U utorak, 29. novembra, izveštaj pod nazivom “Strategija za ljudska prava na Kosovu 2016-2020: kako napredovati” je predstavljen na konferenciji u hotelu Sirijus, gde su se okupili predstavnici vladinih institucija i civilnog društva. Izveštaj je objavio Evropski centar za prava manjina (ECMI) Kosovo, pod pokroviteljstvom Koalicije jednakih prava za sve (ERAC), izveštaj daje preporuke vladi za njen nacrt strategije i akcionog plana za ljudska prava, a koji su trenutno u procesu finalizacije.

Zahvaljujući ustavu i zakonodavstvu, Kosovo ima snažan zakonski okvir koji garantuje poštovanje i promociju osnovnih prava i sloboda. Međunarodni instrumenti za ljudska prava, kao što je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, primenjivi su na Kosovu i prevazilaze okvire državnog zakonodavstva na Kosovu, dok je paket zakona o ljudskim pravima (zakoni o antidiskriminaciji, instituciji zaštitnika građana i rodnoj ravnopravnosti) izmenjen i dopunjen 2015. s ciljem skretanja pažnje na nekadašnje nedostatke u zakonskom okviru.

Međutim, u praksi, nedostatak efikasne primene zakona ostavlja mnoge grupe u nepovoljnom položaju, posebno kada je reč o LGBTI zajednici, nacionalnim manjinama, deci i ženama. Cilj vladine strategije 2016-2020. i akcionog plana je da služe kao osnovni dokument sa konkretnim koracima koje relevantne zainteresovane strane moraju da preduzmu da bi promovisale i unapredile ljudska prava svih građana Kosova.

Govoreći prvi na konferenciji, šef političkog odeljenja Kancelarije EU, Tomas Gnoči, rekao je da je ovaj izveštaj od izuzetne važnosti, jer su ljudska prava središnja tačka u procesu integracija u EU.

“Učešće civilnog društva… jeste posebno važno, jer nevladine i grasrut organizacije rade neposredno sa ljudima koji su u nepovoljnom položaju i sa marginalizovanim osobama”, rekao je on.

Gnoči je dodao da će konačna odgovornost za rad na nacrtu i sprovođenje strategije biti u rukama vlade i relevantnih tela. U tom smislu, on je govorio o ministarstvima koja moraju da preduzmu korake kojima bi se obezbedili bolji uslovi za ugrožene grupe. “Na primer, Ministarstvo za javnu upravu bi trebalo da revidira budžet i sprovede konkretne planove o tome kako i kada da državne zgrade učini pristupačnijima za ljude sa invaliditetom”, rekao je on. “Isto tako, Ministarstvo prosvete mora da predstavi konkretne mere koje će dovesti do smanjenja postotka izostanka sa školskih časova dece iz marginalizovanih zajednica.”

Gnoči preporučuje da bi pravosuđe trebalo da pronađe način da efikasno primeni nove zakone da bi se izborilo sa zločinima iz mržnje i kaznilo one koji su ih počinili.

Habit Hajredini je direktor Kancelarije za dobro upravljanje (KDU) u kabinetu premijera, što je telo koje vodi proces i koordiniše procesom pravljenja nacrta strategije. On je rekao da je Ecmijev (ECMI) izveštaj objavljen u vrlo važno vreme. “Ovakvi izveštaji pomažu u našem radu i koristićemo ove preporuke”, rekao je on.

Hajredini je napomenuo da će nedavno uspostavljanje Međuministarske koordinacione grupe za ljudska prava koristiti kao bitan mehanizam, jer će omogućiti bolju koordinaciju između ministarstava na centralnom nivou i opština. Na čelu sa premijerom, ova grupa se sastoji iz relevantnih ministarstava, institucija, institucije zaštitnika građana — institucije koja je prvobitno predložila pravljenje nacrta sveobuhvatne strategije o ljudskim pravima — i predstavnika civilnog društva; ova grupa će biti odgovorna Skupštini Kosova, distribuiraće informacije lokalnim i međunarodnim organizacijama i napraviće spisak prioriteta za rešavanje glavnih problema koji su povezani sa primenom.

“Tako će se, takođe, definisati prioriteti u vezi sa pitanjem ljudskih prava uopšte, jer će ta grupa imati mandat da pregleda zakonodavstvo i nadgleda sprovođenje zakona”, kaže Hajredini.

