Kada je zgrada Akademije umetnosti i nauka otvorena 2010. godine, zlatna ploča ispred ulaza sadržala je ugravirani citat koji se pripisuje tadašnjem premijeru, sada predsedniku, Hašimu Tačiju: “Hramovi znanja i nauke jesu zraci svetlosti za naciju i za čovečanstvo”.

Nije prošlo mnogo vremena posle uzbune u javnosti, ova ploča je uklonjena, jer su kritičari isticali — između ostalog — apsurd prikazivanja citata nekog ko ima tako malo akademskih zvanja. Posle skandala u prosveti koji su usledili — od rektora sa sumnjivim zvanjima do rezultata testa PISA na kom su kosovski đaci bili među najnepismenijima u svetu — u retrospektivi, ploča bi, ironično, mogla da bude savršeni simbol prosvetnog sistema u kom vlada nered.

U sredu (27. septembra), K2.0 je ugostilo Ćaskanje u Narodnoj biblioteci Kosova u Prištini. Ovaj događaj se fokusirao na temu kompetencija i profesionalizma nastavnika i profesora. Pod nazivom “Ko drži časove našim učenicima?”, ovom događaju je prisustvovalo desetine učenika i intelektualaca iz raznih oblasti, dok je moderatorka bila Agnesa Ćerimi iz Omladinskog saveta Kosova koja je objasnila da je diskusija održana u kritičnom trenutku za obrazovanje na Kosovu.

Foto: Kristina Mari / K2.0.

Ćerimi primećuje da je obrazovanje “jedan od esencijalnih stubova naše zemlje”, te da je konačno počelo da dobija pažnju koju zaslužuje, a kako bi se nešto promenilo nabolje. Ona je, takođe, izrazila svoju zabrinutost za to “kakve generacije ovakvo držanje časova proizvodi” i da li će učenici moći da dalje razviju veštine koje su usvojili ili da li će moći čak i da se takmiče na tržištu rada.

Obuka za nastavnike

Kako bi se diskusija održala, određeni broj gostujućih panelista je pozvan, dok je Besa Luža, i sama profesorka na katedri za muziku Fakulteta umetnosti, prva govorila. Luža je počela naglašavajući da najvažnija stvar kod nastavnika, bilo da radi u osnovnoj, srednjoj školi ili na fakultetu, nije samo stručno obučavanje, već i da nastavnik mora da ima metodičke, didaktičke i pedagoške pripreme.

“Držanje nastave podrazumeva veštinu prepoznavanja različitih vrsta učenja kod učenika — jer ne uče svi na isti način — zatim veštinu da se bude pedagog, što znači da nastavnik razume učenika u različitim situacijama, da razume različite interese i probleme s kojima bi učenici mogli da se suoče u procesu učenja”, navela je ona.

Prema Luži, da biste stekli ove veštine, morate da imate “posvećenost, znanje i pripreme”, ali se to očekuje od svakog nastavnika. Međutim, ona kaže da u mnogim, ako ne većini, ogranaka kosovskih fakulteta i studijskih programa, nedostaje metodičko-pedagoška komponenta.

U svim evropskim i regionalnim školama, “nastavnici su pripremljeni s pedagoške, didaktičke i metodičke tačke gledišta, a i svi imaju diplome da budu nastavnici”, rekla je ona.

Besa Luža, profesorka muzike na Fakultetu umetnosti, sugerisala je da profesori i nastavnici treba da budu odgovarajuće obučeni i da se profesionalno razvijaju. Fotografija: Kristina Mari / K2.0.

Luža je objasnila da su 2001. godine na Kosovu uloženi napori da se usvoji kanadski model za kvalifikacije nastavnika, gde nastavnik prolazi kroz sličan proces. “Na primer, istoričar koji završi fakultet istorije, ali koji želi da predaje taj predmet, mora da pređe na Učiteljski fakultet u četvrtoj godini, a onda i da završi magistarski”, objašnjava Luža. Ona je onda objasnila da su svi fakulteti odbacili ovaj model.

Naglasila je i da postoji drugi problem u tome što većina nastavnika na Kosovu nema priliku da unapredi svoje stručno znanje učestvujući na obukama i drugim studijskim programima, a kako bi se obezbedilo da nastavnik koji je počeo da predaje 2000. i dalje može na odgovarajući način da drži časove učenicima u 2017. godine.

Kako bi ilustrovala problem prenatrpanosti u učionicama, Luža je dala primer koji je izazvao smeh prisutnih. “Kada sam bila na Učiteljskom fakultetu, u jednom semestru sam držala predavanje onima koji će u jednom trenutku i sami da drže nastavu [učenicima]. Imala sam 1.000 učenika”, kaže Luža, dodajući da je držala kurs preko mikrofona u ogromnom amfiteatru.

