Vozeći se ka Bulevaru Bila Klintona, vidi se još jedan zastoj u saobraćaju na auto-putu. Zvuk trubljenja se meša sa metalnim mlevenjem kovača i porubom udaljenog generatora. Iznad svega toga visi oblak smoga koji su proizvele peći na drva, elektrane koje rade na lignit i spori, ali uporni rast infrastrukture.

Razvoj Prištine u proteklih 10 godina označio je povećane bogatstva, biznisa i krupnih projekata. Međutim, veći napredak znači i veće zagađenje, a građani Prištine počinju da dižu svoj glas od ispod maski za lice.

Ipak, ostaje pitanje, da li je aktivizam zajednice dovoljan da utiče na dugoročne politike promene na Kosovu? Da bi se ovo saznalo, K2.0 je istraživao ekološki aktivizam u nekim od najzagađenijih mesta na svetu.

Kao prvo, potrebno je pogledati koje druge troškove ima društvo zbog zagađenja. Prema nedavno objavljenom izveštaju u medicinskom časopisu The Lancet, zagađenost vazduha je odgovorna za oko devt miliona smrtnih slučajeva širom sveta. Čak i prilikom izloženosti niskom intenzitetu zagađenosti, zagađenje šteti najugroženijem stanovništvu na nesrazmeran način. Prema tome, deca, starije osobe, bolesni ljudi i čak nerođene bebe izloženi su najvećem riziku od dobijanja bolesti kao posledice zagađenosti. Ovo je posebno relevantno u državama sa niskim ili prihodima na srednjem nivou, gde opštine imaju manje fiskalne kapacitete da se izbore sa nekim pitanjima na dugoročnom planu.

Ovi problemi vrše pritisak na zdravstveni sistem i ekonomiju, ali uprkos tome, borba protiv zagađenosti vazduha se retko kada nalazi među prioritetima kod političara sve dok se ne dosegne tačka pucanja.

Kada je reč o SAD, Los Anđeles je dostigao više tačaka pucanja, nakon čega se nešto zaista promenilo. Tokom Drugog svetskog rata, masovni rast proizvodnje u vazduhoplovnoj industriji u kombinaciji sa posleratnim velikim rastom stanovništva stvorio je toliko debeli veo smoga da su ljudi poverovali u jednom trenutku da su Japanci sproveli hemijski napad.

Los Anđeles i Priština imaju slični topografski problem koji im omogućuje da budu podložniji zagađenju. Oba grada su uronjena u dolinu i okružena planinama, što stvara ono što se naziva temperaturnom inverzijom. Ova pojava funkcioniše kao zamka zagađenja, gde se problem centralizuje, lako je zagaditi ga, ali je teško očistiti.

Sezona zagađenja

Međutim, Priština ima još jednu nevolju zbog iskustva sa sezonski visokim nivoima zagađenja tokom zimskih meseci, kada je električna energija najtraženija i peći/šporeti na drva se uveliko koriste za grejanje. To znači da problem zagađenja postaje očigledan tokom zime, ali se uveliko zaboravlja tokom letnjih meseci, zbog čega je održivi stepen aktivizma teško postići.

Luan Shllaku (Ljuan Šlaku), aktivista za zaštitu životne sredine i izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), izjavio je da u Prištini postoje poteškoće sa sezonskim zagađenjem. “Imamo ovaj problem već 40 godina i ljudi su ili nesvesni ili ih nije briga”, izjavio je on za K2.0. “Kada su ljudi svesni problema, onda mogu i da reaguju. Mi ne reagujemo tokom leta, mi čekamo da dođu zime.”

Bez održivog pritiska na političare preko javnosti i medija, teško je uvesti promene na političkoj sferi.

Imajući u vidu sezonske varijacije u Los Anđelesu i stalni rast industrije, zagađenje je bilo svakodnevica života građana ovoga grada još od četrdesetih godina prošlog veka. Problem je prvo porican sa strane naftne i automobilske industrije iz Južne Kalifornije. Kako je vreme prolazilo, protesti su počinjali. Još su 1954. hiljade javno istupile protiv lošeg kvaliteta vazduha u Los Anđelesu.