Treći panelista je bio zamenik zaštitnika građana, Isa Hasani, koji je izjavio da zaštita ljudskih prava predstavlja obavezu državnih institucija. Potvrđujući posebnu ulogu institucije zaštitnika građana kada je reč o zaštiti i unapređenju ljudskih prava, Hasani je kritikovao vladu što nije preduzela robusniji pristup u zaštiti ljudskih prava.

“Institucija zaštitnika građana je otkrila da, uprkos pozitivnim naporima vlade, postoji nedostatak sprovođenja ovih strategija za ljudska prava, bilo kao ishod manjka finansijskih sredstava koji bi omogućili primenu ili zbog drugih razloga”, kaže Hasani.

Adrian Zećiri, izvršni direktor Ecmija, bio je predstavnik civilnog društva u grupi koja je pravila nacrt strategije od samog početka procesa — 2015. godine. On je kazao da je aktuelni nacrt uzeo u obzir komentare i kritike koji su dati u inicijalnim fazama. Ovaj nacrt predlaže podelu uloga i kompetencija, koordinaciju između struktura zaduženih za ljudska prava i nadgledanje i identifikaciju aktuelnih problema.

Ističući lekcije koje se moraju naučiti, Zećiri je govorio o problemima prethodne Strategije i akcionog plana za ljudska prava za period 2009-11, kao što je manjak informacija kod institucija, neefikasnog izveštavanja od strane institucija i tela koji sprovode strategiju, ali i kada je reč o budžetima za aktivnosti koje se sprovode na ad-hok osnovi.

“Kritika je bila usmerena na to da je falio fokus, da je strategija formulisana na opšti način koji nije imao merljive pokazatelje i ponekad su neke stvari morale da se rade za vrlo kratko vreme, a što nije moglo da se sprovede kako je predviđeno u strategiji”, kaže Zećiri.

Zećiri je pozdravio uspostavljanje Međuministarske koordinacione grupe za ljudska prava. Međutim, on smatra da bi o toj grupi trebalo govoriti kao o međuinstitucionalnoj radnoj grupi.

“Nisu uključena samo vladina ministarstva, već i nezavisne institucije, kao što je zaštitnik građana”, rekao je on. “Jedna od preporuka je uključiti Savet tužilaca i pravosuđe koji će, smatramo, doprineti radu radne grupe.”

Prema izveštaju Ecmija, strategija bi trebalo da posveti posebnu pažnju povećanoj promociji i zaštiti prava ugroženih grupa u skladu sa međunarodnim obavezama vlade. Deca, žene, starije osobe, ljudi sa invaliditetom, LGBTI osobe, nacionalne manjine, tražioci azila, interno raseljene osobe i zatvorenici jesu ugrožene grupe koje bi trebalo smatrati ciljnim grupama za strategiju, navodi se u izveštaju.

Drugo pitanje koje ECMI pokreće u izveštaju jeste koncept “krovne strategije” koja je uvedena u nacrt aktuelne strategije, a čime se želi postići obuhvatanje drugih strategija koje se odnose na specifične ugrožene ili marginaliovane grupe. Izveštaj predlaže da radna grupa bolje razjasni značenje “krovne strategije” i koja će biti veza između podsektorskih strategija i glavne strategije.

Izveštaj dalje preporučuje da nacrt uzme u obzir najbolje prakse iz drugih zemalja, kao što je nacionalna strategija Gruzije koja funkcioniše kao “krovna strategija” i zasniva se na četiri povezana principa: nepovredivost ljudskih prava od strane države, odbrana od kršenja ljudskih prava od strane drugih, stvaranje sistema koji će dozvoliti ljudima da ostvare svoja prava u praksi i adekvatno informisanje stanovništva o njegovim ljudskim pravima.

Ovaj izveštaj poziva na kontinuirani inkluzivni i transparentni proces sačinjavanja nacrta, konsultujući se sa ključnim zainteresovanim stranama u procesu i obuhvatajući ih sve u proces. Izveštaj zaključuje da bi, posle poslednjih reči međuministarske grupe, trebalo održati dodatne konsultacije kako bi se finalizovao akcioni plan. Kada se strategija finalizuje, moraće da bude ratifikovana u Skupštini Kosova.K

Prikaz: Bess Hamiti / ERAC.