Kosovo je domaćin prve godišnje regionalne konferencije svoje vrste o pravima LGBTI osoba. U organizaciji Vlade Kosova i Udruženja za jednaka prava LGBTI osoba na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (ERA), konferencija je protekle večeri počela u vladinoj zgradi u prisustvu predstavnika vlade, ambasadora, predstavnika EU i članova i aktivista iz LGBTI zajednice.

Pod naslovom “Zakoni nisu dovoljni!”, ova trodnevna konferencija (6-8. oktobar) ima za cilj da rasprostrani debatu o nedostatku socijalne inkluzije i ravnopravnosti osoba iz LGBTI zajednice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Ovaj događaj je okupio više od 120 predstavnika LGBTI zajednice i organizacija za ljudska prava, kao i vladine predstavnike sa Zapadnog Balkana i iz Turske. Organizatori se nadaju da će to postati prostor za održavanje diskusija i plasiranje ideja za prevazilaženje izazova i prepreka kako bi se osnažio pokret LGBTI zajednice u regionu.

Uprkos godinama napornog rada organizacija koje se bave pravima LGBTI zajednice i izmenama i dopunama zakonskog okvira, populacija LGBTI još nije osetila efekte poboljšanog zakonodavstva. Problemi postoje u svim oblastima kada je reč o implementaciji, uključujući zaštitu od nasilja i diskriminacije, siledžijstva i maltretiranja, povećanoga govora mržnje u medijima i na društvenim mrežama, lošeg ili neadekvatnog pristupa zdravstvenim uslugama i nedostatka legislacije koja bi priznala prava trans i međuseksualnih osoba.

Na brojnim diskusijama i radionicama, konferencija ima za cilj da započne regionalnu platformu kao način da državne vlasti razmene najbolje prakse i povećaju vizibilnost pokreta LGBTI zajednice u regionu.

Istorijski važna trodnevna konferencija o pravima LGBTI zajednice otvorila je svoja vrata na Kosovu protekle noći. Fotografije: Fikret Ahmeti / K2.0

Habit Hajredeni, šef Kancelarije za dobro upravljanje u kabinetu premijera, zvanično je proglasio konferenciju otvorenom. Kao jedini vladin predstavnik u panelu, on je kazao da će se konferencija baviti važnim pitanjima povezanim sa zakonodavstvom i time zašto zakoni nisu dovoljni da bi se postigla socijalna inkluzija i ravnopravnost za zajednicu LGBTI na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

“Nije slučajno to što se konferencija održava na Kosovu”, kaže Hajredini, istakavši napredni kosovski zakonodavni okvir koji je usvojio paket zakona o ljudskim pravima i antidiskriminaciji. “Ovi zakoni jemče prava zajednici LGBTI, ne samo u vezi sa diskriminacijom, već i kada je reč o pitanjima koja obuhvataju zaštitu LGBTI osoba uopšte.”

Govoreći o legislaciji i implementaciji, Hajredini je kazao da je fokus konferencije na identifikaciji mehanizama koji bi smanjili raskorak između institucija i zajednice LGBTI. On je istakao različite mehanizme koje je preduzela Vlada Kosova, kao što je kreiranje savetodavnih međuministarskih i koordinacionih grupa za prava LGBTI osoba koje obuhvataju učešće građanskog društva, zajednice LGBTI, Kosovsku policiju i pravosuđe.

“Nadamo se da ćemo vrlo uskoro kreirati dvogodišnji plan koji će posebno biti posvećen zajednici LGBTI, gde će obrazovanje, socijalna dobrobit, zdravlje i saradnja sa građanskim društvom biti u glavnom fokusu”, rekao je on.

Hajredini je dodao da, zajedno sa građanskim društvom, vlada namerava da kreira posebne politike koje bi se bavile pitanjima LGBTI osoba, počev od podizanja svesti na nivou raširene kampanje na nacionalnom nivou.

On je zaključio da i dalje postoje mnogi izazovi uprkos tome što su svi koraci preduzeti od strane vlade i da je “potrebno da se angažuju institucije i celo kosovsko društvo”.

Greg Delavi, američki ambasador na Kosovu, počeo je svoj govor naglasivši podršku kosovskih političkih lidera za LGBTI zajednicu, kao što je učešće predsednika Hašima Tačija u javnim događajima LGBTI zajednice.

“Takođe, drago nam je da već nekoliko godina na Kosovu vidimo javne proslave Međunarodnog dana protiv homofobije, transfobije i bifobije”, kaže on.

Delavi je primetio da je bilo malog napretka u pravosuđu po pitanju LGBTI prava; on je, kao izuzetak, naveo da je 26. septembra, Osnovni sud u Uroševcu osudio dvojicu muškaraca koji su uključeni u napad na dvoje članova LGBTI zajednice početkom ove godine. “Nadamo se da će ovo uspešno procesuiranje slučaja poslati poruku da napadi iz mržnje nikada neće biti tolerisani”, rekao je.