“Naravno da je to bilo nemoguće, jer je tema koju sam predavala bila takva da sam morala svakog učenika da zamolim da otpeva nešto ili da održi muzički nastup. Za 90 minuta nisam mogla da obuhvatim ni 90 učenika.” Dodaje da, iako ih je podelila u pet grupa od po 200, “i dalje su bili brojni”.

Politizovana profesija

Dok se Luža fokusirala na osnovne i srednje škole i fakultete, sledeći pozvani panelista, Kuštrim Bajrami, iz Obrazovnog centra Kosova, otišao je korak dalje u ovom suludom poduhvatu. “Samo 15 odsto dece između 0 i 6 godina pohađa obdanište”, rekao je, dodajući da je “potvrđeno svuda u svetu da, što je veći procenat dece koja pohađaju obdanište, utoliko su bolji rezultati u školi, a potom i na univerzitetu”.

On je, takođe, dodao da je, u poslednjih nekoliko godina, dosta državnog novca uloženo u izgradnju infrastrukture škola. On veruje da je razlog tome to što tenderi za raspodelu javnog novca odlaze privatnim biznisima, što se, zauzvrat, pretvara u korist za stranke i druge interesne grupe.

Bajrami tvrdi da se tako ne rešava problem s prostorom jer, iako mnoge škole u nekim selima i manjim gradovima ostaju prazne, u Prištini ima razreda sa po 40 učenika.

Kuštrim Bajrami iz Obrazovnog centra Kosova sugeriše da političari manipulišu nastavnicima isplaćujući im visoke plate koje ne zaslužuju uvek. Fotografija: Kristina Mari / K2.0.

Dodao je da plate nastavnika — za koje kaže da se kreću od 1.000 do 2.000 evra, u zavisnosti od pozicije — nisu u saglasnosti sa kvalitetom nastave koju drže, ali tvrdi da je razlog zbog kog imaju tako visoke zarade taj što su oni omiljena ciljna grupa političara. “Vlada u njima [nastavnicima] ima najbolje glasače i oni su sve vreme u centru pažnje”, kaže Bajrami. “Viđate ih po ručkovima i večerama [sa političarima] u vreme izbora.”

Način na koji opisuje nastavnike nije nužno tipičan portret pojedinaca “heroja” koji obavljaju “uzvišeni posao”, već o njima govori kao o ljudima koji mogu da budu nepouzdani kao i bilo ko drugi.

Bajrami smatra da su prosvetni sindikati u još gorim uslovima: “Oni [vođe sindikata] su na tim pozicijama onoliko koliko je Tito bio na vlasti. Oni se nikada ne smenjuju, nikada! Da li ste ikada čuli da pričaju o tome zašto nastavnici ne dobijaju obuku?” postavio je ovo retoričko pitanje. “Oni samo pričaju o platama i zaradama, i to je sve što znaju.”

Ranjeni sistem

Pozvani panelista koji je govorio poslednji, Ron Đinovci, izvršni direktor nevladine organizacije za kvalitet obrazovanja, Organizacija za poboljšanje kvaliteta obrazovanja (ORCA), izjavio je da “ako postoji nešto loše što nam je Milošević uradio, onda je to kada nas je devedesetih primorao da napravimo paralelni sistem”.

Prema njegovim rečima, Univerzitet u Prištini je uživao u svojim zlatnim godinama od sedamdesetih, kada je novo osoblje iz Beograda počelo ovde da radi, sve do 1991. godine, kada su nastavnicima, kosovskim Albancima, masovno uručeni otkazi.  

“Moguće je pronaći žurnale [iz sedamdesetih i osamdesetih], kao što su ‘Acta Biolog’ iz Prištine, koji je arhiviran u biblioteci Kembridža”, kaže Đinovci, ističući činjenicu da su naučni radovi sa Kosova ranije smatrani vrednima i cenjenima kod inostranih stručnjaka.

Ron Đinovci iz ORCA kaže da je Slobodan Milošević najveću štetu Kosovu pričinio kada je narušio prosvetni sistem koji je sedamdesetih i osamdesetih doživeo procvat. Fotografija: Kristina Mari / K2.0.

Đinovci kaže da, iako postoji opšte mišljenje da su kosovski Albanci preko paralelnog sistema konsolidovali svoj otpor Miloševiću, “to je imalo samo simbolički značaj, što je, verujem, tadašnji predsednik, Rugova, obožavao kada uzmemo u obzir njegove političke stavove”. Iako je Milošević, možda, zadobio glavobolje zbog ovoga, Đinovci smatra da će vreme pokazati da se tada “vrlo verovatno desila propast Univerziteta u Prištini i prosvete na Kosovu”.

