Poslanici Skupštini izglasali su nepoverenje Vladi, što je dovelo do njenog raspuštanja. Ovaj predlog, za koji je bila potrebna prosta većina od 61 glasa da bi se usvojio, dobio je 78 glasova “za”, 34 “protiv”, dok je troje poslanika je bilo uzdržano. Novi parlamentarni izbori bi se trebali održati u roku od 45 dana.

Vladu su formirali članovi dveju najvećih partija – Demokratske lige Kosova (LDK) i Demokratske partije Kosova (PDK) – čiji predstavnici čine više od polovine poslanika zastupljenih u Skupštini. Uprkos tome, Vlada nije preživjela jer LDK premijera, Ise Mustafe, nije dobio podršku koalicionih partnera iz PDK-a.

Ovo glasanje o nepoverenju je 4. maja zatražila koalicija opozicionih partija koja je obezbedila 42 potpisa članova Skupštine, uključujući četvoro poslanika PDK. U predlogu za glasanje je navedeno da je “Vladin kabinet stvorio duboko nepoverenje javnosti i utisak da ne funkcioniše na unutrašnjem planu”.

Pred glasanje u Skupštini, poslanici su dobili priliku da kažu šta misle o Vladi u raspravi koja je trajala skoro četiri sata.

U poslednjem pokušaju da odbrane pred glasanje u Skupštini, Mustafa je tvrdio da je Vlada imala mnogo postignuća, uključujući ekonomski razvoj, borbu protiv ekstremizma, narkotika i trgovine ljudima. Pomenuo je i učlanjenje Kosova u međunarodne i kulturne organizacije. “Ovo je politički pamflet, bez ikakvih uporišta u činjenicama”, rekao je govoreći o predlogu. “Ovakav stav je neprihvatljiv i služi samo kao politička igra. Moja procena je da ovaj predlog o glasanju predstavlja destabilizaciju države.”

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Šef parlamentarne grupe LDK, Ismet Bećiri, podržao je premijera, rekavši da njegova grupa ocenjuje Mustafinu vladu kao jednu od najuspešnijih od vremena rata, te da je postigla što je mogla u datim okolnostima. “Svi smo svedoci velikih prepreka u radu Vlade, u Skupštini i van nje. Na svu sreću, one su prevaziđene”, rekao je on.

Šef parlamentarne grupe koalicionog partnera, PDK, Zenun Pajaziti, međutim nije saglasan sa elementima Mustafinoga govora. “Bilo je napretka, i za to su svi muškarci i sve žene u ovoj državi radili”, rekao je on. “Ali ću danas govoriti kao predstavnik parlamentarne grupe, zagovornik predloga o glasanju s kojim smo suočeni, a istina je ta da Kosovo stagnira.” Pajaziti je naglasio stotine hiljada nezaposlenih mladih, stagnaciju u državi kao rezultat opozicionih protesta, odugovlačenje rada Vlade.

Šef parlamentarne grupe Samoopredeljenja, Glauk Konjufca, rekao je da je bilo 900 razloga zbog kojih je njegova stranka podržala ovaj predlog o glasanju, jedan razlog za svaki od 900 dana tokom kojih je Kosovo funkcionisalo sa “trojicom premijera — sa predsednikom koji se ponaša kao premijer, sa predsedavajućim skupštini koji se ponaša kao premijer i premijerom koji je ponajmanje premijer”.

Spominjući hapšenje aktivista i prošlogodišnju smrt mladog aktiviste Astrita Deharija dok je bio u pritvoru, Konjufca je označio koaliciju LDK-a i PDK-a kao Vladu koja zloupotrebljava demokratiju i establišment koji ubija političke aktiviste i politički ih eliminiše nazivajući ih teroristima: “Establišment koji vas stavi u zatvor ako kritikujete kriminalni establišment”, nastavio je on. “Establišment koji koristi pravosuđe da bi eliminisao političke protivnike, establišment koji prodaje i kupuje tužioce.”

Konjufca je nastavio rekavši da Vlada nije mogla kontrolisati svoj fejsbuk-nalog, a kamoli kosovske granice. Naveo je i spisak skandala u prethodnih nekoliko godina. “Vlada muškaraca i rođaka koji dobijaju tendere, Vlada koja kupuje i prodaje status veterana i koja doprinosi osnivanju specijalnog suda, Vlada koja ne može da formira sopstvenu vojsku”, rekao je.

