Zora je svitala preko prolećne linije horizonta u Prištini kada se Gondžin budilnik oglasio. Bilo je 6 ujutru, prerano za svaki dan, a posebno za nedelju. Ipak, Gondža je ustala i spakovala torbe sa namirnicama i vodom. Pred njom je bio dug put. Došlo je vreme da se popne na prvu planinu, u čemu su joj se pridružile njena sestra i rođakinja.

U prištinskom susedstvu Sani hil, sastala se sa ostalim planinarima, kojih je bilo puno u  tri autobusa. Onda su krenuli ka Šar-planini gdje se ovih dvestotinjak ljudi uspelo na Kobiličnin vrh visok 2.528 metara, jedan od vrhova koji čini granicu između Kosova i Makedonije.

Posle prvih nekoliko metara, mračni sivi oblak se nadvio nad vrhom Šar-planine. Nije dugo prošlo, a prvi kišni tuš je pogodio planinare. Munje i snažni vetrovi su učinili da uspon bude još teži. Kabanice su ubrzano oblačene i planinarske čizme zategnute kako su se planinari koprcali po klizavim, kamenim i strmim puteljcima.

Na vrhu je kiša polako počela prestajati da pada i pred planinarima je bio prelep pogled. Olakšanje i sreća su prešli preko njihovih lica. Bili su preplavljeni sjajnim pregledom panorame. “Bilo je teško dospeti tamo: doseći vrh, na to mislim”, otkriva Gondže. “Ali, čim stignete na vrh zaboravite na sve muke.”

Bio je to prvi put da se Gondže pela sa udruženjem Planinski izleti Kosova, što je organizacija koja promoviše planinarenje na Kosovu kroz ekskurzije i druge promotivne projekte. Uslovi za prvo planinarsko iskustvo su bili teški, ali je nešto što nikada neće zaboraviti. Kako je Gondže kazala, planinski izleti su “dobar način da se testiraš, da vidiš da li možeš uspeti u tome. Ne predaj se. Onda, kada dospeš na vrh, videćeš svu lepotu”.

Zasluga za fotografiju (OSE)

Od tog prvog planinarenja, Gondže se šetala i penjala na brojne planine širom Kosova, praveći makar jedan izlet mesečno, a često i dvaput i triput. Smatra da planinarenje može biti obrazovno iskustvo, ali i beg. “Ja sam rođena i odrasla u Prištini, a planinarenje mi je pomoglo da bolje upoznam svoju zemlju”, objašnjava dodajući da ono što obogaćuje jeste to što se osećate delom zajednice s kojom delite vrednosti, u kojoj jedni druge podržavate kako biste zajedno dospeli na vrh.

Izleti su postali važan deo njenog života; to je vreme koje može da provede sa svojim prijateljima i kada može da, na trenutak, zaboravi na svakodnevni život i pročisti svoj um. “Planinarenje vas izvodi iz zone komfora”, tvrdi Gondže. “Kada se ne nalazite u svojoj zoni komfora, onda postajete fleksibilniji i kreativniji.”

Rastuća grupa

Od 2014. godine ima sve više i više organizacija koje održavaju planinarske izlete na Kosovu, dok je broj planinara koji se pridružuju ekskurzijama stalno u porastu, posebno u Gondžinoj grupi, Planinski izleti Kosova, koja je kolokvijalno poznata kao Planinarski Njeri (Planinarski Čovek!).

Ova grupa je osnovana gotovo sasvim slučajno. Godine 2004, jedan tim koji se bavi zimskim sportom, “Zimski Njeri”, čiji je član i Arben Isljami (ili Beni, kako ga prijatelji zovu) otišao je skijati u Brezovičkom skijaškom centru na Šar-planini, gde su otkrili da je žičara nije u funkciji. Umesto da skijaju, Beni i njegovi prijatelji su odlučili da planinare do vrha skijaške staze i tada je Planinarski Njeri rođen.

U proteklih nekoliko godina, Beni je planinario na svakoj planini na Kosovu, a preko društvenih mreža i fotografisanja obuhvata sve više i više ljudi. “Posle 2014, planinski izleti su postali viralni”, kaže Beni za K2.0. “Time je revolucioniran život mladih.”