Ipak, ambasador je istakao da izveštaji o stanju ljudskih prava pokazuju da se LGBTI osobe i dalje suočavaju sa diskriminacijom u prosveti, pri zapošljenju, kupovini stanova/kuća i u zdravstvu. On je izrazio svoju nadu da će akcioni plan, koji se očekuje da bude lansiran od strane vlade, pomoći Kosovskoj policiji i državnom tužiocu da oprezno rade sa zločinima iz mržnje, da pomognu zdravstvenim radnicima da razumeju potrebe ove zajednice i ohrabre nastavno osoblje da usvoji nastavni plan i program koji uvažava LGBTI osobe, “tako da se učenici i studenti koji su lezbijke, biseksualci, transrodne osobe i međuseksualne osobe osećaju dobrodošlo u svojim učionicama”.

“Naša je moralna obaveza prema fer i tolerantnom društvu… veća zaštita ljudskih prava znači veću stabilnost, čime se promovišu prosperitet, tolerancija i inkluzivnost”, rekao je on. “Ovo nije lak proces za bilo koje društvo, uključujući ono iz kog ja dolazim, ali smo u ovom procesu naučili da, da bismo uspeli, vlada i narod moraju da rade zajedno.”

Kao treći govornik na zvaničnom otvaranju konferencije, Tomas Gnoči iz Kancelarije EU na Kosovu, naglasio je mere koje je preduzela Vlada Kosova da bi poboljšala zakonodavstvo u pogledu ljudskih prava i posebno LGBTI prava.

Komentarišući temu konferencije, “Zakoni nisu dovoljni”, on je govorio o jednom istraživanju iz 2015. sprovedenom na Zapadnom Balkanu, prema kom 81 odsto pripadnika LGBTI zajednice izjavljuje da su izloženi psihičkom maltretiranju, okrutnim šalama, uvredljivim komentarima i pretnjama fizičkim nasiljem.

“To je nešto što mora da se promeni”, kaže Gnoči. “Svi moramo da radimo zajedno za bolje i tolerantnije okruženje u kom različitosti i seksualna orijentacija nisu razlog za strah.”

Gnoči tvrdi da, iako je zajednica LGBTI na Kosovu vidljivija i otvorenija više nego ranije, broj zločina iz mržnje koji su motivisani homofobijom jeste i dalje ogromni problem. “Naša kancelarija svakodnevno prati ove slučajeve vrlo podrobno… drago nam je što znamo da presuda za jedan ovakav slučaj prvi put tretira ove zločine onako kako bi trebalo — kao zločine iz mržnje”, rekao je Gnoči, dodajući da više toga mora da urade lideri kosovskog društva da bi pomogli primenu zakonodavstva i antidiskriminacije.

Rajmonda Siljbije, izvršna direktorka Centra za ravnopravnost i slobode (CEL) govorila je o mnogim izazovima i poteškoćama koje su dominantne u zajednicama LGBTI osoba na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i o neuspehu vlada da se sasvim pozabave tim problemima.

“Kao domaćin, radosna sam, ali imam i pomešana osećanja, jer sama potreba za organizovanjem ovakve konferencije pokazuje da naše vlade i dalje nisu posvećene onoliko koliko bi trebalo, ne samo na Kosovu, već i u širem regionu”, rekla je Siljbije.

Ona je izrazila svoju nadu da će pokreti LGBTI zajednica i rasprave nastaviti da se dešavaju u regionu, jer su LGBTI osobe i dalje isključene iz tokova. “Prava nisu dovoljna”, rekla je. “A cela LGBTI zajednica zna šta to znači.”

Rajmonda Siljbije je izjavila na konferenciji da ima pomešana osećanja, jer potreba za organizovanjem takvih konferencija pokazuje da još toga treba da se uradi za prava LGBTI osoba u regionu. Fotografije: Fikret Ahmeti / K2.0

Ona tvrdi da problemi LGBTI osoba prevazilaze ovaj region i da izazovi istrajavaju i u zapadnim zemljama, “ali su barem prava dostigla pravi nivo poštovanja”.

“Nadam se da će ova trodnevna konferencija pomoći da se u ovo pitanje uvrsti što više evropskih vrednosti koje će nam pomoći da imamo bolji i efikasniji pristup u borbi za LGBTI prava na Kosovu.”

Sledeći govornik na panelu je bio Agim Margiljaj, još jedan kosovski aktivista za LGBTI prava i programski menadžer Centra za razvoj socijalnih grupa (CSGD).

“Ovaj događaj, na kom se upravljačke, javne institucije i građansko društvo iz regiona zajedno upuštaju u diskusiju o LGBTI pravima, daje dobru priliku da bolje upoznamo jedni druge i podelimo naša iskustva fokusirana na izazove, uspešne priče i moguće zajedničke prepreke s kojima se svako od nas u našim državama možda suočava u pogledu uživanja LGBTI prava”, kaže Margiljaj.