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Pre nego što je za govornicu došao šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova (AAK), Palj Ljekaj, Mustafa je napustio skupštinu, što je Ljekaj i pomenuo u svom govoru. “Premijer nije mogao izdržati i napustio je svoje mesto — nadamo se da se neće vratiti”, rekao je pre nego što je počeo kritikovati Vladu zbog onoga što nije učinjeno u oblasti zdravstva i zapošljavanja, rekavši da dobrobit građana nikada nije stavljana u prvi plan. “Mi im govorimo o jednoj od najslabijih vlada koju je ova država ikada imala”, rekao je on.

Šef parlamentarne grupe NISMA Enver Hoti, opisao je ovaj predlog o glasanju kao mogućnost novog pravca i nove vlade koja bi bila sposobna da upravlja državom. S druge strane, Danuš Ademi, poslanik Demokratske partije Aškalija, rekao je da je glasao za ovaj predlog jer Vlada nije učinila dovoljno da podrži njegovu zajednicu.

“Niste podržali naš projekat pružanja pomoći aškalijskoj zajednici”, rekao je Ademi. “Ja nisam ni protiv jednog koalicionog partnera, ni protiv PDK ni LDK, ali glasam za ovaj predlog jer nam je potrebna nova vlada koja ravnopravno predstavlja sve zajednice. Ova vlada nije sposobna da predstavlja interese moje zajednice.”

Kako se rasprava zahuktavala pred glasanje, drugi poslanici iz Skupštine su stali u red da bi efikasno počeli svoju predizbornu kampanju, dok su LDK i PDK okrivljavali jedni druge za neuspeh Vlade.

Demarkacija na čekanju

Glasanje se dešavalo dva dana nakon pokušaja ratifikovanja kontroverznog sporazuma o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom, zbog kog je vođena žestoka osamnaestomesečna borba između koalicionih partnera i opozicije. Ovo pitanje je nedavno izazvalo velike nesuglasice u samoj koaliciji.

O dogovoru o graničnoj demarkaciji je trebalo da se glasa u Skupštini 8. maja, ali je odloženo dok se poslanici ne izjasne o predlogu o nepoverenju vladi. Izveštavano je o tome da Mustafa nije mogao ubediti “pobunjeničke” poslanike iz svoje stranke da glasaju za Sporazum, te da je koalicioni partner PDK pokazivao znake nestrpljivosti zbog Mustafine nesposobnosti da to uradi.   

Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Mustafa je sazvao zatvoreni “obavezni” sastanak sa poslanicima LDK u utorak (9. maja), dok je američki ambasador Greg Delavi takođe bio prisutan. Članovi opozicije su označili njegovo prisustvo kao spoljni pritisak koji se vrši na donosioce odluka na Kosovu, dok je šef parlamentarne grupe AAK, Palj Ljekaj, izjavio da, iako poštuje američko angažovanje na Kosovu, “nijedan pritisak od spolja nije demokratski”.

Mustafa i drugi istaknuti članovi njegove stranke su često izjavljivali da bi ratifikacija ovog sporazuma okončala vizni režim sa EU, što sprečava građane Kosova, kao jedine građane Zapadnog Balkana, da slobodno putuju šengenskom zonom. Nakon odlaganja u ponedeljak, ministar za rad i socijalna pitanja, Arban Abraši, izjavio je da će, ako se dogovor usvoji, građanima Kosova biti omogućena vizna liberalizacija u roku od 90 dana.

Ovu izjavu je nekoliko sati kasnije opovrgla šefica Kancelarije EU na Kosovu, Natalija Apostolova, koja je izjavila da nema garancija da će se vizna liberalizacija zaista desiti, čak iako se demarakcija usvoji. Kada je Evropska komisija predložila bezvizno putovanje za građane Kosova u okviru šengenske zone, dva uslova su nametnuta: ratifikacija dogovora o demarkaciji i jača borba protiv korupcije.

Deluje da će pitanja u vezi vize liberalizacije i dogovorom o demarkaciji, biti od velikog značaja za predizbornu kampanju, jer PDK, LDK i opozicione partije imaju cilj poboljšati svoje ostajanje u Skupštini i nameru da formiraju novu vladu na Kosovu.K

Ilustracija: Ade Mula/ K2.0.