Vremenom je holivudski džet-set uzeo stvar pod svoje, okupljajući svoju decu sa maskama za plin, što je slika koju su mediji obožavali. Ovo su, zaista, bili prvi savremeni ekološki protesti koji su se odigrali u SAD, gde su učestvovali i obični građani i lokalni mediji.

Zagađenost vazduha u Los Anđelesu sredinom 20. veka dosegla je nivoe koji su pokrenuli rasprostranjene proteste, uključujući holivudske zvezde. Fotografija: Creative Commons.

Uloga novih medija je postala odlučujući činilac na nedavnim ekološkim protestima u Prištini, gde su stotine ljudi izašle na ulice da bi zahtevale poteze kojima bi se smanjili “hazardni” nivoi zagađenosti vazduha.

Ljuan Šlaku je govorio o važnosti medija i društvenih mreža u stvaranju novog pokreta za ekološke reforme. “Aktivizam, novinarstvo i građanska uključenost, mediji i društvene mreže su ovo ostvarili”, rekao je. “Ovo je prvi put da ljudi nisu bili podeljeni po političkim linijama na jednom protestu ove vrste.”

Međutim, postavlja se i dalje pitanje: da li će građani Prištine biti u mogućnosti da održe pritisak dok se promene ne dogode?

Protesti naroda su u Los Anđelesu vremenom kulminirali širokim spektrom politika, uključujući Zakon o čistom vazduhu iz 1970. koji je postavio standard za kvalitet vazduha u Los Anđelesu. Ovo je rezultiralo godišnjim proverama proizvodnje smoga na svim automobilima. Iako su se promene polako odvijale, jer je trebalo da prođe 20 godina da bi se osetili konkretni rezultati, kampanja iz naroda protiv zagađenosti vremenom se okončala političkim radnjama i reformama.

Nažalost, ovako nešto se nije desilo svuda u svetu. U svom radu, “Ekološka pravda: grasruts aktivizam i njegov uticaj na politiku”, Robert D. Bullard (Bulard) i Glenn S. Johnson (Glen S. Džonson) pišu da su “Hazardni otpadi i ‘prljave industrije’ išli linijom manjeg otpora. Siromašnim ljudima i siromašnim narodima se daje lažni izbor između ‘nezaposlenosti i izostanka razvoja’ i ‘riskantnih slabo plaćenih poslova i zagađenja’”.

Kratkoročna rešenja

Kineski rast koji dominira globalnom infrastrukturom kreirao je ekološku katastrofu u toj komunističkoj državi. Nivo zagađenosti vazduha u Pekingu redovno prelazi 250 PM2.5, što je mera za čestice materije po kubnom metru u vazduhu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je zdravi nivo čestica PM2.5 onaj ispod 25.

Ovi hazardni nivoi čestica u vazduhu čine da maske za lice postanu kineski modni predmet tokom zimskih meseci, kada je zagađenost najveća. Američka izvođačica, Rebecca Mason-Wygal (Rebeka Mejson-Vigal), putovala je kroz Peking ovoga leta, kada je zagađenje bilo na najnižem stepenu: “Celi moj tim je dobio suvi kašalj”, izjavila je za K2.0. “Onda smo se bolje osećali kada smo nosili maske. Svi meštani su nosili svoje maske sve vreme.”

Tokom retkih ‘crvenih dana upozorenja’, kada se izmeri da je PM2.5 na između 151 i 200, Peking zatvara puteve, zaustavlja proizvodnju u fabrikama i prizemljuje letove kako bi smanjio nivo zagađenosti. Godine 2017, Komunistička partija Kine (KPK) je preduzela dramatične mere da bi zaustavila ili odložila izgradnju više od 151 elektrane na ugalj, jer pokušava da se liši minerala zbog koga nebo nad Kinom pocrni. Ipak, u igri je i političko balansiranje u Pekingu.

