Iz godine u godinu, kako krenu jače padavine, dobar deo Kosova biva poplavljen. I tako, iz godine u godinu organizuju se izbori, pošto, jelte, nijedna vlada do sada nije izdržala pun mandat. Međutim, nijedna dosadašnja vlada nije smislila rešenje za poplave. Možda zato što to i nije tako veliki problem.

Svakodnevni zastoji u saobraćaju na izlazu iz Prištine u popodnevnim časovima dodatan su problem, zbog čega ljudima kojima prođe radno vreme treba još sat vremena da izađu iz centra. Uređivanje svakodnevnog saobraćaja i zaustavljanje zagađenja vazduha nisu visoko na listi prioriteta bilo koje nove vlade. Možda zato što to i nije tako veliki problem.

Nema mesta na Kosovu na koje je ljudska noga kročila, a da za njom nije ostala gomila smeća. I to je jedna od prvih stvari koje ćete primetiti, smeće gde god da se okrenete, posebno zimi, kad nema dovoljno zelenila da ga barem prividno prekrije. U rekama, potocima, na putevima i pored njih; u gradovima i selima.

Ipak, od nijedne nove vlade niko nije bitno očekivao da će, ako ništa drugo, postaviti dovoljno kontejnera i pokušati da nauči građane da ih propisno koriste – dakle, da smeće bacaju u kontejnere, ne negde drugo. O recikliranju može biti reči pošto savladamo osnove odlaganja otpada. Osim duboke verbalne zabrinutosti tokom Svetskog dana zaštite životne sredine i u saopštenjima nakon događaja koje organizuje Kancelarija Evropske unije na Kosovu, ni ovo se ne svrstava u bitno očekivanje od bilo koje nove vlade. Možda zato što to i nije tako veliki problem.

Dobri zakoni

“Kosovo ima dobre zakone, ali se ne sprovode u dovoljnoj meri.” Ovo je rečenica koju sa neverovatnom lakoćom mnogi koriste kako bi opisali ključan problem za stanje na terenu. Kosovo ima zakone koji se ne sprovode, ali da biste ih kvalifikovali kao dobre, možda bi trebalo neki i da pročitate. Saznaćete zašto treba razmisliti pre nego ih olako kvalifikovati kao “dobre”.

Dosta pažnje prethodnih godina izazvala su dva zakona. Ne ulazeći u vrednosne sudove, malo zabrinutosti je izazvalo to što su se, i pored brojnih pravnih stručnjaka i savetnika, kao i pritiska javnosti, ovakva pisanija ipak našla na dnevnom redu skupštinskih sednica, gde se o njima glasalo.

Tako je krajem maja 2019. godine u kosovskoj skupštini usvojen zakon kojim se zabranjuju igre na sreću, a nakon dvostrukog ubistva u kazinima. Procenjuje se da je zbog ovog zakona oko 4.000 porodica na Kosovu ostalo bez redovnih novčanih primanja. Namera ovog zakona, koji ima tri člana, bila je da suzbije kriminal.

Još jedan primer zakona koji nije usvojen u parlamentu jeste Zakon o zaštiti vrednosti borbe OVK. Zakon definiše “zaštićene vrednosti borbe OVK”. Neki njeni bivši članovi se trenutno nalaze u Hagu, iščekujući suđenje za ratne zločine. 

Zakon o OVK (sa svega 12 članova), međutim, predviđa obavezu svakog javnog službenika i građanina Kosova da “u svako doba i u svim okolnostima” na Kosovu, ali i u inostranstvu “poštuje i štiti” ove vrednosti. Nacrt zakona propušta da definiše u kojim se radnjama sastoji poštovanje i zaštita tih vrednosti, ali zato propisuje kaznene odredbe. Ko prekrši odredbe ovog zakona, kazniće se “u skladu sa zakonima na snazi”. Ovim zakonom uvelo bi se novo kažnjivo ponašanje (iako nije definisano u čemu se sastoji).

Oba ova zakona pokazuju kako kosovski političari ne promišljaju o posledicama svojih “dobrih” zakona. Zakon o igrama na sreću zabranio je ovu vrstu aktivnosti bez ikakve nadoknade vlasnicima biznisa ili radnicima tih kazina. Predloženim zakonom o OVK bi se kriminalizovalo nedefinisano ponašanje ili govor.

