Novinar Ergis Đonćaj (Ergys Gjonçaj) sa kanala Njuz 24 (News 24) snimao je krajem jula ove godine policijsku akciju protiv grupe distributera narkotika. Nakon propale policijske akcije, policija je od njega zatražila da prestane snimanje, položivši ga na zemlju uprkos tome što je sebe i svoje kolege predstavio kao novinare.

“Držali su me položenog na zemlji nekoliko minuta i zatim me seli na stepenište prodavnice”, kaže Đonćaj. “Uzeli su mi telefon. Iako sam stalno ponavljao da sam novinar, nisu reagovali na to.”

Prema Đonćajevim rečima, nisu mu ni tražili novinarsku akreditaciju, a policijski službenik ga je sve vreme nadzirao. Slučaj je pod istragom u Službi za unutrašnje poslove i žalbe Ministarstva unutrašnjih poslova, agencije koja ispituje žalbe o profesionalnom postupanju i kršenju zakona u režiji policije.

Nasilna dela policije na štetu novinara, pa čak i hapšenja, nisu retkost u Albaniji. Kada su nasilni protesti izbili u Tirani decembra 2020, nakon što je policija ubila mladića koji je prekršio policijski čas uveden zbog kovida 19, novinar Džoj Maljsija (Xhoi Malësia) sa RTV Ora uhapšen je i držan nekoliko sati u policijskoj stanici. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se i čuje kako policajcima poručuje da je novinar i da snima protest. Nakon što je pušten, izjavio je da su policijski službenici bili nasilni prema njemu.

Primer Đonćaja i Maljsije samo je nastavak sve nepovoljnijeg stanja medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Albaniji. U aktere koji podstiču napade na novinare spadaju i brojni javni uposlenici iz institucija, posebno iz vlade.

“Od prvog Raminog mandata svedoci smo neprestanih klevetničkih izjava, uvreda, verbalnog zlostavljanja i fizičkog nasilja [nad novinarima]”, kaže Eljvin Ljuku (Elvin Luku), profesor novinarstva na Univerzitetu u Tirani i osnivač platforme Medialook, gde se iznosi kritički osvrt na medijsko tržište Albanije. 

Ljuku tvrdi da je izražavanje premijera Edija Rame (Edi Rama) od njegovog dolaska na vlast 2014. doprinelo podsticanju nasilja nad novinarima.

“Počelo je kada je premijer vređao reportere, nastavilo se sa institucionalnim nasiljem, pokušajem usvajanja zakona o verbalnom deliktu i blokiranjem novinara u Skupštini, dok se sve produbljuje fizičkim nasiljem nad novinarima koji izveštavaju o protestima i ostalim događajima”, kaže.

Premijer Rama sada služi treći mandat i često je predmet kritika zbog klevetničkog izražavanja na račun medija i novinara.

Još od prvog premijerskog mandata Edija Rame, novinari obavljaju svoj posao u neprijateljskom okruženju. Fotografija: Isa Miziraj (Myzyraj).

Oktobra 2017. desio se jedan od najflagrantnijih primera animoziteta između vlade i medija. Premijer Rama se pojavio pred novinarima na nenajavljenoj konferenciji ispred Skupštine Albanije i izneo bujicu optužbi i uvreda.

Rama je novinare nazvao “neznalicama”, “otrovom”, “smećem”, “skandaloznim”, “šarlatanima” i “neprijateljima naroda”.

“Čim Rama posumnja da neki medij ili novinar nije pod njegovom kontrolom, on skrene s uma kao i svaki drugi autokrata”, smatra Edljira Đoni (Edlira Gjoni), stručnjakinja za komunikaciju iz Tirane, i kaže da se premijer Rama ponaša kao autokrata, posebno kada su u pitanju mediji. “Ponaša se nadmeno i prezrivo, pokazuje silu tako što napušta medijske događaje ili novinarima sasvim samouvereno poručuje da ima pravo na to.”

Premijer je napravio još jedan korak u pogrešnom smeru kada je 5. februara 2020. u objavi na Tviteru, televizijske emisije u toj zemlji nazvao “grešnim promoterima kriminala”.

Hibridni rat protiv medijskih sloboda

Albanija ima složenu istoriju slobode štampe. Još od kada je 1990. srušen komunistički režim, mediji su predmet napada, dok su novinari podvrgnuti pritiscima, hapšenjima, fizičkom nasilju i cenzuri ili autocenzuri.

