Nezavisni časopis Ljirindja se ponovo vraća. Poziva nas da pročitamo kolekciju pripovedaka i odamo poštu prvoj štamparskoj kući na Kosovu, Riljindji.

Nakon broja objavljenog 2015. — u kom je Ljirindja pisala o društvenim konstruktima rodnih razlika — ovo pitanje nas uvodi u istorijat štamparske kuće koja je negovala generacije albanskih pisaca i novinara.

Sledeće osobe su doprinele najnovijem časopisu kroz eklektični sastav ilustracija, pesama, priča, analiza umetničkih radova, fragmenata i prevoda: Genc Kadriu, Ljura Ljimani, Ervina Halili, Špetim Seljmani, Rina Krasnići, Fljorian Kinzlje, Ardian Vehbiu, Jeton Kulindža, Arber Seljmani i Nensi Jašaraj.

Ovaj, četvrti broj Ljirindje će biti promovisan u petak uveče, od 20.00č, u Soma bukstejšenu, Priština.

Ispod možete pročitati uvodnik osnivača, gde se njihovim rečima objašnjava koncept Ljirindijinog broja Riljindje:

Napomena

Pripovetke mogu biti fotografskog karaktera — mogu da sumiraju čitavu priču u jednoj sceni, ili mogu da budu uvodi u priče koje se mogu prepričavati stalno u različitim oblicima.

Ova kolekcija pisaca i priča bi mogla da bude nazvana eklektičnom: mnogi autori su pravi majstori drugih žanrova (poezija, romani, priče u fotografijama, eseji), ali u ovoj prozaičnoj vežbi, oni vežbaju svoje mišiće da stvore hermetički zatvorene svetove, kratke narative koji preživljavaju nekoliko stranica.

Svi ovi pisci su utočište pronašli u drugom jeziku i to jasno utiče na način na koji pišu i o čemu razmišljaju.

Ne postoji logika ili konsolidovani duh iza našeg odabira, pored činjenice da ove priče, iako nisu jedne s drugima bile u skladu sve vreme, jesu okupljene u jednom istom jeziku, pored svih šizofrenih elemenata koji su obuhvaćeni, za sve one koji prelaze s jednog na drugi dijalekat i obratno.

Pitanje Ljirindje predstavlja i vizuelni omaž prvoj štamparskoj kući na Kosovu, koja je postala kuća lokalnih pisaca i zahvaljujući kojoj je generacija naših roditelja naučila vrednost literature na maternjem jeziku. Riljindja je do sredine 20. veka publikovala sve, od školske literature za decu do remek-dela za svetsku književnost. Nakon što je prinudno zatvorena devedesetih godina, kada je njena zgrada pretvorena u vladin objekat, Riljindja otada nije bila u funkciji.

Postoji snažan pritisak zaostavštine da se regeneriše albanska književnost na Kosovu, a ovaj broj Ljirindje je samo poziv da se restartuje dijalog za prozaično pisanje u našem podneblju —

This legacy weighs heavily on all attempts to regenerate Albanian literature in Kosovo, and this issue of Lirindja is only an invitation to restart the dialogue for prosaic writing in our midst — whatever this circle that we built like this is.

——–

Lirindja

Zasluga za fotografije Lirindja.