Kroz fotografije: Istorija Trepče kroz kristale
Muzej kristala u Starom Trgu čuva nasleđe Trepče.
Na ulazu u Stari Trg kod Mitrovice, iznad podzemlja koje krije čuveni rudnik Trepče, nekoliko gvozdenih vrata i čuvar koji sedi u ćošku čuvaju Muzej kristala.
Na prvi pogled, izgleda kao obična turistička stanica, ali unutar muzeja skriva se duga istorija kosovskih podzemnih bogatstava i predstavlja živu geološku arhivu koja blista bojama i oblicima retkih minerala.
“Dobrodošli u Muzej kristala Kosova ‘Trepča’”, dočekuje nas Ibrahim Musa, inženjer geologije iz Bajgorske Šalje, koji je ceo život proveo uz ove podzemne minerale i sada je njihov čuvar. Rukama naviklim da rade s kamenjem i mineralima, Ibrahim dodiruje tri dugmeta na tabli sa svetlima u izložbenoj sali i kristali oživljavaju. Svetlucanje se preliva u crvenu, zelenu, belu poput leda ili plavu.
Na drvenim policama izloženo je više od 2.000 minerala. Ali na ulazu posetioce dočekuje jedno izuzetno delo ljudskih ruku – klasični 3D model rudarske zone, napravljen šezdesetih godina ploču po ploču. Ovaj model prikazuje svaki podzemni horizont rudnika Trepče, pokazujući kako se rudnik prostire u dubinu.
Ova postavka priča istoriju rudnika koja počinje još dvadesetih godina prošlog veka, kada je engleska kompanija Trepca Mines Limited izgradila prve stanove i započela eksploataciju rude. Ibrahim se priseća da su upravo rudari počeli da skupljaju kristale, što se smatra i začetkom muzeja, koji je 1964. godine dobio oblik muzeja u tzv. “Engleskoj mahali”. Iako ta zgrada više ne postoji, nasleđe muzeja danas se čuva u ovoj zgradi od 2012. godine, pod nadzorom Ministarstva ekonomije, koje upravlja sektorom rudarstva i minerala.
Na policama muzeja stoje stotine uzoraka. Kvarc u obliku velikih, blistavih kristala, minerali poput galenita i sfalerita koji svedoče o industrijskom bogatstvu Trepče, barit u svojim žutim nijansama, pirit koji izgleda kao živi metal, fluorit koji menja boju u zavisnosti od svetla.
Među najposebnijima je eksponat galenita, koji je osnova za dobijanje olova. On ima kružni oblik, sa udubljenjem u sredini, a njegove forme i preseci čine da izgleda poput grada.
Ali da bismo razumeli značaj ovog muzeja, moramo se vratiti unazad kroz vreme.
Trepča je bila industrijsko srce Kosova. Tokom Jugoslavije, u vreme najvećeg procvata Trepče, ovaj rudnik je bio ključni stub jugoslovenskog industrijskog lanca i jedno od glavnih strateških bogatstava Jugoslavije. Trepča je bila jedan od najvećih rudarskih kompleksa u Evropi, koji je godišnje proizvodio više od 1,6 miliona tona rude. Predstavljala je oko 70% mineralnog bogatstva Jugoslavije i pretvorila Kosovo u značajan rudarski centar Balkana. Zbog toga je često nazivana “ekonomskim gigantom” zemlje. Njeni izvozi stizali su na međunarodna tržišta, a minerali izvučeni iz Trepče danas se nalaze i u najprestižnijim muzejima, od zemalja bivše Jugoslavije pa sve do Tokija.
Pored industrijske proizvodnje, Trepča je imala i veliki društveni i kulturni uticaj, zapošljavajući hiljade Albanaca i Srba. Osim toga, upravo iz tunela ovog rudnika krenule su niti kosovskog civilnog otpora. Kada je bila ugrožena autonomija Kosova zagarantovana Ustavom iz 1974, rudari Trepče, smatrani “svecima industrijalizacije”, bili su među prvima koji su stali u njenu odbranu.
Danas, iako njeni kapaciteti više nisu kao nekada, nasleđe Trepče živi kroz muzeje poput ovog u Starom Trgu, gde je prirodna lepota podzemlja pretvorena u kulturnu i turističku vrednost.
Muzej kristala osim što godišnje prima oko 10.000 posetilaca, funkcioniše i kao istraživački centar. Naučnici iz različitih zemalja uzimaju uzorke, rade merenja i koriste nalaze za svoja naučna istraživanja.
Ispred muzeja posetioce dočekuju dva stara rudarska vagona, koji ilustruju način na koji se decenijama prenosila ruda kroz podzemlje. U drugom delu izložen je alat pronađen u horizontima rudnika — od raznih zastarelih alata do gvozdenih šlemova iz vremena Engleza, koji danas izgledaju kao relikti jedne druge epohe.
A kada padne veče, gvozdena vrata se zatvaraju, svetla se gase, kristali ostaju – sijajući u tišini, kao svedoci vremena, netaknuti godinama koje prolaze napolju.
-
-
- Ovaj članak je napisan na albanskom.