Tokom građanskog sukoba 1997, spaljeno je uredništvo prvog nezavisnog lista u zemlji, Koha Jonë. Direktori medija i dalje optužuju tadašnju vladajuću strukturu Saljija Beriše (Sali Berisha) ― bivšeg albanskog premijera ― da su naredili ovaj napad u znak odmazde zbog protivničkog stava uredništva prema njegovoj vladi.

Dvehiljaditih godina, dok se zemlja oporavljala od ekonomske krize i političkih nemira, drugi štampani i audiovizuelni mediji ušli su na tržište, dok su inostrani preduzetnici Albaniju posmatrali kao mesto gde mogu da ulažu u otvaranje novih medija.

Prema saopštenju Uprave za audiovizuelne medije (AMA) ― nezavisne institucije koja prati i uređuje emitovanje audiovizuelnog sadržaja ― trenutno funkcioniše 49 televizijskih stanica sa državnom licencom, od kojih su dve suspendovane. Međutim, nije poznat broj onlajn portala u Albaniji. Pošto nisu svi onlajn mediji registrovani, oduvek je bilo teško saznati preciznu brojku, ali iz Medialook-a procenjuju da ih ima više od 650.

Ipak, uprkos rastućem broju medijskih platformi, sektor je i dalje u opasnosti zato što vlada koristi druge taktike da izvrši pritisak na novinare.

Televizijska stanica koju vodi italijanski biznismen Frančesko Begeti (Francesco Beghetti), Agon čenel (Agon Channel), prestala je da emituje program nakon što je on optužen za pranje novca, a domaći sudovi raspisali poternicu. Od početka pravne borbe, albanski novinari i aktivisti veruju da je u pitanju napad na medije u režiji premijera Edija Rame.

Nakon teške situacije i inostranih parnica, Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova ― arbitražni sud Svetske banke ― na kraju je, aprila 2021, kaznio albansku državu sa 110 miliona evra zbog štete koju je nanela Begetiju.

Slobode su češće ugrožene pojedinačnim novinarima, umesto medijskim ustanovama.

Jedna od najvećih televizijskih stanica u Albaniji, Njuz 24, odlučila je 2020. da ukine dve emisije u kojima su iznošene kritike na račun vlade Edija Rame.

Savet Evrope je podigao uzbunu objavljujući tekst sa naslovom “Njuz 24 ukida dve kritički nastrojene emisije” i stavljajući ga u kategoriju “Ostala dela” koja imaju užasan uticaj na medijske slobode. Vlada Albanije je odgovorila saopštenjem da nije učestvovala u ovoj situaciji, dok su sa televizijske stanice Njuz 24 negirali bilo kakvo uplitanje državnih vlasti prilikom donošenja njihove odluke.

Iako Adi Krasta, jedan od otpuštenih novinara, nije javno komentarisao, Ili (Ylli) Rakipi, domaćin druge emisije, “Nerasvetljeno”, optužio je vladu i premijera Ramu za ukidanje emisije.

Čak je i skupštinska većina uložila napore da izvrši uticaj na medije. Takozvani paket zakona protiv verbalnog delikta (ili kleveta), koji je premijer Rama predložio, a poslanici njegove stranke prihvatili 2017, izazvao je proteste i snažne reakcije domaćih i stranih novinara. Iz vlade su tvrdili da će ovaj zakon regulisati i formalizovati rad onlajn portala, premda njegovi protivnici u njemu vide sredstvo za kontrolisanje medija. Paket zakona protiv klevete trebalo je da posluži za dopunu 30 članova Zakona o audiovizuelnim medijima i četiri člana Zakona o elektronskoj komunikaciji.

Ovaj paket zakona protiv klevete nalaže da će AMA u roku od 48 sati morati da revidira žalbe pojedinaca, biznisa i institucija koje tvrde da su bili predmet klevete ili da su mediji ugrozili njihovo pravo na dostojanstvo i privatnost. Zahvaljujući ovom paketu, AMA bi dobila pravo da izriče kazne do 8.000 evra ukoliko medij upleten u slučaj ne reaguje.

Pored toga, Uprava za elektronsku i poštansku komunikaciju (AKEP) ― regulatorno telo zaduženo za elektronsku komunikaciju i poštanske usluge ― postavljala bi iskačuće prozorčiće (eng. pop-ups) na veb-sajtove ili portale kažnjenih medija. AKEP bi u ovim prozorčićima, koji bi se pojavili svaki put kada im neko pristupi, naveo da je medij ili portal klevetao ili povredio dostojanstvo osobe, biznisa ili institucije.

