Jetonova tri obećanja
Svakodnevne teškoće osoba sa invaliditetom koje traže rešenje.
Ispod možete pronaći verziju članka sa glasovnim čitanjem.
Jeton Kelmendi, pedesetogodišnjak, živi sa suprugom i njihovom devetogodišnjom ćerkom u selu Vitomirica, oko šest kilometara od grada Peći.
Jeton je pravnik, ali nikada nije radio u svojoj struci. On ima cerebralnu paralizu u desnoj ruci i nozi. Cerebralna paraliza je neurološki poremećaj koji utiče na pokret i koordinaciju mišića, a obično je uzrokovana oštećenjem mozga u ranoj fazi razvoja. Slično kao Jeton, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), oko 20 miliona ljudi širom sveta živi sa ovim stanjem. Takođe, prema podacima SZO, osobe sa invaliditetom čine oko 10% populacije u svakoj državi. U sličnoj meri, na Kosovu živi preko 150.000 osoba sa invaliditetom.
“Ne tražim sažaljenje. Želim samo priliku da pokažem da i ja mogu doprineti zajednici, posebno osobama sa invaliditetom,” kaže Jeton. On ističe da je odrastao sa ovom bolešću, ali ga ona nikada nije sprečila da prati svoje snove, iako mu je teško obavljati poslove desnom rukom.
“Izazovno je, ali nije nemoguće,” kaže on, stežući pesnicu leve ruke. “Naučio sam da pišem i studiram levom rukom.” Godine 2020, Jeton je završio osnovne studije prava na Univerzitetu “Haxhi Zeka” u Peći, gde sada pohađa i master studije. Trenutno je pauzirao sa studijama zbog bolova u nozi, ali se nada da će se uskoro vratiti. Većinu vremena provodi gledajući košarku i druge sportove, što je i dalje njegova strast još od vremena kada je radio kao sportski novinar početkom 2000-ih.
Napustio je posao u medijima jer je bio slabo plaćen. Ista situacija je bila i sa njegovom suprugom, koja je sada nezaposlena. Supruga i ćerka su mu najveća podrška i motivacija da ne odustane od svog sna da ponovo nađe posao.
“Kada vidim osmeh na licu svoje ćerke, shvatim da je svaki trud vredan,” kaže Jeton. “Želim da ona odraste gledajući oca koji se ne predaje.”
Tri obećanja
Jeton se upoznao sa svojom suprugom Meritom 2012. godine. Kada su se venčali, Jeton joj je dao tri obećanja.
“Prvo [obećanje] je bilo da ću završiti fakultet. Sledeće obećanje koje sam joj dao 2012. bilo je da ćemo kao par imati kuću. Mnogo ljudi mi je pomoglo, hvala im. Jedino obećanje koje nisam ispunio je zapošljavanje”, kaže Jeton.
On se nada da će jednog dana biti zaposlen u nekoj javnoj instituciji, kao što je Opština Peć, jer smatra da bi to bio dobar način da doprinese zajednici. Međutim, to nije jedini razlog. Rad u javnoj instituciji u njegovom rodnom gradu omogućio bi mu da bude blizu porodice, a prema njegovom mišljenju, to bi bio stabilniji i sigurniji posao.
Javni sektor je generalno omiljen među tražiocima posla na Kosovu zbog stabilnijih plata, dostojanstvenijeg tretmana radnika i poštovanja zakona.
Na osnovu Zakona o profesionalnom osposobljavanju, prekvalifikovanju i zapošljavanju osoba sa ograničenim sposobnostima, svaki poslodavac u javnom ili privatnom sektoru na Kosovu je obavezan da zaposli jednu osobu sa invaliditetom na svakih 50 radnika.
Prema izveštaju Ombudsmana objavljenom krajem 2023. godine, koji se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom u centralnim i lokalnim institucijama na Kosovu, Opština Peć je ispunila ovu kvotu zapošljavanjem pet osoba sa invaliditetom od ukupno 249 zaposlenih. U izveštaju, Ombudsman navodi da zapošljavanjem jedne osobe sa invaliditetom na svakih 50 radnika, institucije potvrđuju usklađenost sa Ustavom i zakonskim zahtevima. Međutim, u odgovoru za K2.0, Opština Peć je saopštila da trenutno u ovoj opštini rade samo tri osobe sa invaliditetom, jer su dvoje otišli u penziju i njihova mesta još nisu popunjena.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, oko 85.000 građana je zaposleno u javnom sektoru, dok je u privatnom sektoru zaposleno oko 250.000. Ako bi se poštovali zakonski zahtevi iz Zakona o profesionalnom osposobljavanju, prekvalifikovanju i zapošljavanju osoba sa ograničenim sposobnostima, na Kosovu bi u oba sektora trebalo da bude zaposleno najmanje 6.700 osoba sa invaliditetom.
Kancelarija premijera Kosova je za K2.0 izjavila da je u svim centralnim javnim institucijama zaposleno 180 osoba sa invaliditetom. Ove institucije uključuju Kancelariju premijera, ministarstva, izvršne agencije, nezavisne i regulatorne organe.
Jeton i druge osobe sa invaliditetom na Kosovu, pored toga što se suočavaju sa poteškoćama u pronalaženju posla i stvaranju stabilnih finansijskih prihoda, suočavaju se i sa nedovoljnom finansijskom podrškom kroz sistem socijalne pomoći, a kriterijumi za pristup ovoj pomoći su diskriminatorski.