Odluka Ustavnog suda, koja je dovela do najnovijih izbora na Kosovu, izazvala je mnogo pažnje, ali veću pažnju nisu privukli njeni problematični delovi. Najnovijom odlukom ovog suda licima koja su u prethodne tri godine od raspisivanja izbora pravosnažno osuđena za krivična dela nije dozvoljeno kandidovanje.

S druge strane, neko ko je pre pet, 10 ili 15 godina osuđen za ubistvo, silovanje, ratni zločin, zloupotrebu službenog položaja, sasvim je podoban kandidat za poslanika. Da ne pominjem to da praktično ne postoji zakonska prepreka za osuđenog zločinca da obavlja visoke javne funkcije, pa čak i da bude savetnik predsednika i premijera, kao što je do sada i bio slučaj. Možda ni ova činjenica nije toliko problematična.

Takozvani eksperti za Balkan

Šta je, s druge strane, ono što mi se čini da dominira javnim prostorom kada govorimo o očekivanjima od izbora na Kosovu:

Angažman u dijalogu s ciljem postizanja konačnog sporazuma; transparentnost institucija; odgovornost donosilaca odluka; evropski put; stabilnost i prosperitet; članstvo u međunarodnim organizacijama; posledice otvaranja ambasade u Jerusalimu; da li će nova američka administracija imati aktivniji ili pasivniji pristup.

Čitajući analize, tumačenja, predviđanja i svakakva druga razmatranja brojnih analitičara, političara, novinara sa Kosova, često sam imala utisak kao da sve to smatraju poznati “eksperti za Balkan” negde iz Londona, Njujorka, Brisela. Ljudi koji na Kosovu nisu proveli više od par godina. Uz znanje koje su pokupili sa mirovnih studija na prestižnim univerzitetima, poseduju ultimativnu mudrost za razumevanje demokratskih procesa u postkonfliktnim sredinama i predvode diskusiju u našoj javnoj sferi.

Ne kaže džabe poslovica da ti procesi u svim postkonfliktnim društvima liče jedni na druge i da sve stane u široko primenljivu magičnu kovanicu očekivanja: “Sprovođenje reformi, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.”

Sve mi se više čini da polako postajemo ti “eksperti za Balkan”. Razmatramo balans geopolitičkih sila i njihovo okretanje oko Kosova kao najvažnije tačke u univerzumu. 

Jednom kada objasnimo širu sliku, onda možemo da pričamo o lokalnim stvarima. Očekujemo sprovođenje reformi, ali ne preciziramo kojih; očekujemo jačanje vladavine prava, a ne objašnjavamo šta to konkretno podrazumeva; očekujemo borbu protiv korupcije, a kakvu? 

To začinimo najuzbudljivijim postizbornim očekivanjem, borbom protiv organizovanog kriminala – floskula za široku upotrebu – i za kraj naglasimo da je za postizanje svega toga neophodna transparentnost institucija i odgovornost donosilaca odluka.

Ovo je ona vrsta slatkorečivih, nejasnih izjava koje su, na kraju krajeva, besmislene kada su u pitanju praktični problemi s kojima se ljudi na Kosovu susreću.

I koga onda briga za smeće, poplave, saobraćajne gužve, zagađene reke i kontaminirani vazduh? Koga briga što osuđivani kriminalci mogu da zauzimaju visoke funkcije u institucijama? Zašto da idemo u “sitna crevca” kad možemo sveobuhvatno da govorimo o svemu, kao što to čine “eksperti za Balkan”? Što su oni bolji od nas?

Naslovna ilustracija: Atdhe Mulla / K2.0.

Ovaj lični stav je prvobitno objavljen na veb-sajtu Nove društvene inicijative u okviru njihovog ciklusa tekstova pod nazivom Kosovski kolektiv, dok se ovde, na Kosovu 2.0, publikuje uz dozvolu.

Objavljivanje ovog ciklusa tekstova radi se u okviru projekta koji podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID-a. Stavovi izraženi u ovoj seriji tekstova ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD), Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) ili Vlade SAD.