Dok sam jednog dana prolazila ulicom, ugledala sam stariju ženu kako udara svog psa, labradora, i to samo zato što se isprečio na put nekom prolazniku. Bila sam šokirana i pitala je zašto to radi. “Bijem ga da ga naučim”, rekla mi je. Kako je kazala, tako uči svog psa šta valja, a šta ne valja raditi.

Kako neko može tako nonšalantno da pravda nanošenje povrede drugom živom biću?

Nažalost, neretko napolju – dok završavamo dnevne obaveze – viđamo svakojako nasilje nad životinjama. Nedavno sam se šetala ulicama Tirane, zaustavila se da pomazim psa lutalicu koji se sklupčao u ćošku. Primetila sam da je počeo da se trese od straha kada sam mu prišla. Izgledao je traumatizovano i ogladnelo, a tako živi većina pasa lutalica širom Albanije.

U Albaniji i na Kosovu ljudi nemaju dovoljno saosećanja prema životinjama. One trpe nasilje u režiji institucija i pojedinaca koji kao da su otupeli na prizore zlostavljanja.

Okrutnost prema životinjama nije samo stvar nečega što pojedinci rade, već se može povezati sa celokupnom kulturom u kojoj se ta okrutnost odvija. Kultura trpeljivosti prema zlostavljanju životinja dobija na značaju zahvaljujući birokratama koje donose odluke, opravdavanju u pravosuđu, radnjama institucija i brojnim drugim elementima.

Ljudi odrasli u atmosferi u kojoj se zlostavljanje životinja normalizuje i sami će činiti grozne stvari, a da pritom ne zastanu i upitaju sebe da li je njihov čin moralno utemeljen. Stoga običan narod može da počini užasna dela.

Jedan od najjezivijih nedavnih primera okrutnosti prema životinjama zbio se 2017, kada se po internetu velikom brzinom proširio video-zapis na kome troje dece u malom albanskom gradu muči psa i tuče ga do smrti. Aktivisti su tada nepomirljivo zahtevali usvajanje novih propisa za zaštitu životinja. Nažalost, ovo nije izolovan događaj.

Izgleda da se u Albaniji redovno sprovode akcije sistematskog ubijanja pasa. Aktivisti za prava životinja izveštavaju o tome da su 2019. godine opštinski organi u Tirani ubili oko 1.000 pasa lutalica. Zatim je, aprila 2021, gradonačelnik Tirane naredio novu masovnu sterilizaciju, koja kao da predstavlja izgovor za još jedno masovno ubijanje pasa lutalica. Iako pod izgovorom da će biti sterilisani i kastrirani, dokazi upućuju na to da su lutalice, u stvari, ubijane injekcijama hlorovodonične kiseline.

Međunarodna organizacija za zaštitu životinja (OIPA) dokumentovala je način na koji opštinski radnici uzimaju pse sa ulice i prevoze ih do javne veterinarske bolnice, gde bivaju eutanazirani. Njihova tela su potom bacana u kontejner za smeće. Poslanik u Evropskom parlamentu nazvao je ovu akciju masovnim pokoljem. Novembra 2020, malo pre početka ove kampanje, vlada se pobrinula za to da pse lutalice, mačke lutalice i druge ulične životinje izuzme iz novog zakona o pravima životinja.

Izgleda da psima lutalicama na Kosovu nije ništa bolje. Opština Priština je 2011. organizovala grupu lovaca da ubiju oko 190 uličnih pasa. Slično tome, 2017. godine pojavila se vest da su opštinski organi u Podujevu potpisali ugovor sa firmom za “intervenciju na psima lutalicama u hitnim slučajevima”, što je bio eufemizam za ubistvo 600 pasa. Prema rečima opštinskih službenika, ova akcija je bila potpuno legitimna i legalna. Užasna situacija dokumentovana je na slikama na kojima se vide krvave ulice.

Nisu ovo jedini primeri sistematskog ubijanja pasa, ali su indikativni kada je u pitanju jezivo stanje stvari.

Međutim, povremeno se pojavi pokoji tračak nade, premda samo tračak. Opština Priština je januara 2022. održala okrugli sto na kom se diskutovalo o situaciji u kojoj se nalaze psi lutalice, i to sa akterima iz lokalnih samouprava, centralne vlade i civilnog društva. Međutim, uprkos iskazanoj posvećenosti rešavanju ovog problema, čini se da je svima jasno da neophodne mere nisu preduzete.

Ovo je ozbiljan problem jer prethodne radnje preduzete od strane opštinskih organa nisu pokazale visoki stepen poštovanja i ljudskosti prema ovim živim bićima koja imaju osećanja. Posredi je pitanje morala: da li je nešto ispravno ili nije. Da li je ispravno pucati u pse lutalice? Da li je u redu da se psima ubrizga hlorovodonična kiselina, izrazito korozivni otrov koji teško oštećuje tkivo pri dodiru? Da li je prihvatljivo mučenje pasa na ovaj način?

Živimo u svetu punom nasilja. Mi, Albanci, bilo da živimo u Albaniji ili na Kosovu, iskusili smo ekstremne oblike nasilja u novijoj istoriji. Mislim da nas je ta količina nasilja desenzibilizovala. Zato životinje smatramo predmetima, stvarima za jednokratnu upotrebu. Posledično vidimo kako se ciklus nasilja nastavlja u našem ophođenju prema našim životinjama.

Sistemi koji kontrolišu naše živote redovno nas tlače, pa zato svoju frustraciju iskaljujemo na slabašnim bićima tako što ih podvrgavamo opakoj igri moći. Često se pitam da li ljudi drže kućne ljubimce samo da bi imali nekoga ko će ih istinski saslušati. Možda im donosi utehu jer imaju svojevrsnu kontrolu nad tuđim životom.

Frustracija, nasilje i kontrola nisu bezazlene i zaludne teme. Istraživanja pokazuju da postoji spona između porodičnog nasilja i okrutnog ponašanja prema životinjama. Isti ljudi koji povređuju životinje podložniji su nasilničkom ponašanju prema drugim ljudima i ispoljavanju drugih oblika nasilja.

Baš kao porodično nasilje, isto se tako i nasilje nad životinjama često smatra privatnom i ličnom stvari. Međutim, kao što se društvo sve više buni protiv porodičnog nasilja – zahtevajući okončanje ovog vida divljačkog ponašanja – isto tako je došlo vreme da se pobunimo protiv okrutnosti prema životinjama. Životinje zaslužuju da se prema njima postupa humano i sa empatijom jer su one sustanovnici naše zajedničke planete.

Naslovnica: Arrita Katona / K2.0.

Kad su ljudi najgori

Kako izgleda okrutnost prema životinjama u Albaniji i na Kosovu.

Gladiola Lleshi