“Jam shqiptar e kosovar” (ja sam Albanac i Kosovar) reči su kojima Mitruš Kuteli započinje svoju “Pesmu Kosovara” iz 1944. godine. Ova uvodna rečenica savršeno opisuje način na koji ja izjašnjavam svoj identitet. Moj albanski identitet je sastavni deo mene, ali kombinacija oba elementa, albanskog i kosovarskog, najbolje opisuje ko sam zapravo ja.
Nikada nisam osećao potrebu da mirim ova dva elementa, jer su oni uvek postojali kao jedno. Međutim, u poslednje vreme je diskurs koji se vodi unutar albanske zajednice počeo da odvaja pojmove Kosovar i Albanac, stavljajući ih u međusobnu suprotnost. Primetio sam povećanje animoziteta prema upotrebi izraza Kosovar. Neki Albanci, sa Kosova i šire, tvrde da ovaj demonim ne odražava naš “pravi” identitet kao Albanaca.
Kutelijeva pesma je dokaz da termin Kosovar postoji najmanje od sredine 20. veka. To je bio termin koji se koristio za označavanje regionalnog porekla, koji je tokom godina počeo direktno da asocira na kosovske Albance.
Danas je Kosovar zvanični naziv koji se odnosi na sve građane naše zemlje, Republike Kosovo. Svako ko je albanske, srpske, goranske, romske, turske, bošnjačke, aškalijske i egipćanske nacionalnosti može da se izjasni kao Kosovar. Taj termin sada podrazumeva i građansku nacionalnost koja se odnosi na pojedince koji dolaze iz Republike Kosovo, bez obzira na etničku pripadnost.
Često se izjašnjavam kao Kosovar, ali mi drugi govore da upotreba tog termina — koji uvek koristim u sprezi sa terminom Albanac — narušava moj albanski identitet. Međutim, ja na to gledam upravo obrnuto. Koristeći izraz Kosovar, ja jasno stavljam svoj albanski identitet u istorijski kontekst Kosova. Pošto sam rođen i odrastao na Zapadu, osećam dodatnu odgovornost da to priznam. Etno-nacionalističke kampanje i mantre poput one “Kosovo je Srbija” aktivno imaju za cilj da ugroze postojanje Kosova kao nezavisne države. Dakle, da bih istakao državnost Kosova, svoj identitet učvršćujem terminom Albanac Kosovar.
Pojedinci imaju pravo da ne vole zastavu Kosova ili izraz Kosovar. Ali, aktivno podrivanje ovog pojma je kontraproduktivno kada je u pitanju predstavljanje koje Kosovo u svetu zahteva. Čudim se svaki put kad čujem Albance kako zauzimaju čvrst i afirmativan stav prema postojanju Kosova kao države, a istovremeno ne poštuju, potkopavaju i ismevaju termin Kosovar. Kako možete očekivati da drugi poštuju vašu državu, kada sami diskreditujete njene suštinske aspekte, kao što je njen sopstveni demonim?
Za mene, upotreba termina Albanac Kosovar označava izrazito kontekstualno iskustvo, koje se ne odnosi na sve etničke Albance koji na ovim prostorima žive u nekoliko zemalja. Time ističem specifično istorijsko iskustvo Albanaca sa Kosova. Neki će možda tvrditi da moji stavovi o ovom pitanju izazivaju podele i da nastojim da podelim albansku zajednicu, ali to nije tačno.
Pokušavam da priznam kontekstualna iskustva i identitete, a ne trenutnu tendenciju esencijalizacije albanskog iskustva. Kosovski Albanci kroz istoriju nisu bili žrtve ugnjetavanja samo zato što su bili Albanci, već se radilo o preseku njihovog albanskog identiteta i prisustva na Kosovu koji je rezultirao kolonijalizmom, genocidom i etničkim čišćenjem sa kojima su se suočavali tokom 20. veka. Upravo je ovaj kontekst manifestovao pokret za nezavisnost Kosova i stvaranje države koju imamo danas.
Neki Albanci smatraju da izraz Kosovar označava samo regionalni identitet, što je istorijski bilo tačno. Međutim, pozicioniranje kosovskih demonima kao “regionalnih” identiteta nakon proglašenja njegove nezavisnosti, dovodi do zaključka da je Kosovo i danas region – što nije. Iako se iza ovog narativa možda kriju dobre namere, on je u suprotnosti sa nezavisnošću, suverenitetom i teritorijalnim integritetom Kosova.
