Danas (utorak, 16. januara) lider srpske političke partije na Kosovu, Građanska inicijativa SDP, Oliver Ivanović, upucan je ispred sedišta svoje stranke. Ovaj šezdesetpetogodišnjak je kasnije u bolnici podlegao povredama. Njegova partija je na oktobarskim lokalnim izborima vodila kampanju pod sloganom “Budi hrabar na trenutak ili živi u strahu narede četiri godina”.
Ivanoviću je suđeno za ratne zločine nakon što je navodno izdavao naređenja za ubijanje Albanaca u Mitrovici tokom rata na Kosovu 1998-99. On je 21. januara 2016. osuđen na devet godina zatvora u Osnovnom sudu u Mitrovici, gde je suđenje vodio Euleks. Međutim, kosovski Apelacioni sud je poništio ovu presudu i naredio ponovljeno suđenje februara 2017., koje je trajalo kada je preminuo.
Shyqri Syla (Šićri Sila), glavni tužilac zadužen za Mitrovicu, potvrdio je da je Ivanović mrtav i izjavio za koha.net da je na Ivanovića pucano iz pokretnog vozila. Prošlog leta je takođe pucano na Ivanovića, kada mu je zapaljeno vozilo.
Politički lider Srba Oliver Ivanović upucan i podlegao povredama u Severnoj Mitrovici. Fotografija: Eraldin Fazliu / K2.0.
Vlada Republike Kosovo odmah je osudila pucanje na Ivanovića, ocenjujući da je reč o izazovu za vladavinu zakona u državi. Kosovski predsednik Hashim Thaci (Hašim Tači) takođe je osudio napad i pozvao vlasti da počinioce ovog čina dovedu pred lice pravde.
Vesti o Ivanovićevoj smrti prekinule su sastanak u sklopu dijaloga između kosovskih i srpskih predstavnika u Briselu, što je prvi sastanak dveju strana posle prekida pregovora koji su trajali godinu dana. Srpski predstavnici su napustili sastanak nakon što su primili vesti sa severa Kosova.
Prema medijskim navodima, usled ovog incidenta, Ivanovićeva žena Milena je dala izjavu za srpske medije, rekavši da zna ko stoji iza ovog čina. “Imam poruku za one koji su ovo učinili i dobro se zna ko su, ovo neće proći tako lako”, prenose mediji njenu izjavilu za TV Pink.
Ivanović, političar
Ivanović je bio kontroverzna ličnost na političkoj sceni kosovskih Srba, nominalni vođa okosnice opozicije dominantnoj Srpskoj listi.
Bio je aktivan u politici odmah posle rata. Ovaj pećki ekonomista i inženjer je bio član Skupštine Kosova u dva saziva pre proglašenja nezavisnosti 2008; od 2001. do 2004. kao deo Koalicije za povratak (KP), nakon čega je ponovo izabran za drugi mandat između 2004. i 2007. kao član Srpske liste za Kosovu i Metohiju (SLKM). Godine 2009. osnovao je sopstvenu partiju, Građansku inicijativu SDP.
Posle angažmana u srpskoj politici, njegov odnos sa Beogradom je doživeo pad u proteklih nekoliko godina. Između 2008. i 2012. bio je državni sekretar u Ministarstvu za ‘Kosovo i Metohiju’ Vlade Srbije, ali se protivio snažnoj podršci srpske vlade Srpskoj listi nakon osnivanja ove partije 2014, pa je tada postao i njen otvoreni kritičar.
“Kao prvo, moram jedno da razjasnim”, izjavio je za K2.0 u oktobru. “Ako neko ko je odgovoran za Kosovo u srpskoj vladi kaže: ‘Samo Srpska lista predstavlja srpsko stanovište i samo Srpska lista može da sarađuje sa Srbijom, a ako neko drugi slučajno pobedi, nećemo s njim sarađivati’. To je besmislica!”
Međutim, uprkos rivalitetu, Ivanović je, takođe, imao slične stavove prema kosovskoj nezavisnosti kao i njegovi politički rivali Srbi i vlada Srbije. “Nemojte o tome da imate iluzije. Mi ne priznajemo nezavisnost Kosova, ali mi živimo ovde svakodnevno i komuniciramo čak i sa onima koji promovišu nezavisnost Kosova. Nemojte očekivati od mene da kažem ‘rrnofte Kosova Republike’ [Živela Republika Kosovo] ili takve stvari”, izjavio je za K2.0 u oktobru, a nakon čega je uvažio ulogu Beograda u kosovskoj politici. “Kada je reč o krupnim temama, kosovski Srbi ne mogu ništa da ostvare bez bliske saradnje sa Beogradom.”
Prošle godine se kandidovao za oktobarske izbore za gradonačelnika Severne Mitrovice, gde je osvojio tek 18 odsto glasova. Goran Rakić iz Srpske liste je postao predsednik opštine, gde je osvojio 67 posto. Četiri godine ranije, decembra 2013, Ivanović je izgubio svoju prvu bitku u utrci za gradonačelnika Severne Mitrovice protiv Krstimira Pantića. Tom prilikom je ušao u drugi krug, gde je osvojio 45 odsto glasova.
U razgovoru sa K2.0 pre izbora, Ivanović je optužio svoje protivnike da koriste politiku zastrašivanja. “Ljudi se ponekad plaše, a upravo je strah taj kojim ovi loši momci vladaju”, tvrdio je tada. “Vršenje pritiska na njih i primoravanje da razmišljaju da, ako glasaju ‘pogrešno’, mogu da izgube svoje penzije. Možete li to da zamislite?”