“Mi se ne lečimo”
Jeton i njegova porodica žive sa samo 200 evra mesečno — 100 evra iz njegove invalidske penzije i 100 evra socijalne pomoći jer su siromašna porodica. Međutim, da bi nastavio da prima penziju, Jeton mora da dokazuje svakih tri godine da je osoba sa invaliditetom.
“Svake tri godine idemo na ponovnu procenu i pod stresom smo da li će nam produžiti penziju od 100 evra ili ne”, kaže on. Za Jetona, ova periodična procena nema smisla u slučajevima kao što je njegov. “Mi se ne lečimo, samo se sve više razboljevamo”, kaže on.
Jeton je imao različite procene za svoju trajnu nesposobnost, stanje koje, kako kaže, ima od detinjstva.
Na primer, od 2018. do 2021. godine, Jeton je bio kvalifikovan za beneficije iz socijalne šeme za paraplegične i tetraplegične osobe na Kosovu.
Prema Zakonu o statusu i pravima osoba sa paraplegijom i tetraplegijom na Kosovu, u ovu kategoriju spadaju oni koji imaju probleme sa kretanjem udova. Zakon definiše paraplegične osobe kao one koje su zbog bolesti ili oštećenja nervnog sistema trajno izgubile sposobnost kretanja donjih ekstremiteta, dok su tetraplegične osobe izgubile sposobnost kretanja i gornjih i donjih udova.
Ovaj zakon predviđa novčanu nadoknadu za ove osobe u dve grupe, koje procenjuje medicinska komisija imenovana od strane Ministarstva finansija, rada i transfera Kosova.
Ako se osoba svrstava u prvu grupu, može dobiti do 375 evra mesečne nadoknade — 150 evra za sebe, 150 evra za pratioca i 75 evra za higijenski paket i dodatnu opremu. Druga grupa prima nadoknadu od 150 evra jer se smatra da ove osobe ne trebaju pratioca ili higijenski paket.
Ove penzije se dodeljuju na tri ili pet godina, a pravila predviđaju da se nakon tog perioda izvrši ponovna procena zdravstvenog stanja primaoca penzije.
Kada je Jeton ponovo procenjen 2021. godine, ustanovljeno je da više ne ispunjava uslove. Od tada je vraćen na mesečnu invalidsku penziju od 100 evra, koju kaže da prima od svoje osme godine.
Institucija Ombudsmana, u izveštaju “Ex officio” objavljenom krajem 2023. godine, naziva ponovnu procenu paraplegičnih i tetraplegičnih osoba iz prve grupe kršenjem ljudskih prava, odnosno povredom ljudskog dostojanstva.
U izveštaju se naglašava da Zakon o statusu i pravima paraplegičnih i tetraplegičnih osoba na Kosovu tretira gubitak u “trajnom” obliku mogućnosti kretanja i pokreta gornjih i/ili donjih ekstremiteta. “Dakle, u oba slučaja radi se o trajnom stanju”, navodi se u izveštaju.
Prema izveštaju, dostojanstvo paraplegičnih i tetraplegičnih osoba narušava se pre svega zbog praktičnih poteškoća koje imaju u predstavljanju pred Komisijom za procenu, tim pre što Pravilnik izričito ne predviđa obavezu Komisije da poseti te osobe u njihovim prebivalištima.
S druge strane, socijalna pomoć za nezaposlenost ima svoje diskriminatorne prepreke. Prema Zakonu o šemi socijalne pomoći na Kosovu, socijalna pomoć može se dobiti samo ako nijedan član porodice nije zaposlen. U trenutku kada se jedan član porodice zaposli, socijalna pomoć automatski prestaje, bez obzira na to da li plata može biti dovoljna da izvuče porodicu iz teške ekonomske situacije.
Ako je posao bio privremen, tada ista porodica mora ponovo dokazati da nijedan član nije zaposlen, a sredstva se vraćaju retroaktivno.
Poslednjih godina, nakon što je završio studije, Jeton kaže da je povremeno radio na kraće periode. Prema njegovim rečima, ovi privremeni poslovi su ga koštali obustavljanja socijalne pomoći i invalidske penzije.
“U trenutku kada sam bio zaposlen na kratko ovde u Peći u jednoj nevladinoj organizaciji i kad su mi uplaćivali [penzione doprinose u] Trust, obustavili su mi penziju”, kaže Jeton. “Prošle godine sam radio praksu na Univerzitetu Haxhi Zeka, šest meseci. Ali nisam primao platu jer bi mi obustavili invalidsku penziju.”
Jeton smatra da bi vlada trebala da kategorizuje osobe sa invaliditetom kako bi se znalo koliko su sposobni za rad i da ih ne svrstava sve u kategoriju nesposobnih za rad ako pate od nekog invaliditeta.
“Nismo kategorizovani kao osobe sa invaliditetom u zdravstvenom smislu. Trebalo bi da znaju koliko smo sposobni za rad, jer ja sam sposoban za rad. Stavili su nas sve u isti koš kad su u pitanju medicinske dijagnoze”, kaže Jeton.
O autoru/ki
Taulant Qenaj je novinar. Završio je studije iz novinarstva i masovne komunikacije. Kao novinar na Kosovu radi od 2010. godine. Bio je deo državne televizije KTV – Kohavision. Zatim je pet godina radio kao producent za društvene medije i novinar na Radio Slobodna Evropa. Nedavno je radio i za Gazetu Nacionale i Club FM.