Ukoliko publikacija ne reaguje i nakon postavljanja ovih iskačućih prozorčića, AKEP bi mogao da naloži pružaocima internet-usluge da blokiraju domen, onemogućivši pristup veb-sajtu svakome ko pokuša da mu pristupi sa teritorije Albanije.

Novinari se bune protiv kršenja medijskih sloboda oličenog u paketu protiv kleveta koji je predložila Ramina vlada. Fotografija: Isa Miziraj.

Jula 2019, Platforma Saveta Evrope za promociju novinarstva i bezbedno okruženje novinara nazvala je ovaj paket pretnjom po medijske slobode u Albaniji. U upozorenju koje su objavili stoji sledeće: “Nacrti zakona imaju nameru da pooštre kontrolu nad onlajn medijima, da bi Savet za žalbe, koji pripada Upravi za audiovizuelne medije, mogao da poveća stepen cenzure izdavanjem naloga za uklanjanje onlajn sadržaja pod izgovorom da se tako štiti ‘dostojanstvo i privatnost’ građana.”

Venecijanska komisija ― telo Saveta Evrope koje pruža pravne savete državama-članicama o demokratskom funkcionisanju institucija ― takođe je kritikovala stepen ovlašćenja koji ovaj zakon omogućuje AMA-u, jer tako ova institucija dobija nadležnosti suda koji može da uvodi sankcije medijima kada to smatra razložnim.

U mišljenju o nacrtu zakona, Venecijanska komisija je prepoznala član 33/1 (4) kao najveće ograničenje u nacrtu zakona, gde se navodi da onlajn mediji “ne smeju da podstiču ili omoguće podsticanje ili širenje mržnje ili diskriminacije na osnovu rase, etničke pripadnosti, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne ili društvene pripadnosti, finansijskih uslova, obrazovnog profila, socijalnog statusa, porodičnog ili bračnog statusa, broja godina, zdravstvenog stanja, invaliditeta, genetskog nasleđa, rodnog identiteta ili seksualne orijentacije”.

Prema rečima predstavnika Venecijanske komisije, neki elementi sa ovog spiska mogli bi da se iskoriste za blokiranje kritičkih tonova na račun javnih ličnosti ili za suzbijanje zakonite političke debate na teme od javnog interesa, a koje neke grupe ili pojedinci smatraju “diskriminatorskim”, posebno imajući u vidu izraz “finansijski uslovi”.

AMA se nedavno ponovo našla u središtu diskusije o medijskim slobodama, a povodom izbora svog predsedavajućeg. Zakon o audiovizuelnim medijima propisuje da se predsedavajući bira sa 71 glasom u Parlamentu — to jest, apsolutnom većina od ukupno 140 poslanika — dok su kandidati nekada ranije morali da se podvrgnu brojnim procedurama, u koje spada i postizanje političkog konsenzusa između vladajuće većine i opozicije.

Međutim, izbor predsedavajućeg AMA bila je poslednja odluka Skupštine Albanije koju je opozicija bojkotovala od 2019.

Uprkos prigovorima i apelima međunarodne zajednice, Ramina većina i pojedini poslanici koji su zamenili opozicione poslanike (koji su napustili parlament) imenovali su Armelju Krasnići (Armela Krasniqi) 7. jula 2021. za direktorku najvažnije institucije zadužene za regulisanje medija.

Izbor Armelje Krasnići naišao je na protivljenje ne samo zbog nepostojanja opozicije, koja se u Parlament vraća u septembru, nakon izbora od 25. aprila, već i zbog njenog bliskog odnosa sa Raminom Socijalističkom partijom. Iako je novinarka po profesiji, Krasnići je bila na položaju generalne direktorke Albanske telegrafske agencije do novog imenovanja; od 2013. do 2017. bila je direktorka Ramine kancelarije za komunikaciju. Kritičari smatraju da je tesno povezana sa politikom.

Delegacija EU u Tirani iznela je jasan stav pre glasanja u Skupštini, apelujući da se izbor predsedavajućeg odgodi do septembra.

U saopštenju za medije, koje je delegacija objavila, stoji sledeće: “Pozivamo vladu da razmotri nastavak procesa imenovanja u novom skupštinskom sazivu, počev od septembra, zajedno uz imenovanje drugih članova Upravnog odbora Uprave, a da bi se postigao najširi mogući konsenzus i legitimitet.”