Odgovaranje za ratne zločine
Prvi susret Ivanovića sa međunarodnim pravom desio se 2014, kada ga je optužilo Odeljenje Euleksa za ratne zločine. Optužbe su u vezi sa ubistvom Albanaca u Mitrovici 14. aprila 1999, tokom bombardovanja NATO.
Ivanović je optužen i da je, zajedno sa bivšim šefom srpske policije u Mitrovici, Dragoljubom Delibašićem, podsticao ubijanje Albanaca tokom nereda koji su izbili posle rata, 3. februara 2000, kada su mnogi Albanci proterani iz svojih domova. U istoj optužnici, Aleksandar Lazarević, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić, takođe su optuženi za ubistvo i pokušaj ubistva.
Istrage su prvobitno započete protiv Ivanovića 1999. od strane Centralne kriminalističke jedinice Unmika, ali istraga nije doživela epilog, a kasnije je predata Euleksu.
Ivanović je 24. januara 2014. u Mitrovici uhapšen po ovim optužnicama. Dve godine kasnije, proglašen ga je krivim po optužnicu podignutoj koju je podiglo Odeljenje Osnovnog suda u Mitrovici za ozbiljne zločine u Mitrovici, a za ratni zločini nad civilnim stanovništvom, te je osuđen na devet godina zatvora.
U svojoj presudi, Euleksova sutkinja Roxana Comsa (Roksana Komša) izjavila je da je “Sud dokazao da su 14. aprila 1999. brojne albanske porodice nasilno uklonjene iz svojih domova i okupljene na ulicama od strane srpskih snaga. Grupa paravojnih/policijskih formacija je izdvojila grupu muškaraca sve dok nisu došli do policijskog/paravojnog punkta. Oliver Ivanović je bio deo grupe paravojnih/policijskih formacija prisutnih na punktu. Nosio je plavu uniformu i bio naoružan”.
Oliver Ivanović je bio kontroverzna ličnost, protivnik podrške Beograda njegovim političkim rivalima na Kosovu, dok je optužen i za ratne zločine. Fotografija: Eraldin Fazliu / K2.0.
Prema slovu presude, ovi muškarci su zatim ispraćeni preko punkta i četvorica su ustreljena dok operacija nije zaustavljena usled dolaska uniformisane osobe koja je dala naređenje da se prestane.
“Oliver Ivanović je proglašen krivim za ratne zločine u južnoj Mitrovici, dok kada je reč o ostalim tačkama optužnice nije dokazano van svake sumnje da je ova osoba podsticala ili uticala na ubistvo ili proterivanje Albanaca”, rekla je sutkinja Komša. Ivanović i ostali optuženi u istom slučaju oslobođeni su svih optužbi u pogledu dešavanja od februara 2000.
Posle proglašenja Ivanovića krivim za ratne zločine, sudija je naredio da bude zadržan u kućnom pritvoru do konačne presude, što je odluka koju je prihvatio Ivanovićev branitelj, Nebojša Vlajić. “Moj klijent, znajući da bi mogao da se suoči sa smrtnom kaznom, nije pobegao od pravde i pojavio se na sudu. Garantujem da neće pobeći, pa je kućni pritvor prikladan”, izjavio je Vlajić na konferenciji za novinare. Smrtna kazna ne postoji u Krivičnom zakoniku Kosova, ali je pretnja po Ivanovićev život takođe razmatrana prilikom suđenja.
Na odluku Osnovnog suda Ivanović je uložio žalbu, dok je Apelacioni sud Kosova delimično usvojio žalbu i naredio ponovno suđenje februara 2017, nakon čega je odluka o kućnom pritvoru preinačena u odluku o zaštiti na slobodi.
U osvit njegovog hapšenja 2014, preživeli od masakra počinjenog 14. aprila 1999. i ubistava od 4. februara 2000. izjavili su za medije da su ubeđeni da je oba događaja organizovao Ivanović, a ne samo da je učestvovao u njima.
Tokom ponovljenog suđenja Ivanoviću, snage bezbednosti su bile stalno prisutne ispred suda; naime, reč je o Specijalnoj jedinici Kosovske policije, Euleksovoj policiji i vojnicima Kfora. Kosovska policija je čak sastavila specijalni operativni plan za Ivanovićevu bezbednost tokom suđenja. Ovo je potvrdio aktuelni zamenik direktora Kosovske policije za severnu Mitrovicu, Besim Hoti. Kallxo.com je objavio informaciju da je državni oficir Srbije za vezu na Kosovu, Dejan Pavićević, takođe bio prisutan na ročištima 2016.
Hapšenje Olivera Ivanovića bilo je jedan od prvih slučajeva posle rata koji su naterali kosovske Srbe da protestuju u glavnom gradu, Prištini, gde su njegovi podržavaoci pozivali da se oslobodi i tvrdili da je ovaj slučaj politički motivisan.
Protesti su održani 8. avgusta 2014. na dvema lokacijama — u severnoj Mitrovici ispred Osnovnog suda, gde se nalazio u pritvoru, i ispred sedišta Euleksove misije u Prištini, što je misija koja je podigla optužnicu protiv Ivanovića.
Naslovna fotografija: Eraldin Fazliu / K2.0.