Po Benijevom mišljenju, pokušaj da se ohrabri masovnije održavanje sportova na otvorenom se delimično tiče promene kulture na Kosovu. “Ponekad na Kosovu vidim negativnu energiju i želim to da promenim uz pomoć planinarenja”, otkriva on. “Sada je to najvažnija aktivnost na Kosovu.”

Fotografije: Julia Kirner.

Svakog vikenda, sada već brojne kosovske organizacije održavaju izlete. Ti izleti ne služe samo da bi se ljudi međusobno upoznali ili stekli prijatelje, nego je to i prilika da se Kosovo vidi u novom svetlu. “Nažalost, većina ljudi ne zna kako Kosovo funkcioniše”, izjavljuje Beni. “Mi podstičemo ljude da upoznaju svoju zemlju.”

Hod sa svrhom

Jedna druga planinarska organizacija je OSE (Stručnjaci za sportove na otvorenom) koja se, za razliku od Planinarskog Njeri, usredsređuje na ponudu planinarskih mogućnosti van Kosova. Pored organizovanja planinarskih izleta, OSE teži da podigne svest o vrednosti prirode, zaštite životne sredine i istraživanja susednih država.

Grupa entizuijasta oformirala je OSE krajem 2016., a među njima je bio i Besnik Vasoli koji se zaljubio u planinarenje i ideju okupljanja ljudi. On, takođe, ima vrlo politički cilj a to je da promovira manje putnih ograničenja za građane Kosova. “Naša namera je bila da podignemo svest o procesu vizne liberalizacije na Kosovu”, objašnjava on. “Kosovo je jedina država u regionu koja nema mogućnosti bezviznog putovanja [šengenskom zonom].” Svojim aktivnostima, ova grupa se nada da će pokazati da bi “građani Kosova voleli da mogu da putuju bez viza [radi turizma], ne samo da bi migrirali.”

Njihova odluka da planiraju izlete u inostranstvo ima socijalnu crtu. “Mi pokušavamo da povežemo ljude iz regiona, okupljajući ih kako bismo imali više tačaka gledišta”, kaže Besnik. “Prilikom bavljenja našom prošlošću ima mnogo toga što može da nas okuplja, umesto da nas razdvaja.”

OSE se nada da će poboljšati kvalitet života ljudi smanjujući stres i pronalazeći ravnotežu između života i posla; takođe, na taj način se više poštuje priroda na Kosovu. “Nije stvar samo u gradovima; nije stvar samo u selima”, ističe Besnik. “Ako se samo malo dalje prošetate, onda ćete iskusiti neverovatne preglede, upoznaćete zanimljive i fine ljude.”

Zasluga za fotografiju (OSE)

Kada je reč o turizmu na Kosovu, obe organizacije su saglasne da planinarenje može biti  promocija turizma i pružanja boljih ekonomskih prilika na Kosovu. Prema Benijevom mišljenju, jedan od ciljeva je da planinarski izleti postanu međunarodnog tipa i da privuku više ljudi da posete Kosovo. “Trudim se napraviti nešto novo na Kosovu, da postane poznato u svetu kao zemlja planinarenja”, kaže. Kako bi se u prvi plan istakla ova vrsta turizma, njegova ideja je da se formira javni odbor koji će biti stručan za turizam na otvorenom.

Besnik, u međuvremenu, smatra da svaki porast u turizmu mora da se uradi na održiv način kojim se štiti životna sredina. Njegova svest o zaštiti životne okoline je delimično ishod njegovog planinarenja. “Čim vidite prelepu prirodu, onda ste daleko pažljiviji u odnosu prema svojoj okolini i svom otpadu”, izjavio je on.

Ipak, generalno gledano, univerzalnost planinarenja je ono što Besnik smatra da ovaj sport razlikuje od bilo kojih drugih poduhvata: “Nije ono samo za mlade ili stare, niti samo za poslovne ljude ili vladine zvaničnike. Ono je za sve”.

Ilustracija: Julia Kirner / K2.0.