Neki su protiv upotrebe izraza Kosovar jer on povezuje Albance sa različitim etničkim zajednicama koje žive na Kosovu. Iako su Albanci bili centralni faktor u formiranju države Kosovo, ipak su želeli državu koja uključuje sve koji tamo žive. Težnje da se koristi izraz koji označava građansku nacionalnost Republike Kosovo i ujedinjuje njene građane nisu negativna stvar.
Međutim, svestan sam međuetničkih pitanja koja postoje na Kosovu i teško je tražiti od grupa koje su istorijski bile polarizovane da se identifikuju sa jednom građanskom nacionalnošću. To je nešto na čemu treba raditi, treba težiti društvu zasnovanom na međusobnom poštovanju i bez etničkih podela.
To ne znači da ne možemo zadržati svoj etnički identitet i kulturu. Činjenica da neki Albanci koriste ovaj diskurs da bi pokazali da se ova dva pojma međusobno isključuju nije reprezentativna za našu trenutnu realnost. Mi smo Kosovari po građanskoj nacionalnosti i poreklu, a Albanci po etničkoj pripadnosti — obe oznake su važne i dragocene.
Ovaj sukob oko terminologije je veoma prisutan na društvenim mrežama i primetio sam podmuklu tendenciju da se tragedije iz poslednjeg rata na Kosovu pretvore u oružani instrument po ovoj temi. Kada se Albanac opredeli da koristi samo izraz Kosovar da označi svoju zemlju porekla, susreće se sa narativom da ljudi koji su se borili tokom rata “nisu poginuli da bi ti koristio naziv Kosovar” ili “nisu ubijeni da bi ti koristio ovu zastavu.” Takav odgovor iskazuje nepoštovanje i bezosećajnost, jer se lakomisleno koristi smrt drugih da bi se podržao taj stav. Možemo raspravljati o ovom pitanju, ali trebamo negovati kulturu diskusije s poštovanjem, koja ne pribegava poigravanju s emocijama ljudi.
U poslednje vreme, u široj albanskoj zajednici izraz Kosovar se sve više povezuje sa negativnim karakteristikama i stereotipima. Uobičajeno je videti nepovoljne reprezentacije kosovskih Albanaca na albanskoj televiziji. Bledi Mane, novinar i takmičar u rijaliti programu Veliki brat Albanija, izjavio je da “Kosovo ne nudi ništa… Vi [Kosovari] ne koristite maslinovo ulje… nemate svoju kuhinju, još uvek ste na nivou pljeskavice i kupusa.”
Ova izjava implicira da su Albanci sa Kosova nekako kulturno inferiorni. Zašto kada Albanci sa Kosova i iz Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Grčke postanu uspešni – kao što su Dua Lipa, Rita Ora, Bebe Redža, Granit Džaka, Majka Tereza – narativ koji čujemo je “të gjithë jemi shqiptarë” (svi smo mi Albanci). Ali, kada je reč o takozvanim “negativnim” aspektima naših kulturnih praksi, mi se ponovo transformišemo u Kosovare i naše regionalno poreklo se pretvara u oružani instrument kako bi se diskvalifikovao naš albanski identitet. To je dinamika s kojom više nisam voljan da se bavim niti da me ona definiše.
Zbog ovakvih stereotipa sebe smatram Albancem Kosovarom. Činim to da bih povratio ovaj termin i istakao pozitivne doprinose koje su Albanci sa Kosova dali, kako albanskoj zajednici, tako i šire. Moramo da podsetimo našu zajednicu i svet da je Kosovo nezavisna država. To je realnost koja se ne može poništiti.
Dakle, budite ponosni na svoj kosovarsko-albanski identitet. Činjenica da mogu da kažem da dolazim iz Republike Kosovo je zaista snažna, s obzirom na našu borbu za samoopredeljenje. Nemojte da se osećate kao da termin Kosovar na bilo koji način poništava vaš albanski identitet, jer on to jednostavno ne čini.
Feature image: Atde Mula / K.2.0.