Pet međunarodnih organizacija, koje učestvuju u radu mehanizma Brzi odgovor na kršenje slobode medija (Rapid Media Freedom Response) ― koji prati situaciju i reaguje na kršenje medijskih sloboda u Evropi ― takođe je reagovalo na izbor Armelje Krasnići. Saopšteno je da su veoma zabrinuti za nepristrasnost i buduću nezavisnost AMA, imajući u vidu da je Krasnići “bliska saradnica vladajuće Socijalističke partije”.

“Ovaj proces nije moralan i on narušava savet Venecijanske komisije”, izjavio je za K2.0 Koljoreto Cukalji (Koloreto Cukali), predsedavajući Medijskog saveta Albanije (KShM), sindikata medija čiji je cilj bolja implementacija Etičkog kodeksa kao načina samoregulacije. “Ova komisija je zahtevala da AMA zadrži svoju nezavisnost, što je neizvodljivo ako se osobe sa stranačkom karijerom imenuju na rukovodeće položaje.”

Međutim, Eljvin Ljuku ne vidi problem samo u jednostranom izboru direktorke AMA, već i u samom poslovanju institucije.

“Glavni problem se odnosi na Zakon o audiovizuelnim medijima, koji onemogućuje nezavisnost institucije od politike. Ovaj [aktuelni] zakon garantuje nesavršeni politički balans”, kaže Ljuku i dodaje da je Albaniji neophodna nepolitična institucija, a ne institucija koja garantuje politički balans.

Vladina zloglasna praksa i mediji

U ranim jutarnjim časovima 27. avgusta, na fejsbuk-profilu premijera Rame emitovana je epizoda o albanskoj gostoljubivosti, kada je prva grupa od 121 Avganistanca sletela na Međunarodni aerodrom “Majka Tereza” u mestu Rinas. Nakon povlačenja SAD i drugih međunarodnih snaga iz Avganistana i prepuštanja kontrole talibanima, Vlada Albanije je prihvatila zahtev američkih zvaničnika da ponudi sklonište Avganistancima kojima preti opasnost od talibana.

Iako su mediji izvestili o dolasku izbeglica, novinarima nije bilo dozvoljeno nošenje kamera na pisti; rečeno im je da ostanu na spoljnom obodu aerodromske vojne piste. Slike prijema i dugi red Avganistanaca koji čekaju na registraciju ekskluzivno su prikazane na Fejsbuku, sa profila premijera Rame i Ministarstva za evropske i spoljne poslove Albanije.

Ova praksa ekskluzivnog vizuelnog pokrića u režiji vlade nije ništa novo. Sve je počelo 2017, kada je premijer Rama, što je poprilično neobično, najavio da će otvoriti sopstveni kanal za komunikaciju pod nazivom Televizija Edi Rama (ERTV).

Tada je šef vlade jasno naznačio da je razlog za otvaranje ERTV-a taj da izbegne medije za koje kaže: “Ovde, u Tirani, vi posredujete u ime trećih strana. Što više ljudi prati analitičke rasprave, to manje razumeju šta se dešava.”

ERTV se uglavnom emituje na Fejsbuku, dok se materijal sa ovog kanala može naći i na Jutjubu (YouTube), na kanalu pod imenom Edi Rama.

Novinari su primorani da ostanu na spoljnom obodu vojne piste na aerodromu “Majka Tereza”, dok su ekskluzivni snimci sa dolaska avganistanskih izbeglica emitovani na zvaničnom fejsbuk-profilu Edija Rame. Fotografija: Isa Miziraj.

Od 2017, kada je ovaj kanal operacionalizovan, skoro se svaka vladina aktivnost prikazuje pod logotipom ERTV-a, dok lokalni mediji često ne mogu da pristupe materijalima koji su dostupni kabinetu premijera.

Nešto slično se desilo dok je pandemija kovida 19 bila u punom zamahu u Albaniji. Prvi slučajevi su zvanično registrovani 9. marta 2020. Tada nijednom mediju nije bilo dozvoljeno da uđe u bolnice, gde su lečeni pacijenti sa kovidom 19, ali je premijer novembra 2020. na ERTV-u objavio dva snimka snimljena u bolnicama, pritom ih nazivajući ekskluzivom.

Od 9. marta 2020. do 9. aprila 2020, šef vlade i njegov kabinet potpuno su izbegavali komunikaciju sa medijima, ali je on, u tom periodu, postavio 407 objava na Fejsbuku, što je dnevni prosek od 13, sa 2.830 minuta video-snimanja, od kojih je 2.634 emitovano uživo pod logotipom ERTV-a i 146 minuta drugih snimaka. Ovaj materijal se sastoji iz novih pravila ponašanja usled širenja koronavirusa, saopštenja za medije, pravnih akata i svih ostalih komunikacijskih kanala sa javnošću.