Kada se Kina bavi zagađenjem, onda to čini na kratke staze, obično u formi privremenog zatvaranja fabrika, zaustavljanja saobraćaja i prizemljenja aviona. Nijedna država ne može da toleriše gubitak infrastrukture ili masovnu nezaposlenost na duže staze, čak iako to znači da će imati plavlje nebo.

Kosovo je napravilo slične napore da bi zaustavilo zagađenost na kratke staze, kada je saobraćaj zaustavljen u Prištini na kraći period. Ipak, ova rešenja slabo šta čine u stopiranju endemskih problema. Priština je velikom brzinom izgradila auto-puteve i ostavila je svoje elektrane da rade mnogo posle isteka tehnološkog životnog veka.

Elektrana na lignit, Kosovo A, bila je predviđena da se zatvori 2017, ali to još nije učinjeno zbog nepostojanja odgovarajuće zamene. Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

Ekološki troškovi urbanističkog razvoja prave se onda kada imate konzistentno visoki stepen PM2.5 u vazduhu. Međutim, kako cene električne energije rastu i kako imamo robusnu trgovinu sa regionalnim partnerima, kosovska vlada u prvi plan stavlja kratkoročne benefite, umesto dugoročno zdravlje za svoje građane. Na svu sreću, javnost u Prištini uspeva da svoje želje obznani.

Glas javnosti protiv kineske zagađenosti je uveliko ućutkan. Na protestu u Čengduu prošle zime, gde su učesnici stavljali maske na spomenike u gradskom centru, vlada je masovno reagovala kako bi ućutkala stav javnosti. Gradski centar je zatvoren i bilo je mnogo uhapšenih.

Ovako prolazi većina ekoloških protesta u Kini. KPK dozvoljava ljudima da se učlane u ekološke grupe pod patronatom vlasti, ali se osećanje javnosti u pogledu zagađenosti ućutkuje. Kako vlada u Pekingu pokušava da kontroliše građevinski sektor koji vrtoglavo raste i zbog povećanog profila na svetskom nivou, čini se da je profit odlučujući faktor u kineskoj ekološkoj politici, umesto da to budu želje demonstranata.

Moć informacija

Kineska vlada nije jedina koja među svojim prioritetima nema rešavanje problema degradacije životne sredine.

U Lahori, Pakistan, novembar donosi savršenu oluju zagađenosti. Usled sezonskih paljevina useva, padajućih temperatura i povećane proizvodnje industrije, ekološki aktivisti su novembar nazvali “petim godišnjim dobom” u Lahori. Prema nedavno objavljenom članku u Njujork tajmsu, Lahore je doživelo dane kada je čestica PM2.5 izmerena na 1.000 mikrograma po kubnom metru.

Pakistan nije samo ostavljen na milost i nemilost planinske topografije koja drži na jednom mestu zagađenost, već se i nalazi u industrijsko brzo rastućem regionu sa sve većom populacijom. Zagađenost ne poznaje granice i postoji sinergijski efekat između zagađenosti u Indiji i Pakistanu.

Jedna od poteškoća u bavljenju problemom zagađenosti u Pakistanu jeste izostanak informacija. U izjavi koju je objavilo Odeljenje Vlade Pundžaba za zaštitu životne sredine, pokrajina Pakistana u kojoj se nalazi Lahore, navodi se da su “podaci oskudni”. Pakistan tek treba da otpočne da zvanično nadgleda kretanje ovog problema, što predstavlja veliki hendikep kada je reč o rešavanju istog.

Informacije su postale ključni činilac u podizanju svesti o problemu zagađenosti u Prištini. Kada je američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) počela da nadgleda kretanje zagađenosti marta 2016, informacija je obznanjena za narod Kosova. Novinski portali i organizacije civilnog društva su počeli da daju publicitet zagađenosti koja je dosezala “hazardne” nivoe. Informacije su omogućile ljudima da se organizuju i da eventualno protestuju.