On je istakao da sve pozitivne promene u zakonodavstvu načinjene tokom prošle decenije jesu rezultat rada LGBTI nevladinih organizacija. Margiljaj se saglasio s tim da države regiona nisu spremne da pokažu posvećenost u sprovođenju zakona koji štite ljudska prava i LGBTI zajednicu. “Time bi se jemčilo da bi ljudi mogli da žive slobodno kada je reč o rodnoj ravnopravnosti i seksualnoj orijentaciji”, rekao je on.

On je izrazio zabrinutost zbog toga što je, godinama nakon usvajanja zakona, 17 slučajeva diskriminacije i fizičkih napada prijavljeno policiji od 2013. Komentarišući nedavni slučaj iz Uroševca koji je doveden na sud, Margiljaj kaže: “Ovo je možda razočaravajuće za neke od vas, ali to nama daje nadu”.

“Mi, LGBTI zajednica, građani ovog regiona, mi želimo da naša seksualna orijentacija i rodni identitet budu zakonski priznati. Mi želimo da se zločini iz mržnje i diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu shvate ozbiljno i da će počinioci biti kažnjeni”, zaključio je on.

Agim Margiljaj je na konferenciji rekao da je nedavna presuda za dve osobe za napad na LGBTI osobe u Uroševcu dala nadu ovoj zajednici da se takvi slučajevi konačno shvataju ozbiljno. Fotografije: Fikret Ahmeti / K2.0

U panel-diskusiji je učestvovala i Dragana Todorović, izvršna direktora organizacije ERA. Ona je zahvalila Vladi Kosova na saradnji za vreme nekoliko meseci intenzivne pripreme konferencije.

“Kada imate svrsishodan razgovor sa državnim vlastima, onda je to izuzetno bitno za LGBTI pokrete na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, te je važno da se ovaj dijalog ne završi samo na rečima i obećanjima”, rekla je ona. “Moraju se preduzeti radnje, konkretne radnje.”

Torodovićeva je nastavila pominjući raskorak između zakonodavstva i stvarnosti s kojom se suočavaju LGBTI osobe, što je, kako ona kaže, najbolje izraženo u podacima istraživanja: Više od 30 odsto LGBTI zajednice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj je bilo žrtva fizičkog nasilja; više od 50 odsto LGBTI osoba je bilo svedok diskriminacije; 20 odsto celokupnog stanovništva u ovim regionima smatra da LGBTI osobe nisu ništa bolje od kriminalaca i da ih treba, u skladu s tim, i kazniti; više od 60 odsto regionalne celokupne populacije misli da je homoseksualnost bolest, uprkos godinama promovisanja prava LGBTI osoba.

“Ove brojke ilustruju teške uslove u kojima žive LGBTI osobe — u strahu, strepnji, nesigurnosti”, kaže Todorovićeva. “Zato zakoni nisu dovoljni, kao što stoji u naslovu naše konferencije.”

Ona tvrdi da LGBTI zajednica treba dodatno da poveća svoju vidljivost i svoj pokret, ali je za takav poduhvat potrebno bezbedno okruženje kako bi ljudi bili otvorenog uma kada je reč o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

“Da li ste znali da samo jedna od 10 osoba zna nekoga ko je LGBTI osoba… dok podaci pokazuju da je upravo ta jedna od 10 osoba ona koja ima povoljno mišljenje o LGBTI stvarima”, kaže Todorovićeva. “Upravo zato moramo dodatno da povećamo našu vidljivost kreirajući okruženje ljudi koji će nas upoznati onakve kakvi jesmo.”

Ona je kazala da je više od 40 LGBTI organizacija odlučilo da se udruži radi bolje budućnosti LGBTI zajednice kao članova organizacije ERA; uključujući neke iz Hrvatske i predstavnike iz Slovenije koji su se juče prijavili.

“Smatramo da je naša poruka jača onda kada su naši glasovi ujedinjeni. Mi smo ponosni na to što vas imamo sve kao našu podršku u zajedničkoj borbi da ovaj region napravimo boljim mestom za sve, bez obzira na seksualnu orijentaciju, rodni identitet i seksualne karakteristike”, ona je zaključila.

Govoreći posle diskusije, Igbale Rogova, izvršna direktorka Mreže žena Kosova, izjavila je za K2.0 da učešće Vlade Kosova u organizovanju konferencije čini ovaj događaj istorijski bitnim i pokazuje da bi LGBTI vidljivost trebalo posmatrati sa pozitivnije tačke gledišta.

“Problem je u tome što je ovo danas bio razgovor o pesimizmu”, rekla je ona. “Umesto da kažemo da je ovaj događaj istorijski važan i da se pohvalimo što se sada nalazimo u drugačijoj situaciji za razliku od one ranije — imajući u vidu da su ljudi maltretirani na ulicama i u institucijama — sada imamo ljude iz institucija koji se ozbiljno bave ovim pitanjem. Upravo je zato ovo istorijski bitan događaj.”K