Edljira Đoni (Edlira Gjoni), stručnjakinja za komunikaciju i predavačica u Tirani, smatra da je otvaranje ovog kanala namerni čin Raminog kršenja medijskih sloboda.

“Tako je uništena ravnoteža uticaja u javnoj sferi”, kaže Đoni. “Nasuprot demokratskim principima medijskih sloboda, tamo se prvo provuku premijerove aktivnosti; na ovom kanalu, korišćenjem provladinih medija, pažljivo biran sadržaj ubrizgava se u javnost.”

Međutim, brojne institucije u Albaniji, kao i političke stranke, sada više ne zovu medije i novinare na mnoge događaje, već sami unapred spreme vest i pošalju je medijima imejlom ili putem grupa na Vocapu (WhatsApp).

Koljoreto Cukalji, šef sindikata KShM, poredi ovu praksu sa komunističkom prošlošću Albanije, gde je partijska država kontrolisala sve.

“Praksa prema kojoj partija, vlada ili opština priprema vesti, dok ih mediji samo emituju, uništila je profesiju novinara kao nezavisnih reportera i ozbiljno potkopala demokratiju u zemlji”, kaže on i dodaje da ova praksa liči na enveristički model manipulisanja istinom na industrijskom nivou, ali uz prateću fasadu o “slobodnim medijima”.

Kada je u pitanju Indeks slobode štampe, Reporteri bez granica (RSF) proglasili su 2013. godinu najgorom za Albaniju, kada se našla na 102. mestu od ukupno 180 država. U predstojećim godinama, pozicija Albanije u ovom indeksu je oscilirala. Prvo je, 2018. godine, skočila na 75. mesto, a zatim 2020. i 2021. pala na 84, odnosno 83. mesto.

U ovogodišnjem Indeksu slobode štampe, Albanija se našla na 83. mestu od 180 zemalja.

Povremeno pogoršanje međunarodnih rezultata u oblasti medijskih sloboda u Albaniji uglavnom se pripisuje vladi koja je 2020, prema rečima RSF-a, povećala pritisak na medije, preteći da će usvojiti zakon o klevetama, i to uprkos kritikama organizacija koje se zalažu za slobodu medija i protivljenju Venecijanske komisije.

Između ostalog, RSF ističe optužbe na račun dveju televizijskih stanica koje kritikuju vladu, Ora News TV i Channel One, čiji je vlasnik u posebnoj sudskoj optužnici u leto 2020. optužen za učešće u kriminalnim aktivnostima i organizovanom kriminalu. U ovom slučaju, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, u pratnji policije, preuzeli su avgusta 2020. kontrolu nad ova dva kanala, tvrdeći da je vlasnik ovih televizijskih stanica optužen za trgovinu narkoticima.

Međutim, kritičari sa rezervom primaju strane izveštaje o stanju stvari na terenu. Direktor KShM-a, Koljoreto Cukalji, kaže da se oni pogrešno tumače. Prema njegovim rečima, pogled vara, pa tako situacija u Albaniji izgleda bolje nego što je stvarno, a za to postoji više razloga. Cukalji objašnjava da su, usled pandemije koronavirusa, medijske slobode svuda u svetu pretrpele udarac, dok su neke zemlje nazadovale, a neke čak pale ispod Albanije, što je, prema njegovome mišljenju, stvorilo privid da zemlja napreduje.

Medijski radnici i stručnjaci u ovoj oblasti i dalje su zabrinuti za pravac u kom se ova profesija kreće. Prema rečima profesora Ljukua, Ramino izbegavanje medija pričinilo je enormnu štetu, jer su se mediji, umesto da izveštavaju tačno i nepristrasno, pretvorili u propagandno oruđe određenih institucija. Edljira Đoni kaže da sami mediji treba “kategorički da odbiju da budu servilni”. Prema njenim rečima, ako se mediji potčine, podrivaju sopstvene slobode, pa tako i slobodu građana da biraju i glasaju bez političkih pritisaka.

Nova sednica Skupštine Albanije održaće se septembra. Ostaje da se vidi da li će vlada na čelu sa premijerom Edijem Ramom vratiti paket zakona o kleveti na dnevni red parlamenta i kako će se on ophoditi prema medijima u svom trećem mandatu.

Naslovna: Brikena Prifti.