Otišao je korak dalje, rekavši sledeće: “Ako pogledate broj žrtava, štetu koja je pričinjena i [ako uzmete u obzir] to koliko je Kosovo dobilo na političkom planu od [represije Miloševićevog režima], ovde postoji veliki raskorak. Ali, ako pogledamo koja je šteta pričinjena devedesetih s paralelnim sistemom, koji smo primorani da napravimo, onda je šteta prevelika”, rekao je, objašnjavajući da je većina profesora koji sada predaju na Univerzitetu u Prištini i u drugim obrazovnim institucijama obrazovana u supstandardnim uslovima paralelnog sistema, kako su “zlatne generacije” pre njih već preminule.

Druga bitna stvar koju treba razmotriti u pogledu kosovskog prosvetnog sistema je akademski integritet, rekao je. “Uz pomoć toga razumemo kompetencije profesora koji će da drže svoje predavanje ili lekciju, ili da obavljaju svoj rad u skladu sa postojećim pravilima”, rekao je.

Govoreći o akademskom integritetu, rekao je da docenti moraju da imaju jedan objavljen naučni rad u nekom inostranom žurnalu, dok redovni profesor, koji ima ugovor za stalno, mora da ima pet objavljenih naučnih radova u inostranim žurnalima.

On je ovo uporedio sa Univerzitetom Čarls iz Praga, gde, da biste postali redovni profesor, minimalni broj objavljenih naučnih radova jeste 15. On je rekao da je, čak i u našem regionu, a kamoli u Evropskoj uniji, broj objavljenih naučnih radova daleko viši nego na Univerzitetu u Prištini.

Uprkos minimalnim zahtevima prilikom objavljivanja radova, ORCA je publikovala izveštaj 15. februara, što je datum na koji je Univerzitet u Prištini osnovan, a koji je pokazao obeshrabrujuće rezultate po pitanju postignuća onih koji su na čelu ove institucije.

Agnesa Qerimi, from the Kosovo Youth Council, moderated this open discussion. Photo: Cristina Mari / K2.0.“Odsek za akademski integritet osoblja koje upravlja Univerzitetom u Prištini” bavio se time gde su članovi izvršnog i upravljačkog osoblja — kao što su dekan, prodekan i članovi senata — objavili svoje naučne radove. Rezultati su bili takvi da, kada bi se odbacili radovi objavljeni u sumnjivim žurnalima, 49 odsto pojedinaca kojima se ovaj odsek univerziteta bavio, uključujući petoro dekana, ne može da opravda svoja zvanja, jer imaju manje objavljenih radova nego što to propisi zahtevaju.

Ono što je još gore, Đinovci kaže, jeste da, čak i kada bi se radovi objavljeni u sumnjivim žurnalima uzeli u obzir, 42 odsto osoblja na višim pozicijama i dalje ne bi ispunjavalo akademske kriterijume da opravda radna mesta na kojima se nalaze.

Pogođena ovakvim nalazima, ORCA je zaključila da postoji sistematsko kršenje Statuta Univerziteta u Prištini i aktuelnih zakona, pa je odlučila da ispita radne biografije svih profesora, asistenata i saradnika. Đinovci je kazao da, iako nije u mogućnosti da otkrije tačne brojke jer se podaci i dalje prikupljaju, njihovi prvi nalazi upućuju na “očajnu” situaciju. “Više polovine tih profesora [i] saradnika… nije opravdalo svoje akademsko zvanje na Univerzitetu u Prištini”, rekao je.

Na živahnoj debati koja je usledila između prisutnih, diskutovalo se o tome da li je zadatak studenata da preispitaju akademska postignuća svojih profesora. Postoje podeljena mišljenja o tome kako se najbolje suprotstaviti ovom problemu, kada je jedan učesnik sugerisao da bi svaki student trebalo da bude pripremljen da preispita stavove svojih profesora, a drugi su bili stanovišta da je ovo uloga rukovodstva i da bi studenti trebalo da mogu da se usredsrede samo na studije.

Đinovci je sugerisao da su organizacije, poput ORCA, ponudili istraživanja na uvid javnosti, a kako studenti ne bi morali sami da kopaju u potrazi za ovim informacijama. Ipak, on je, takođe, sugerisao da studenti i dalje mogu da imaju neku značajnu ulogu. U budućnosti, ORCA planira da organizuje proteste na temu svojih nalaza iz istraživanja; on je kazao da bi studenti trebalo da izađu i podrže ove proteste u velikom broju.K

Naslovna fotografija: Kristina Mari / K2.0.