Pokret Nauka za promene, organizacija civilnog društva sa sedištem u Prištini, teži osnaživanju građana da steknu naučna saznanja kako bi generisali svoje informacije preko obrazovanja. Suosnivač organizacije, Ron Salaj, smatra da su informacije ključne u primoranju političara da učine nešto na Kosovu.

“U slučaju zagađenosti vazduha, informacije bi trebalo da pripadaju ljudima (na primer, podaci o kvalitetu vazduha)”, Salaj je izjavio za K2.0 u imejlu. “Ministarstvo životne sredine i njegova Agencija za zaštitu životne sredine krili su ovo godinama i ovi podaci nisu bili dostupni javnosti.”

Pokret Nauka za promene je počeo preko građana da prikuplja podatke o kvalitetu vazduha. “Nadam se da je aktuelni protest samo početak čina otpora koji se neće samo baviti zagađenošću vazduha, već i opštim ekološkim temama, kao što su šume, voda, zemljište, grad, itd”, izjavio je on. U slučaju ekoloških standarda, ne kontroliše se ono što se ni ne nadzire. Nauka za promene se nada da će veći nadzor dovesti do povećane kontrole.

U pakistanskom gradu Lahore zagađenost vazduha je postala neizbežni problem, dok građani protestuju i sami mere kvalitet vazduha. Fotografija: Aima Khosa (Kosa).

Slično tome, građani pakistanskoga grada Lahore su počeli sami da mere kvalitet vazduha. Grupe poput Inicijative Pakistana za kvalitet vazduha (PAQI) počele su da uvode privatne kontrolne monitore za kvalitet vazduha kako bi prikupili korisne podatke. Ovo je rezultiralo počecima grasruts pokreta u Pakistanu s ciljem da se povede diskusija o politikama na snazi.

Aima Kosa, aktivistkinja iz Narodnog foruma za solidarnost, izjavila je za K2.0 u imejlu da se “ekološki problemi sve češće pojavljuju u našem javnom diskursu, jer se više ne mogu ignorisati. Voda je uvek bila problem, ali mi smo bili upozoreni jednog dana kada smo se probudili i celi grad je izgledao kao slika distopije”.

Jedna od poteškoća s kojima se pakistanski demonstranti suočavaju jeste izostanak održivog pritiska javnosti kako bi se napravile promene politika. Iako aktivisti prave velike iskorake kada je reč o podizanju svesti o problemu uz pomoć nezavisnih merenja, podaci su beskorisni bez volje da se pažnja donosilaca odluka usmeri na ovaj problem. “Protesti umru posle jednog kruga vesti”, kaže Kosa. “Vlada se trudi, ali im zagađenost nije prioritet. Stanje se zaista pogoršava.”

U slučaju Los Anđelesa smo videli da održivi politički aktivizam u atmosferi u kojoj mu se dozvoljava da ima moć može zaista da pokrene vlasti da razmišljaju na duže staze — pre nego što bude prekasno.

Sedeći u kancelariji Kfosa dan posle protesta, Ljuan Šlaku odgovornost pripisuje celom društvu. “Ne vidim čaroban način dobijanja čiste vode i čistog vazduha. Ovim pitanjima ćemo se baviti naredne tri ili četiri decenije. Priština je dosta napredovala u odnosu na Pakistan, Kinu i SAD. Prošle nedelje je izvršen jedan od najvećih pritisaka kojima sam prisustvovao. Možemo da izvršimo pritisak na vladu i nateramo je da uradi nešto.” [logo]

Naslovna ilustracija: K2.0

Zagađenje: Kako promeniti situaciju

Kako je aktivizam pomogao u čišćenju vazduha širom sveta.

Eric Czuleger

Zagađenje: Kako promeniti situaciju

Kako je aktivizam pomogao u čišćenju vazduha širom sveta.

Eric Czuleger