da izgradim budućnost u kojoj svi žele da žive u miru, dostojanstvu i da budu bezbedni.”

PDK-ov lider Kadri Veselji — koga su prvi put sada predložili da bude kandidat za premijera — izjavio je na skupu u Prištini da samo PDK može da obezbedi jasan pravac koji je potreban Kosovu. Sugerisao je da se PDK zalaže za beskompromisnu borbu protiv korupcije, snažnu privredu i savezništvo sa državama koje imaju prijateljske odnose sa Kosovom.

Veselji je rekao da će PDK pobediti kako bi sprečio druge da iznevere Kosovo i “da bi pokazao svima da ova zemlja ima nadu, da verujemo u Kosovo i da je ono naš život, da su muškarci i žene na Kosovu sposobni da razviju svoju zemlju.”

Potvrđeno je da je odlazeći premijer Ramuš Haradinaj postao kandidat za premijersku funkciju u ime koalicije AAK-PSD, pa je tako održao govor u kom je govorio o naporima da se podeli Kosovo, naglasivši da su ga on i njegovi saradnici oduvek branili.

“Oduvek branimo naš prag i uvek ćemo ga braniti”, podvukao je. “Naše Kosovo, sa svojom vojskom, policijom, pravosuđem, institucijama, danas je bezbednije, ali su ljudi na Kosovu vlasnici sopstvenih domova.”

U odsustvu ozbiljne diskusije o pitanjima i politikama, K2.0 ohrabruje građane da koriste hešteg #PoDuMeDitë na društvenim mrežama i da označe političke kandidate, upućujući ih na probleme i rešenja o kojima žele od njih nešto da čuju.

Naslovna fotografija: Arita (Arrita) Katona / K2.0.